Данас је уторак, 10. децембар, 344. дан 2019. До краја године има 21 дан.
1520. - Њемачки црквени реформатор Мартин Лутер прекинуо све везе са Римом, спаливши јавно у Витенбергу булу у којој му је папа Лав Десети запријетио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси.
1603. - Умро енглески љекар и физичар Вилијам Гилберт, назван "оцем електрицитета", лични љекар краљице Елизабет Прве. У физици се прославио - мада му је та грана науке била само хоби - капиталним дјелом "О магнетима". Доказао је да је Земља велики лоптасти магнет и да се игла на компасу не управља према небу, како се до тада вјеровало, него према магнетним половима планете. Схватањима магнетизма небеских тијела и електрицитета снажно је утицао на развој науке у 17. вијеку.
1810. - Француски цар Наполеон Први прикључио Француској њемачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.
1819. - Рођен италијански револуционар Феличе Орсини, један од најистакнутијих чланова "Младе Италије", покрета за ослобађање и уједињење италијанских земаља. Основао је организацију "Италијанска завјера синова смрти", због чега је био у тамници од 1843. до 1846. Револуционарне 1848. учествовао је у борбама против Аустријанаца у Венецији и Риму, а 1854. није успио да у Ломбардији побуни италијанске и мађарске војнике у саставу аустријских окупационих снага. Потом је из тамнице у Мантови побјегао и отишао у Лондон, а у јануару 1858. покушао је атентат на француског цара Наполеона Трећег, послије чега је погубљен. Дјела: "Аустријске тамнице", "Успомене и авантуре", "Политичке успомене".
1822. - Рођен француски композитор белгијског поријекла Сезар Франк, изванредан импровизатор, оргуљаш у париским црквама и професор на Париском конзерваторијуму. С Ектором Берлиозом био је представник француског музичког романтизма, обновитељ француске симфоније и камерне музике. Дјела: "Симфонија де-мол", симфонијске поеме "Еолидес", "Псyће", "Лес Ђиннс", "Симфонијске варијације за клавир и оркестар", соната за виолину и клавир, клавирски квинтет, композиције за оргуље и за клавир.
1830. - Рођена америчка списатељица Емили Дикинсон, највећа америчка пјесникиња, за живота анонимна - јер је водила повучен живот неудате домаћице и објавила само четири пјесме. Њених више од хиљаду пјесама, откривених послије смрти 1886, постхумно је објављено у шест томова. Приређивачи су их подијелили у четири категорије: пјесме о природи, о времену и вјечности, о љубави, о животу. Њена поезија продорне интроспективности и снажног мистичног подтекста, писана изванредно прецизним и суптилним стилом, обилује самониклом оригиналношћу.
1845. - Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме.
1848. - Луј Наполеон надмоћном већином добио изборе за предсједника Француске. Четири године касније извео је државни удар и прогласио се царем Наполеоном Трећим.
1868. - Први семафори за регулисање саобраћаја у свијету почели су да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије.
1878. - Рођен српски социјалиста Радован Драговић, вођа социјалистичког покрета у Србији, један од оснивача Српске социјалдемократске странке 1903, чији је био секретар, а потом предсједник до смрти 1906. Обновио је 1901. "Београдско радничко друштво", основано 1896, прву социјалдемократску организацију у Србији, а од 1900. до 1903. уређивао је листове "Напред", "Раднички лист", "Стари раднички лист" и "Радничке новине". Основао је и социјалдемократски Централни одбор, који је објединио све радничке организације у Србији, што је омогућило стварање Српске социјалдемократске странке. С Димитријем Туцовићем допринио је успостављању јединства синдиката и радничке политичке партије.
1895. - Основано Друштво за унапређење и уљепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. На то су утицали и чести боравци кнезова Милоша и Михајла Обреновића, који су ту долазили на одмор. Сокобања се као љечилиште помиње још у старом Риму и раној Ромеји.
1896. - Умро шведски хемичар, индустријалац, филантроп и проналазач Алфред Бернард Нобел, који је проналаском динамита 1867. стекао огромно богатство. Желећи да се динамит користи само у мирнодопске сврхе, тестаментом је оставио фонд од 9,2 милиона долара за додјелу награда за ванредна достигнућа у физици, хемији, медицини, књижевности и залагању за мир. Прву Нобелову награду Краљевска шведска академија наука додијелила је 1901. Од 1969. Академија додјељује и награду за економију. Награду за мир додјељује Нобелов комитет у Ослу.
1898. - Рођен српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Минхену, Будимпешти, Загребу и Паризу. Припадао је групама "Земља", "Дванаесторица" и "Шесторица". Добио је "Гран при" за сликарство на међународној изложби у Паризу 1937. и Златну медаљу на међународној изложби керамике у Прагу 1962.
1898. - Послије пораза у америчко-шпанском рату Шпанија се у Паризу мировним уговором одрекла Кубе, Порторика и Гуама и прихватила америчку окупацију Филипина. Био је то крај њеног колонијалног царства и почетак успона САД у свјетским пословима.
1904. - Рођен чехословачки државник чешког поријекла Антоњин Новотни, генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке од 1953. и шеф државе од 1957. С функција је смијењен почетком 1968, када су започеле реформе назване "Прашко прољеће", које су онемогућене војном интервенцијом Варшавског пакта у августу 1968.
1909. - Престала да излази "Шабачка чивија", један од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Први број се појавио у септембру 1906.
1926. - Умро српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Као студент Циришког политехникума у Швајцарској пришао социјалистима и прихватио идеје Светозара Марковића и његовог покрета против апсолутистичке владавине династије Обреновић. По повратку у Србију уређивао је социјалистички лист "Ослобођење", а 1878. је изабран у парламент, у којем се као опозициони вођа борио против ауторитарног монархистичког режима Милана Обреновића, залажући се за успостављање парламентарне демократије. Послије гушења Тимочке буне 1883, коју су у зајечарском крају подстакли радикали, емигрирао и у одсуству је осуђен на смрт. Послије помирења краља Милана с радикалима 1888. одлучујуће је допринио да Србија добије веома либералан устав. Убрзо по абдикацији краља Милана у корист сина Александра Обреновића 1889. постао је предсједник парламента, а 1891. премијер. Доминантну политичку позицију у Србији учврстио је послије доласка на власт краља Петра Првог Карађорђевића 1903. Премијер је поново постао 1904. и потом је још три пута формирао српску владу, а послије Првог свјетског рата трипут је био и предсједник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и утицао је на кључне историјске догађаје. Одлучно се одупро покушајима Аустро-Угарске да потчини Србију, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Отоманског царства и био одан присталица царске Русије. Као премијер и шеф дипломатије предводио је Србију у побједоносним балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом свјетском рату од 1914. до 1918. Играо је истакнуту улогу у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је послије рата заступао 1919. на Версајској мировној конференцији.
1931. - Нисето Алкала Самора и Торес постао први уставно изабран предсједник Шпаније.
1936. - Британски краљ Едвард Осми абдицирао, поставши војвода од Виндзора, да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон, двоструком распуштеницом.
1941. - Јапански авиони су у Другом свјетском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове "Рипалс" и "Принц од Велса", на којима је погинуло скоро 800 људи.
1948. - Генерална скупштина УН усвојила Универзалну декларацију о правима човјека.
1961. - Српском књижевнику Иви Андрићу уручена је Нобелова награда за књижевност, коју је примио на свечаности у Стокхолму пред 700 званица и шведском краљевском породицом у дворани Концертне палате Шведске академије.
1963. - Султанат Занзибар, афричка острвска држава у Индијском океану, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао је република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.
1964. - Нобелову награду за мир добио Американац афричког поријекла Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца.
1967. - Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику /САД/ ради вађења природног гаса из подземља.
1980. - Милтон Оботе проглашен је предсједником Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт послије збацивања војним ударом. Војска га је 1985. други пут збацила с власти.
1982. - Двојица совјетских космонаута вратила су се на Земљу послије рекордних 211 дана проведених у васиони у броду "Саљут 7".
1983. - Раул Алфонсин преузео дужност предсједника Аргентине као први демократски изабран шеф државе послије осмогодишње владавине војне хунте.
1987. - Умро амерички виолиниста поријеклом руски Јеврејин Јаша Хајфец, један од највећих мајстора тог инструмента у 20. вијеку.
1989. - У Чехословачкој преузела власт прва некомунистичка влада од 1948. и предсједник Густав Хусак је поднио оставку.
1991. - ЈНА се повукла из Загреба, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живјели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.
1996. - Предсједник Јужне Африке Нелсон Мендела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, што је био завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи.
1998. - Палестинска ослободилачка организација поништила одредбе свог устава које су позивале на уништење Израела.
2006. - Умро бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче.
