Изложба "Дани безвлашћа у Сарајеву након атентата 1914. године", аутора мр. сци. Александре Пијук Пејчић, вишег архивисте Хисторијског архива Сарајево, отворена је јуче у простору Музеја Сарајево 1878-1918.

Изложба је отворена поводом Међународног дана архива, који се обиљежава 9. јуна и 110 година од Сарајевског атентат, и прати дешавања од атентата до проглашења Пријеког суда за подручје градске општине Сарајево и котара сарајевског 29. јуна 1914. године.

Припремљена је на основу примарних историјских извора и фотографија које се чувају у Хисторијском архиву Сарајева, као и новинских чланака.

Пијук Пејчић је навела да је циљ ове изложбе да представи чињенице о нередима и њиховим посљедицама непосредно након једног од најзначајнијих догађаја у историји Сарајева.

Она додаје да ће одабрани документи, фотографије снимљене на улицама Сарајева и чланци из часописа посјетиоце упознати са насиљем демонстраната које је било усмјерено према имућном српском грађанству.

Њена намјера је да се подстакне даљи истраживачки рад на обимним примарним изворима и освијетле мање познати детаљи Сарајевског атентата, а све у циљу утврђивања објективне истине.

Изложба ће бити отворена до 13. јуна.

Фото: katera.news

Атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију извршен је у недјељу у 11 часова, 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Истог дана, у послијеподневним часовима, као одговор на атентат, организоване су антисрпске демонстрације које су имале рушилачки карактер. Приватна имовина сарајевских Срба и имовина сарајевских установа била је изложена демолирању и пљачкању. На дан атентата, стотине демонстраната прво је напало хотел Европу, мјесто окупљања српске политичке, културне и економске елите, власништво Григорија Јефтановића, најугледнијег и најбогатијег сарајевског Србина.

Без интервенције власти, уз Проглас Градског поглаварства у ком се грађанство позивало да "почисти сарајевско становништво", демонтрације су постале масовније, а демолирање интензивније.