Novak Đoković je odavno prevazišao važnost jednog tenisera i otišao korak dalje, otuda i ne čudi što često potpuno iskreno odgovara i na neugodna pitanja.
Đoković je takmičenje na Australijan openu završio u polufinalu porazom od Janika Sinera, a govorio je tokom boravka u Melburnu za „Kanal 9“ kada se i raznježio pričajući o djeci.
- Sin Stefan ima devet, a ćerka Tara šest godina, svakog dana, nedelje, mnogo toga se dešava. Njoj je ispao prvi zub i ja nisam bio tu za to. Istovremeno, najvažnije je sve balansirati - rekao je Đoković.
Pojasnio je odakle mu takva mentalna snaga i istakao da sve potiče iz teškog djetinjstva u otadžbini.
- Prošli smo kroz dva rata, embargo od 1992. do 1996. godine kada niko od srpskih sportista nije mogao da učestvuje na sportskim takmičenjima i to te očvrsne, a moglo je da ode na drugu stranu. Mislim da je moja sudbina bila da igram tenis - rekao je Đoković.
Zatim je istakao da i dalje povremeno misli o tome.
- Da li je to i dalje sa mnom? Moguće, ne znam koliko, ali sigurno ima neke veze sa mojim odrastanjem. Sa 12 godina bilo je bombardovanje tokom dva i po sata. Da li i dalje mislim o tome? Ponekad, pojavi se, posebno kada čujem vatromet jer me to podseti na bombe koje su eksplodirale. Nije naročito prijatno, to je verovatno trauma, ali da se vratim na pitanje – mislim da je povezano sa tim što nikada ne odustajem i to se pojavi u trenucima kada se lomi meč - objasnio je Đoković.
Novinar Karl Stefanović rekao je Novaku da ga je „teško ubiti“. Istakao je da je bio težak zalogaj za Rodžera Federera i Rafeala Nadala, ali i da sada ne uspijevaju da ga slome čak i igrači koji bi praktično mogli da mu budu djeca.
- Ima jedna izreka kod nas u Srbiji: Možete da nas ubijete, ali ne možete naš duh, našu dušu. Ja verujem u to. Pogledajte koliko je tenisera u istoriji uspelo šta sam ja? Ne kažem to da se hvalim, nego da se podsetim, da se uštinem, da pogledam šta sam uradio? - poručio je srpski as.
Ipak, on ne gleda samo i isključivo na to.
- Ali, to je samo jedno poglavlje mog života, biće ih još mnogo. Očevi treba da se igraju sa svojom decom, to mi je omiljeni deo dana, kada imaju moju pažnju, izmišljamo stvari i to je stvarno najlepše. Nedostaju mi, raznežio sam se - poručio je srpski as.