Новак Ђоковић је одавно превазишао важност једног тенисера и отишао корак даље, отуда и не чуди што често потпуно искрено одговара и на неугодна питања.

Ђоковић је такмичење на Аустралијан опену завршио у полуфиналу поразом од Јаника Синера, а говорио је током боравка у Мелбурну за „Канал 9“ када се и разњежио причајући о дјеци.

- Син Стефан има девет, а ћерка Тара шест година, сваког дана, недеље, много тога се дешава. Њој је испао први зуб и ја нисам био ту за то. Истовремено, најважније је све балансирати -  рекао је Ђоковић.

Појаснио је одакле му таква ментална снага и истакао да све потиче из тешког дјетињства у отаџбини.

- Прошли смо кроз два рата, ембарго од 1992. до 1996. године када нико од српских спортиста није могао да учествује на спортским такмичењима и то те очврсне, а могло је да оде на другу страну. Мислим да је моја судбина била да играм тенис - рекао је Ђоковић.

Затим је истакао да и даље повремено мисли о томе.

- Да ли је то и даље са мном? Могуће, не знам колико, али сигурно има неке везе са мојим одрастањем. Са 12 година било је бомбардовање током два и по сата. Да ли и даље мислим о томе? Понекад, појави се, посебно када чујем ватромет јер ме то подсети на бомбе које су експлодирале. Није нарочито пријатно, то је вероватно траума, али да се вратим на питање – мислим да је повезано са тим што никада не одустајем и то се појави у тренуцима када се ломи меч - објаснио је Ђоковић.

Новинар Карл Стефановић рекао је Новаку да га је „тешко убити“. Истакао је да је био тежак залогај за Роџера Федерера и Рафеала Надала, али и да сада не успијевају да га сломе чак и играчи који би практично могли да му буду дјеца.

- Има једна изрека код нас у Србији: Можете да нас убијете, али не можете наш дух, нашу душу. Ја верујем у то. Погледајте колико је тенисера у историји успело шта сам ја? Не кажем то да се хвалим, него да се подсетим, да се уштинем, да погледам шта сам урадио? - поручио је српски ас.

Ипак, он не гледа само и искључиво на то.

- Али, то је само једно поглавље мог живота, биће их још много. Очеви треба да се играју са својом децом, то ми је омиљени део дана, када имају моју пажњу, измишљамо ствари и то је стварно најлепше. Недостају ми, разнежио сам се - поручио је српски ас.