Грађани Босне и Херцеговине дневно, у просјеку, испуше око 635.000 кутија цигарета, на што потроше више од 3,3 милиона КМ.

Подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ показују да смо за десет мјесеци прошле године купили скоро 190,5 милиона паклица домаћих и цигарета из увоза, укупне вриједности 996,22 милиона КМ.

У истом периоду 2018, продато је укупно 193,3 милиона паклица, што значи да, упркос честим поскупљењима цигарета, потрошња није значајније смањена.

Вјероватно је и повећана, с обзиром на чињеницу да се, због повољније цијене, грађани у све већој мјери снабдијевају на црном тржишту, односно, да купују цигарете без акцизних маркица.

Али, ако се држимо званичне статистике, није тешко израчунати да је у поменутом периоду 2019. године на цигарете потрошен износ довољан за исплату чак 2,5 милиона просјечних пензија у Српској.

Илустрације ради, за исплату јануарске пензије у бруто износу у РС, било је потребно 95,87 милиона КМ.

Дакле, грађани БиХ су за десет мјесеци на цигарете дали више пара, него што је потребно за исплату десет пензија за скоро 265.000 пензионера у РС.

Упркос њиховој штетности и прилично високој цијени, на цигарете смо, у поменутом периоду, дали таман толико колико треба за, на примјер, исплату милион просјечних плата, 1,5 милиона просјечних плата у привреди, те чак 1,9 милиона минималаца.

С друге стране, грађанин који дневно испуши кутију, за цигарете мјесечно у просјеку издаваја око 160, а годишње скоро 2.000 КМ. Ријеч је о своти којом би, да не пуши, могао да плати десетодневно летовање у Турској за двије особе, са све летом авионом.

Наравно, овде се не ради само о скупој, него и о изузетно штетној навици. Наиме, у БиХ сваке године од посљедица пушења живот изгуби око 9.000 људи, што значи да због штетности дуванског дима дневно у просјеку умре 25 грађана.

– Ако се ништа не предузме, у наредне двије деценије 180.000 људи у БиХ умријеће прерано од болести које су посљедица конзумирања дувана. Губитак живота има велики утицај на породице, заједнице и земљу у цјелини, а трошкови лијечења болести повезаних са пушењем представљају велики терет за цијело друштво – поручили су из Свјетске банке.

У Институту за јавно здравство РС наглашавају да у Српској, за разлику од већине европских земаља, пушење представља друштвено и културолошки прихватљиво понашање.

– Посљедњи расположиви подаци о учесталости пушења међу одраслим становништвом, показали су да готово трећина становништва старости изнад 18 година свакодневно пуши цигарете. Резултати Глобалног истраживања пушења код школске дјеце и омладине старости 13 до 15 година, које је у РС спроводено 2018, указују да је пушење распрострањено и у популацији најмлађих – 38,9 одсто је било када пробало дуван или неки други дувански производ, док их 11,8 одсто  свакодневно конзумира. Посебно је забрињавајућа чињеница да 67,8 одсто младих, узраста 13 до 15 година, наводи да самостално купује цигарете, а 77,5 одсто да никада нису били одбијени при куповини цигарета, иако је на снази Закон о забрани продаје дувана и дуванских производа малољетницима – каже специјалиста социјалне медицине у ИЈЗ Стела Стојисављевић.

Додаје да једна трећина младих од 13 до 15 година не зна да је изложеност пасивном пушењу штетна за здравље.

– Да је пушење популарно и општеприхваћено у популацији најмлађег становништва говори и податак да 17,4 одсто младих овог узраста наводи да мисли да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности – истиче Стојисављевићева.

У дуванском диму канцерогено 50 супстанци

У дуванском диму се налази преко 4.000 штетних хемијских супстанци од којих су многе токсичне, а преко 50 је канцерогено. Љекари упозоравају да дуван изазива чак 25 врста болести – рак плућа, гласних жица, једњака, желуца, мокраћно-полних органа и оставља свој дубок патолошки траг на срцу, крвним судовима, мозгу, ендокриним жлијездама…

Употреба дувана доприноси око 12 одсто свих смрти у вези са срчаним обољењима што, након високог крвног притиска, представља други водећи узрок настанка кардиоваскуларних болести.

Финансијски трошак употребе дуванских производа у БиХ креће се око 900 милиона КМ годишње, укључујући директне и индиректне трошкове здравственог сектора, те трошкове губитка продуктивности због инвалидитета и преране смрти.

Иако је добро познато да је употреба дувана један од водећих фактора ризика за развој коронарних болести, срчаног удара, болести периферних крвни судова, свјесност о овом и другим здравственим ризицима повезаним са употребом дувана је и даље на веома ниском нивоу, а преваленца употребе дувана изузетно висока, упозоравају из ИЈЗ.