На Чемерну код Илијаша данас је служен парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 29 година звјерски убили припадници тзв. Армије БиХ.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници тзв. Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напали су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.
Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су чланови породице Буњевац - Милош, Миросава, Ранко, Славојка, Ђорђо, Ковиљка, Горан и Рајко.
Убијени су и чланови породице Дамјановић - Спасенија, Ранка, Јадранка, Стака и Здравко, Новко Ћетковић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав и Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.
У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су Милован и Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко, Јања и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.
Парастос убијенима служио је свештеник у Цркви Светог Петра и Павла у Нишићима Божидар Тановић, а поред чланова породица, присуствовали су му изасланик српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић и министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић.
Они су потом положили вијенце на Спомен-обиљежје страдалим мјештанима Чемерна.
Организатор овог меморијалног скупа и ове године је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, у сарадњи са породицама жртава и институцијама и организацијама са овог подручја.
Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.
За вријеме напада на ово српско село убијени су готово сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да униште све што је српско.
Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.
Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за ове злочине.
Тужилаштво БиХ оптужило је ДЖемала Хаџића, Теуфика Турудића, ДЖемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.
Према наводима оптужнице, Хаџић је у то вријеме био командант Првог одреда "Сретно" тадашње Територијалне одбране /ТО/ Бреза, којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО Какањ.
Турудић је, према оптужници, обављао функцију командира Друге чете ТО Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете.
Тужилаштво БиХ терети Дурака, као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбједности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО Илијаш, а чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија.
Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно пуцањем, бацањем бомби, мучењима, паљењем покретне и непокретне имовине, што је довело до смрти 30 лица српске националности, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.
Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза, који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају извршење напада на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.
