На данашњи дан 1993. године СДА је званично одбацила Овен-Столтенбергов план о БиХ састављеној од три републике - Републике Српске, муслиманске, те хрватске републике /Херцег-Босне/, што је био трећи мировни план заредом који је одбила сарајевска ратна власт Алије Изетбеговића.

Према том плану, "Савез Република БиХ" требало је да чине три конститутивне републике, а свака би обухватала по један конститутивни народ.

Таква БиХ требало је да буде субјекат међународног права и чланица УН.

На челу извршне власти било би трочлано Предсједништво, а предсједавајући би представљао БиХ, с тим да би се чланови Предсједништва смјењивали на том полажају свака четири мјесеца. Одлуке би се доносиле консензусом.

Осим Предсједништва, носилац извршне власти био би и Савјет министара, који би чинили премијер, министар спољних послова и други министри.

Законодавно тијело је, према мировном споразуму, требало да буде савезни парламент који би имао 120 посланика, с тим да би се из сваке републике бирала по једна трећина посланика.

Судску власт би имали Врховни суд, Уставни суд и Суд за људска права.

Према том мировном плану, свака конститутивна република је требало да има свој устав, а претпоставка надлежности била је у корист република.

Додатно је регулисано отцјепљење тако да је одређено да се ни једна република не може издвојити без сагласности свих република.

Муслиманска политичка врхушка је, и поред тога, у први мах понудила представницима Срба да се након пет година од формирања такве БиХ српска јединица на референдуму изјасни да ли жели да остане у БиХ.

Као и у случају других планова, Алија Изетбеговић га је прво прихватио, па онда одбацио.

Претходно је СДА одбацила Београдски споразум о опстанку скраћене Југославије, без Хрватске и Словеније, при чему је БиХ требало да буде без икаквих унутрашњих граница.

Тај план је прихваћен, па одбачен у Сарајеву, као и Кутиљеров план у освит рата, који је предвиђао међународно призање БиХ, али и њену унутрашњу подјелу на три дијела.