Данас је понедјељак, 10. јун, 161. дан 2024. До краја године су 204 дана.

1190. - Њемачки краљ и римски цар Фридрих Први Барбароса удавио се у ријеци Салеф у Малој Азији на повратку из Трећег крсташког рата. На пријесто је ступио 1152. године, послије чега је водио више ратова у Италији, покушавајући да потчини богате ломбардијске градове и примора папу на покорност. Послије пораза 1176. године у бици код Лењана покајнички се измирио с папом. Предводећи крсташе на путу ка Јерусалиму, 1189. је прошао кроз Србију и састао се у Нишу с великим жупаном Рашке Стефаном Немањом.

1610. - Први холандски исељеници у Америци искрцали се на острво Менхетн, сада централни дио Њујорка.

1793. - Први јавни зоолошки врт - "Жарден де Плант" - отворен у Паризу.

1819. - Рођен француски сликар Гистав Курбе, оснивач реалистичке школе и један од првих умјетника који је радио у природи, учесник Париске комуне. Опор и снажан одбацио је романтичне пејзаже и идеализовање људи и призора, извршивши огроман утицај на европско сликарство средином 19. вијека. Главна дјела: "Атеље", "Туцачи камена", "Талас", "Погреб у Орнану".

1832. - Рођен њемачки инжењер Николаус Аугуст Ото, који је 1861. направио први бензински мотор, а 1876. је изумио четворотактни мотор с унутрашњим сагоријевањем, познат као "ото мотор", што је омогућило развој аутомобила.

1836. - Умро француски физичар и математичар Андре Мари Ампер, оснивач електродинамике. Засновао је теорију магнетизма у нераздвојивој вези с електрицитетом и пронашао и проучио узајамно дејство електричних струја. Написао је више дјела из физике, математике и филозофије. Њему у част јединица за јачину струје названа је ампер, јединица за наелектрисање ампер-секунда и ампер-час, а инструмент за мјерење јачине струје ампер-метар.

1875. - Умро српски писац Јован Грчић - Миленко, поетски сљедбеник Бранка Радичевића, познат као "фрушкогорски славуј". Себи је додао име Миленко, по дјевојци Милени у коју је био заљубљен. Гимназију је учио у Новом Саду, Сегедину и Пожуну, почео студије медицине у Бечу, али се разболио од туберкулозе и у 29. години умро у родном Черевићу у Срему. У лирским пјесмама, лаких мелодичних стихова, изразио је непосредан доживљај природе. У осјећањима је романтичарски чедан и сентименталан, али је написао и више тзв. "простих пјесама", по којима се сматра претечом реализма у српској поезији. У Бечу је 1896. објавио "Песме". Писао је и приповједачку прозу и преводио Фридриха Шилера, Јохана Волфганга Гетеа и Хајнриха Хајнеа.

1922. - Рођена америчка филмска глумица и пјевачица Френсис Гам, позната као Џуди Гарланд, која се прославила већ као дјевојчица улогом у филму "Чаробњак из Оза", за коју је добила награду "Оскар". Изврсно је тумачила улоге и у филмовима Винсента Минелија, једног од пет њених мужева - њихова кћерка Лајза Минели је такође остварила сјајну пјевачку и глумачку каријеру. Остали филмови: "Бебе у војсци", "Оснујмо оркестар", "Бебе на Бродвеју", "Мала Нели Кели", "Сретни ме у Сент Луису", "Часовник", "Зигфилдове лудости", "Пират", "Звијезда је рођена".

1923. - Рођен британски медијски магнат чешког поријекла Јан Лудвик Хох, познат као Јан Роберт Максвел.

1923. - Умро француски писац Пјер Лоти, који је због написа о окрутностима колонијалних трупа у Индокини отпуштен из војне службе. Као поморски официр много је путовао и дјела му обилују егзотиком. О боравку у Црној Гори написао је путопис "Путовање четири официра интернационалног ескадрона по Црној Гори" и приповијетку "Пасквала Ивановић". Као велики туркофил у Првом балканском рату изражавао је симпатије за Османлијско царство, али је послије бугарског препада на српску војску у Другом балканском рату и касније, у Првом свјетском рату, похвално и с нескривеним дивљењем писао о Србима. Остала дјела: "У харему", "Лотијева женидба", "Морнар", "Исландски рибар", "Госпођа хризантема", "Роман једног спахије".

1934. - Умро енглески композитор Фредерик Делијус, импресиониста познат по симфонијама. Компоновао је и опере и концерте, укључујући "Мису живота", инспирисану дјелом њемачког филозофа Фридриха Ничеа "Тако је говорио Заратустра".

1934. - "Рођен" Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија.

1940. - Фашистичка Италија ушла у Други свјетски рат као савезник нацистичке Њемачке, објавивши рат Француској и Великој Британији.

1942. - Почела офанзива Нијемаца и усташа на Козару у Другом свјетском рату, уз подршку мађарских ријечних бродова, у којој је око 40.000 њемачких и хрватских војника затворило обруч око слободне територије козарске области. У опкољеном подручју збјег са око 80.000 српских цивила бранило је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда. Послије 50 дана тешких борби, у којима су српски партизани испољили масовни хероизам, и погибије 1.700 бранилаца, мјестимично је пробијен обруч и спасено је нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи ипак надјачали. Нијемци и Хрвати су спалили и опљачкали сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 српских цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац.

1942. - У борби с нацистима код Мале Ремете у Другом свјетском рату је погинуо Бошко Палковљевић - Пинки, један од првих партизана Фрушке горе, који је као курир из Срема обавијестио Врховни штаб о народноослободилачкој борби у Војводини. Био је један од организатора чувеног бјекства 32 робијаша из сремскомитровачког затвора 1941.

1945. - Команданту западних савезничких снага у Другом свјетском рату америчком генералу Двајту Ајзенхауеру уручено једно од највиших совјетских одликовања - "Орден побједе".

1946. - Умро амерички боксер афричког поријекла Џек Џонсон, први црнац који је освојио титулу свјетског првака у тешкој категорији.

1967. - Израел прихватио захтјев УН о прекиду ватре у рату с Египтом, у којем су Израелци - против којих су ратовали и Сирија и Јордан - за само шест дана заузели територују четири пута пространију од Израела.

1967. - СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом и запријетио санкцијама уколико израелска армија не обустави напредовање према главном граду Сирије - Дамаску.

1967. - Умро амерички филмски глумац Спенсер Трејси, изузетан тумач низа карактерних улога, први глумац који је двије године узастопно добио награду "Оскар" - за филмове "Храбри капетан" 1937. и "Град дјечака" 1938. Остали филмови: "Бијес", "Седми крст", "Цитадела", "Старац и море", "Нирнбершки процес", "Погоди ко долази на вечеру".

1970. - У Јордану најмање сто људи убијено у сукобу владиних снага с палестинским герилцима.

1971. - САД су послије 21 године укинуле ембарго на трговину с Кином.

1982. - Умро Рајнер Вернер Фасбиндер, немачки филмски редитељ. Групи истакнутих аутора тзв. Новог немачког филма, шездесетих година прошлог века, уз Вернера Херцога и Волкера Шлендорфа, припадао је млади редитељ Фасбиндер. Каријеру је почео као позоришни глумац и редитељ, да би касније, определивши се за филм, глумио, режирао, писао сценарио, радио као камерман. Његов први филм био је "Градска скитница", а затим су следили: "Горке сузе Петре фон Кант", "Други се зове Али", "Брак Марије Браун", "Лола", "Лили Марлен", "Тринаест месеци у години", као и телевизијска серија "Берлин Александерплац", епска прича о годинама настајања нацизма у Немачкој. Опростио се од филмске публике на Берлинском филмском фестивалу, 1982.године, када је за филм "Вероника Фос" добио "Златног медведа". Неколико мјесеци касније, нађен је мртав у свом стану у Минхену.

1989. - Кина и Тајван су успоставили директне телефонске везе.

1990. - На првим слободним изборима у Бугарској послије Другог свјетског рата побиједила је Бугарска социјалистичка партија, која је добила 47 одсто гласова, док је десничарски Савез демократских снага освојио 36 одсто.

1990. - Предсједничке изборе у Перуу је добио перуански политичар јапанског поријекла Алберто Фуџимори, поразивши на њима писца Марија Варгаса Љосу.

1995. - Бивши премијер Шведске Карл Билт умјесто лорда Дејвида Овена наименован за копредсједника Међународне конференције о претходној Југославији, саопштио је предсједавајући Европске уније француски предсједник Жак Ширак.

1996. - Чеченски исламски сепаратисти и званичници Русије су потписали документе којима је предвиђено окончање 18-мјесечног рата у Чеченији.

1997. - Према наређењу вође камбоџанске маоистичке герилске фракције Црвених Кмера Пол Пота, убијен је један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице.

1999. - НАТО снаге престале са бомбардовањем територије СРЈ. Прве јединице Војске Југославије су, на основу Војно-техничког споразума потписаног дан раније у Куманову, почеле повлачење с Косова и Метохије, а касније истог дана Савет безбједности УН је, уз уздржан глас Кине, усвојио Резолуцију 1244 којом је легализован долазак међународних војних снага у јужну српску покрајину.

1999. - Предсједник СРЈ Слободан Милошевић саопштио да је током напада НАТО пакта на СРЈ погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца.

2002. - Умро Џон Готи, амерички мафијашки бос. Ухапшен је 1990. године, послије деценија бруталних злочина и луксузног живота.

2004. - Умро блуз и џез кантаутор Реј Чарлс. Добитник је 12 музичких награда "Греми", међу којима и за најбољу пјесму - три пута узастопно, за "Hit the Road Jack", "I Can't stop loving you" и "Busted".

2015. - Остаци византијске цркве старе 1.500 година откривени недалеко од Јерусалима. Црква потиче из периода када је Византијска империја владала данашњим територијама Израела и Палестине, између 324. и 638. године нове ере.