Српски цивили /мушкарци, жене и дјеца/, затворени претходно у Брадини, одведени су 1. јуна 1992. године у логор у Челебиће, који су држали припадници снага лојалних муслиманском ратном лидеру Алији Изетбеговићу.
Логор Челебићи био је сабирни логор у којем су мучени и убијани Срби са подручја општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 лица која су на разне начине страдала у овом логору.
Комплекс Челебићи налази се на око 5,5 киометара од Коњица и заузима око 50.000 метара квадратних.
Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива. Осим барака и хангара, у комплексу се налазио и велики број подземних тунела и шахтова.
Јединице Територијалне одбране /ТО/ Коњиц и ХВО-а заузеле су војни комплекс у априлу 1992. године.
Током маја исте године ТО Коњиц, у чијем саставу су углавном били припадници муслиманских формација, ХВО-а и локални припадници МУП-а, заједнички су напали неколико села у којима су Срби чинили већину становништва.
Њихова прва мета било је Доње Село, које су заузели 20. маја. Након тога напали су Виниште, Цериће и Бјеловчину. Будрига је нападнута 25. и 26. маја.
Током ових војних операција заробљен је велики број Срба. Већи дио њих је пребачен у бараке комплекса Челебићи, док је мањи дио завршио у спортској дворани "Мусала" у Коњицу.
Затвореници су били подвргнути мучењима и ликвидацијама, али за овај логор, као ни за многе друге логоре које су отварале јединице лојалне ратној влади у Сарајеву, нико из муслиманског политичког и војног врха није одговарао.
