Данас је уторак, 1. март, 60. дан 2022. До краја године има 305 дана.
1498. - На путу ка Индији португалски морепловац Васко де Гама као први Европљанин искрцао се на обале садашње аФричке државе Мозамбик.
1562. - Француски римокатолици, с благословом Ватикана, у Васију поклали 1.200 хугенота, изазвавши религиозни рат који је трајао до 1598.
1643. - Умро италијански оргуљаш и композитор Ђироламо Фрескобалди, највећи мајстор свог времена на оргуљама. Био је претеча Јохана Себастијана Баха у композицијама за оргуље, које је обогатио новим изражајним средствима. Компоновао је токате, канцоне, фантазије за оргуље, мадригале, мотете.
1767. - Шпански краљ Карлос Tрећи протјерао из земље римокатолички језуитски ред.
1810. - Рођен пољски композитор и пијаниста Фредерик Францишек Шопен, назван "пјесником клавира", који је у врхунском романтичарском маниру компоновао готово искључиво клавирску музику. Романтичну музику оплемењене једноставости и високог артизма обогатио је новим изражајним средствима, нарочито у погледу хармоније, облика и пијанистичке технике, уводећи нови распоред прстију на клавијатури. У композицијама се обилато користио елементима пољске народне музике. Из Пољске је 1830. отишао у Француску, не слутећи да више неће видјети отаџбину. Дјела: два концерта за клавир и оркестар, око 170 соната, мноштво полонеза, мазурки, валцера, прелудијума, ноктурна, етида, скерца, балада.
1815. - Француски цар Наполеон Први искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом сљедбеника напустио медитеранско острво Елба, на којем је био заточен пошто је приморан да абдицира у априлу 1814. Убрзо је тријумфално ушао у Париз и вратио власт, чиме је почела његова друга владавина, позната као "сто дана", окончана у јуну 1815. војним поразом код Ватерлоа.
1872. - У планинском подручју Јелоустон у САД основан први национални парк у свијету.
1878. - Побједом Србије завршен Други српско-турски рат. Први рат с Отоманским царством 1876. и 1877. окончан је неуспјехом Србије, али јој је други 1877. и 1878. донио територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу 1878. Tи ратови су били наставак ослободилачке борбе, а непосредан повод био је устанак Срба 1875. против турске власти у БиХ.
1879. - Рођен бугарски државник Александар Стамболиски, вођа Земљорадничког народног савеза и премијер Бугарске од 1920. до 1923, кад је оборен у профашистичком удару и убрзо убијен. Као шеф владе стекао је изузетну популарност у народу, јер је спровео аграрну и пореску реформу, национализовао неке банке и настојао да измијени унутрашњу и спољну политику династије Кобург, залажући се за пријатељство с Југославијом.
1886. - Рођен аустријски сликар и писац Оскар Кокошка, један од најистакнутијих представника експресионистичког сликарства. Његово халуцинантно сликарство нервозног потеза, расточене форме и експресионистичког израза, које дубоко понире у психологију мотива, јесте драматична визија страствено доживљене реалности. Пред нацистима је 1938. избјегао у Велику Британију и у току Другог свјетског рата је сликао велике композиције идејно-хуманистичког садржаја. Његове драме "Убица, мада жена" и "Tрнов жбун у пламену", писане екстремним експресионистичким стилом, с екстатичним и визионарским сликама које разарају логику излагања, имају још само историјску вриједност.
1891. - Рођен писац Станислав Винавер, један је од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два свјетска рата радио је као новинар. У Првом свјетском рату је учествовао као добровољац, окупацију земље у Другом свјетском рату је провео у њемачком заробљеништву, а од 1945. је радио у Београду као професионални писац и преводилац. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности послије Првог свјетског рата, истраживач и креатор слободнијег пјесничког израза и књижевног језика. Дјела: збирке пјесама "Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари свијета", "Европска ноћ", "Пантологија новије српске пеленгирике", "Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике", проза "Приче које су изгубиле равнотежу", "Године понижења и борбе, живот у њемачким 'оФлазима'", "Ратни другови", "Шабац и његове традиције", есеји "Гоч гори, једна југословенска симфонија", "Живи оквири", "Језик наш насушни", "Надграматика", "Заноси и пркоси Лазе Костића", "Момчило Настасијевић", "Громобран свемира", "Њемачка у врењу".
1896. - Босоноги ратници абисинског негуса Менелика Другог до ногу потукли италијанске трупе код Адуе, послије чега је Италија морала да призна независност Абисиније.
1909. - Рођен енглески позоришни и филмски глумац Џејмс Дејвид Грејем Нивен, који је елегантном глумом оличавао британски тип џентлмена, добитник награде "Оскар" 1958. за филм "Одвојени столови". Tридесетих година 20. вијека отишао је у Холивуд, а у Другом свјетском рату био је командос у војсци САД. Остали филмови: "Пут око свијета за 80 дана", "Добар дан, туго", "Tопови с Наварона", "Касино Ројал", "Папирнати тигар".
1914. - Рођен амерички писац афричког поријекла Ралф Валдо Елисон, чији је роман "Невидљиви човјек" један од најимпресивнијих у америчкој књижевности послије Другог свјетског рата. Основна тема његовог јединог романа је трагање за сопственим идентитетом, а главни јунак, црнац, представљен је као архетипски образац човјека који остаје невидљив зато што му друштво ускраћује право на самодеФинисање. Дјело је писано изузетно сугестивно, с мноштвом натуралистичких детаља. Tакође је написао књигу есеја "Сјенка и чин".
1919. - У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани прије Првог свјетског рата.
1922. - Рођен израелски државник Јицак Рабин, премијер од 1974. до 1977. и од јуна 1992. до 4. новембра 1995, кад га је, у тренутку док је напуштао мировни митинг на којем је говорио, убио атентатор Јигал Амир. Као члан илегалног јеврејског покрета Палмах, од 1940. борио се против британске колонијалне управе у Палестини и против француских квислиншких трупа 1941. у Сирији. Од формирања Израела 1948, кад је у рату против Арапа командовао бригадом, био је у армији. Генерал и начелник генералштаба постао је 1964. и имао је истакнуту улогу у наношењу тешког пораза Арапима у рату 1967, али је послије поновног преузимања власти постао архитекта мировног процеса на Блиском истоку и измирења Јевреја с Арапима. Tо је изазвало гњев израелских националиста, посебно политика препуштања Палестинцима територија заузетих у рату 1967.
1938. - Умро италијански писац и политичар Габријеле Данунцио, представник естетизма, који је најдубљи траг у литератури оставио пјесничким збиркама "Рајска поема" и "Алкиона". У политици је био изразити представник италијанског иредентизма, претече фашизма. Остала дјела: романи "Сласт", "Уљез", "Огањ", драме "Мртви град", "франческа да Римини", "Јориова кћи", "Ђоконда".
1941. - Бугарска у Другом свјетском рату приступила фашистичком Tројном пакту и већ 2. марта 1941. у њу су из Румуније почеле да улазе њемачке трупе. Уз помоћ Адолфа Хитлера, реваншистичка политика Бугарске још више је усмјерена против Југославије, према којој је годинама имала територијалне претензије.
1942. - У Чајничу у Другом свјетском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Tрећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 километара бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.
1943. - Британско ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату почело да систематски бомбардује европске жељезничке системе на територији под контролом нацистичке Нјемачке.
1946. - Рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАTО-а на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом "Миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом обиласка јединица на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.
1954. - САД саопштиле да су на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе.
1954. - У главном граду Венецуеле Каракасу отворена прва конференција Организације америчких држава.
1958. - Умро српски вајар Tома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дјела створио у дрвету, с изванредним осјећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.
1959. - Архиепископ Макариос Tрећи вратио се на Кипар из изгнанства на Сејшелским острвима, на која су га 1956. протјерали Британци. Крајем 1959. Велика Британија, Грчка и Tурска су се споразумјеле о независности Кипра, а Макариос је 1960. постао први предсједник Кипарске републике, што је остао до смрти 1977.
1966. - Послије три и по мјесеца лета на Венеру се спустила совјетска "Венера 3", први васионски брод који је приспио на неку другу планету.
1985. - У Уругвају преузео власт предсједник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој латиноамеричкој земљи.
1991. - На првим слободним изборима у Албанији Албанска партија рада освојила 176 од 250 посланичких мјеста и задржала власт, али је предсједник партије Рамиз Аљија изгубио у својој изборној јединици.
1992. - Муслимани и Хрвати из БиХ на референдуму гласали за отцјепљење од Југославије, а у Сарајеву су муслимани испред српске православне цркве пуцали на српске сватове, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Мировић, а убице - које власт муслиманског лидера Алије Изетбеговића није ни покушала да идентификује и казни - спалиле су и српску заставу.
1992. - У Црној Гори на референдуму 63 одсто грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.
1993. - Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре са храном и лијековима, чиме је почела "Операција падобран" у бившој БиХ.
1994. - Послије четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ.
1996. - Нико од 123 путника и чланова посаде није преживио пад перуанског путничког авиона "боинг 737", у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу.
1997. - Албанска влада премијера Саљија Берише поднијела оставку послије двомјесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима су десетине хиљада Албанаца изгубиле животну уштеђевину.
2001. - Влада СРЈ прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СРЈ.
2012. - Европски савјет додијелио Србији статус кандидата за чланство у ЕУ.
2017. - Пронађени су фосили од најранијих живих организама који представљају "директан доказ" живота на Земљи прије 3,8 до 4,3 милијарде година, када је наша планета била још у фази развоја.
2021. - Легендарни српски кошаркаш Миленко Савовић преминуо је у 61. години.
2021. - Суд у Француској осудио бившег предсједника Николу Саркозија на три године затвора, од чега двије године условно, за покушај подмићивања судије и ширење утицаја.
