Архив БиХ је у протеклој години направио озбиљне искораке у области међународне сарадње, тежи модернизацији архивске службе и унапређењу послова које обавља, а приоритет у раду остају дигитализација, доступност и "лијечење" грађе страдале у пожару 2014, изјавила је директор Архива Данијела Мрда поводом 75 година ове установе.

Мрда је рекла да је дигитализација архивске грађе сложен и дуготрајан процес за који је неопходно вријеме и значајно већи број људи него што Архив у овом тренутку има, али то јесте и биће најважнији задатак.

- У години која је пред нама учинићемо све да обезбиједимо средства, скренемо пажњу јавности на овај велики и за све нас важан проблем како бисмо од потпуног уништења спасили готово 600.000 оштећених докумената који садрже значајне податке о историји БиХ из различитих периода - рекла је Мрда у интервјуу Срни.

Она је указала да је набавка опреме за дигитализацију изузетно скупа, а буџет којим располаже Архив једва да задовољава основне потребе за функционисање, тако да су у протеклом периоду израдили неколико пројеката како би у етапама, проналазећи партнере, убрзали овај процес.

- У околностима у којима послујемо дигитализација се одвија нешто споријим темпом, али искораци су видљиви, посебно када је ријеч о грађи која се тиче Сукцесије бивше СФРЈ, као и одређеног броја фондова који су пописани и сређени - каже Мрда.

Она је напоменула да је Архив носилац активности које се тичу архивске службе у БиХ и наставља да ради на доброј сарадњи са архивима у Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/, истакавши да је међународна сарадња од изузетне важности за Архив БиХ.

Према њеним ријечима, присуством на регионалним и међународним нивоима остварују културно-историјску сарадњу са значајним институцијама које се баве сличним и истим послом, али и омогућавају запосленима да стичу нова знања, стручно се усавршавају и покушавају примјере добре праксе примјенити у раду.

- Осим тога, важна и интересантна грађа коју чувамо у БиХ на овај начин ће кроз изложбе које приређујемо и учешћем на научним скуповима са излагачима на нови начин освијетлити истраживачки и стваралачки рад наших запослених, као и историјски контекст времена у којем су одређени фондови и документи настајали, приказати на један нов и савремен начин - сматра Мрда.

Она је подсјетила да је Архив ове године потписао и Споразум о сарадњи са Државним архивом Србије и покренуо неколико важних пројеката о којима ће јавност бити благовремено упозната.

Мрда је навела да су изузетну сарадњу остварили са Архивом Југославије о питању дигитализације грађе бивше СФРЈ која се тиче БиХ, али и о питању стручног и научноистраживачког рада.

Она је напоменула да је изузетна и дугогодишња сарадња са Директоратом државног архива Турске резултирала размјеном значајног броја дигиталних копија које се тичу докумената од интереса за БиХ, које су преузели у новембру.

- У припреми је још неколико пројеката које планирамо да реализујемо, не само са Архивом, него и Директоратом националних палата Турске након изузетно успјешног учешћа на Међународном симпозијуму у новембру - истиче Мрда и додаје да имају подршку Турске развојне агенције.

Према њеним ријечима, сарадња са осталим архивима у региону је на изузетном нивоу и планирају да у наредној години потпишу споразуме о сарадњи са Архивом Сјеверне Македоније, Државним архивом Бугарске и Историјским музејом за Холокауст у Јад Вашему, у Израелу.

Архив је, додала је, приредио неколико сјајних изложби које ће, сигурна је Мрда, бити приказане у региону, јер је интересовање велико.

- Посебно је важно да руководство и запослени учешћем на међународним и регионалним научним скуповима буду излагачи, јер је то једини начин да из анонимности на свјетло дана у новом руху донесемо богату архивску грађу коју баштинимо, обрађујући актуелне или потпуно заборављене догађаје или личности које су обиљежиле нашу историју. То је и начин да покушамо да кроз добру презентацију пројеката обезбиједимо средства за јачање наших капацитета - појаснила је Мрда.

Мрда је подсјетила да је Архив БиХ смјештен у згради Предсједништва БиХ од оснивања, напомињући да је та зграда 2009. године проглашена Националним спомеником.

- Процедуре за реконструкцију су компликоване и ствар од заједничког интереса више институција које су у њој смјештене, али и обавеза доносилаца одлука у БиХ је да овај простор реконструишу и адекватно одржавају. Грађа се чува у условима који су у овом тренутку једино могући и не могу рећи да смо задовољни, јер је смјештена на више локација у Сарајеву, што нам свакако отежава и успорава рад - каже Мрда.

Она је напоменула да је Архив буџетска установа, тако да у много чему зависи од добијених средстава за унапређење архивске службе у цјелости.

У Архиву БиХ је тренутно запослено 20 службеника који раде на различитим пословима, а Мрда је нагласила да је неопходно запослити бар још толико архивиста, архивских техничара и особа које ће радити у ИТ сектору на дигитализацији и "лијечењу" архивске грађе.

- Све колеге су изузетно предане у обављању задатака и послова које им додијелимо и то су вриједни и искусни радници који се стручно усавршавају, те показују интересовање за новим знањима које ће ефикасно користити у раду - навела је Мрда.

Она је напоменула да Архив БиХ посједује нешто мање од 500 фондова из различитих периода, те укупно 16 километара грађе која се чува на четири локације у Сарајеву, док му издавачка дјелатност није јача страна Архива, али се нада да ће у наредној години изаћи њихов часопис "Грађа", који дуги низ година чека на објављивање.

- Ковид 19 и усложњавање економских прилика је утицало и на Архив, као и остале установе културе, не само код нас, него и у региону. Успјели смо да приредимо пет изложби које су пратили каталози, али у 2023. години планирамо да развијамо и издавачку дјелатност - каже Мрда.

Поводом 75 година Архива, који се обиљежава данас, Мрда истиче да су приредили свечану академију на којој ће говорити о важности Архива, а Повељом Архива наградиће најзаслужније за допринос у раду ове установе и унапређењу архивске струке.

- Ове године то су Архив Југославије, Фрањевачки манастир из Фојнице и Амбасада Турске. Захвалница иде у руке Будимира Миличића, приљежног научног радника и пријатеља архива који већ у позним годинама свакодневно марљиво ради и посјећује архив - најавила је Мрда.

Према њеним ријечима, јавност ће имати прилику и да погледа изложбу "БХ кинематографија 20. вијека", која ће на један посебан начин посјетиоцима донијети причу о филмском стваралаштву кроз селекцију фотографија и докумената, а прати је, како каже, квалитетан каталог.

Свечана академија почиње у 13.00 часова у просторијама Архива БиХ, наступиће и Српско пјевачко друштво "Слога" из Сарајева, а тада је предвиђено и отварање изложбе.