Данас је понедјељак, 1. фебруар, 32. дан 2021. До краја године има 333 дана.
1328. - Умро француски краљ Шарл Четврти, посљедњи директни потомак династије Капет на пријестолу Француске, који је уједно био и краљ Наваре, као Шарл Први. Током владавине од 1322. реформисао је администрацију у настојању да ојача монархију, а 1327. је склопио мир са Енглеском.
1748. - Указом аустријске царице Марије Терезије Рацка Варош /Српски Град/ добила назив Неопланта и статус слободног краљевског града. Срби су га назвали Нови Сад, а град је, захваљујући привилегијама и економским повластицама, убрзо испредњачио у односу на остале у Војводини. Основане су многе школе, покренути часописи, дјеловала је Матица српска и постао је снажан српски центар културе - "српска Атина" - како су га назвали - и индустријски, научни и трговински центар Војводине и Србије.
1790. - Први пут засједао Врховни суд САД, годину дана након оснивања.
1793. - Револуционарна Француска, непуне двије седмице послије погубљења краља Луја Шеснаестог, објавила рат Великој Британији и Холандији.
1805. - Рођен француски револуционар Луј Огист Бланки, оснивач више тајних револуционарних удружења. Двапут је осуђиван на смрт и добио је надимак "Оковани Прометеј", јер је у тамницама провео 36 година и пет мјесеци. Конспиративан рад, завјереничке групе и оружани устанак сматрао је једином тактиком пролетаријата. Диктатуру пролетаријата је замишљао као диктатуру мале групе професионалних револуционара.
1840. - У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свијету.
1860. - Рођен српски филолог Милан Решетар, универзитетски професор словенске филологије у Бечу и Загребу. Проучавао је језик старих споменика, дијалеката и акцената, посебно књижевну и културну историју родног Дубровника и био је најбољи познавалац дубровачког новца. Дјела: на српском - издање "Горског вијенца", "Дубровачка нумизматика 1 и 2", "Нове дубровачке повеље Стојановићева зборника", "Никша Звијездић, дубровачки канцелар 15. вијека", "Најстарији дубровачки говор", "Најстарија дубровачка проза", "Дубровачки зборник од године 1520.", "Језик Марина Држића", на њемачком језику - "Чакавштина и њене некадашње и садашње границе", "Штокавски дијалект", "Дубровачки споменици 13-15. вијека".
1861. - Тексас се отцијепио од Уније и прикључио Конфедерацији јужних америчких држава.
1874. - Рођен аустријски писац Хуго фон Хофманштал, чији су стихови и прозна дјела натопљени меланхолијом и резигнацијом, сазнањем о пролазности и смрти. Већ са 17 година писао је пјесме највишег умјетничког домета, чија сугествност лежи у тананим осјећањима, језичкој прецизности и готово непоновљивој музикалности. Сарађивао је с Рихардом Штраусом, за чије је композиције писао либрета. Дјела: драме "Тицијанова смрт", "Луда и смрт", "Мало свјетско позорје", "Бијела лепеза", "Електра", "Едип и Сфинга", "Човјек", "Салцбуршко велико свјетско позорје", "Кула", "Ћудљив господин", либрета "Кавалир с ружом", "Аријадна на Наксу", "Жена без сенке", приповијетка "Бајка 672. ноћи", есеј "Писмо лорда Чендоса".
1893. - Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију отворио први филмски студио у свијету.
1901. - Рођен амерички филмски глумац Клерк Вилијем Гебл, који је играо у више од 70 филмова, зрачећи несвакидашњим магнетизмом, посебно на женску публику. Филмови: "Источни пут", "Слободна душа", "Догодило се једне ноћи" /награда "Оскар"/, "Побуна на броду 'Баунти'", "Кинеско море", "Прохујало са вихором", "Сан Франциско", "Могамбо", "Пробни пилот", "Учитељево мезимче", "Неприлагођени", "Људи у бијелом".
1908. - Одговарајући на терор режима, републикански завјереници у Лисабону убили португалског краља Карлоса Првог и његовог сина, који је требало на наслиједи пријесто.
1918. - У аустроугарској флоти у Боки Которској избила једна од највећих побуна морнара у Првом свјетском рату. Топовски хитац с крстарице "Санкт Георг" означио је почетак побуне више од 8.000 морнара са око 400 бродова у Јадрану. Побуњеници су тражили неодложно закључење мира, демобилизацију, право свих народа у Аустро-Угарској на самоопредјељење, побољшање услова рада на бродовима и амнестију учесника побуне. Побуна је угушена у крви.
1922. - Рођена италијанска оперска пјевачица Рената Тебалди, несумњиво један од највећих лирских сопрана 20. вијека, која је бриљантно интерпретирала велике роле, посебно у операма Ђузепа Вердија и Ђакома Пучинија.
1924. - Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је допринијело сламању дипломатске изолације те земље.
1935. - Почео штрајк солидарности студената Београдског универзитета с друговима у концентрационом логору у Вишеграду, а у сукобу с полицијом је погинуо студент права Мирко Срзентић. Студенти су тражили пуштање колега из логора, одлазак полиције из зграде Универзитета и омогућавање Срзентићеве сахране. Ухапшено је више од 300 студената, а тридесетак послато у Вишеград.
1942. - Вођа норвешких нациста Видкун Квислинг у Другом свјетском рату у окупираној Норвешкој постао предсједник марионетске владе.
1946. - Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара УН.
1946. - Мађарска проглашена републиком, с предсједником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.
1950. - У Београду основан Жељезнички музеј, први такав у Југославији, који је отворен за јавност у априлу 1953.
1958. - Проглашено уједињење Египта и Сирије и заједничка држава названа је Уједињена Арапска Република.
1966. - Умро амерички филмски глумац и режисер Бастер Китон, који је увијек глумио усамљеног човјека, предодређеног судбином да се бори против свих. Чинио је то виртуозно, каменог лица, доводећи до савршенства јединство геста, мимике и ситуације. Појавом звучног филма публика му је окренула леђа, али је поново постао популаран кад су његови нијеми филмови озвучени. Филмови: "Генерал", "Наше гостопримство", "Навигатор", "Шерлок Млађи", "Сниматељ", "Булевар сумрака", "Свјетла позорнице".
1974. - У пожару који је захватио новоизграђени солитер у бразилском граду Сао Паоло погинуло више од 220 људи.
1979. - Ирански вјерски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза послије 15 година изгнанства, махом у Ираку. Тиме је наступила нова фаза исламске револуције, којом је у Ирану успостављена исламска теократија.
1982. - Проглашена конфедерација Сенегамбија, настала удруживањем афричких држава Сенегал и Гамбија.
1991. - У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.
1992. - Објављен Меморандум југословенске владе о злочину геноцида у Хрватској и скрнављењу спомен-подручја "Јасеновац". У Меморандуму је предложено да УН утврде чињенице и на основу тога предузму мјере према хрватским властима, али је захтјев игнорисан.
1992. - Влада Републике Српске Крајине /РСК/ одбацила план Сајруса Венса и остала при захтјеву да мировне снаге УН буду ангажоване само на линији сукоба. Сљедећег дана Предсједништво СФРЈ је прихватило Венсов план, а потписао га је и предсједник Скупштине РСК, што је двије седмице касније потврдила Скупштина РСК.
1995. - Поплаве у Холандији натјерале скоро 250.000 људи да напусти домове, што је највећи егзодус у историји те земље.
1996. - Предсједник Жак Ширак објавио да је Француска окончала нуклеарне пробе "једном заувијек".
2001. - Анкетна комисија скупштине Републике Српске за испитивање посљедица на околину и становништво дејства муниције са осиромашеним уранијумом одлучила да се обрате циркуларним писмом свим релевантним институцијама и појединцима у Републици Српској, ФБиХ и свијету који могу пружити податке о штетном дјеловању ове муниције.
2003. - Свих седам астронаута у америчком спејс шатлу "Колумбија" изгубило живот приликом распадања космичке летјелице.
2004. - Најмање 200 људи погинуло или повријеђено у току два симултана самоубилачка напада на просторије двије курдске политичке партије у граду Арбилу, на сјеверу Ирака.
2009. - Устоличење митрополита Кирила на мјесто 16. патријарха Москве и цијеле Русије обављено у московској цркви Христа Спаситеља.
2012. - Умрла Вислава Шимборска, пољска књижевница и преводилац, добитиник Нобелове награде.
2019. - Ступио на снагу Споразум ЕУ и Јапана о слободној трговини о којем се преговарало шест година и који обухвата више од 630 милиона људи и готово трећину свјетског бруто производа.
