Данас је петак, 10. мај, 131. дан 2024. До краја године има 235 дана.
1559. - Синови остарјелог турског султана Сулејмана Другог повели битку за отомански пријесто, у мјесту Коња у Малој Азији. Војска Селима - који је 1566. постао султан Селим Други потукла је снаге Бајазита, приморавши га да с присталицама побјегне у Персију, гдје је касније убијен.
1594. - Мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа Светог Саве Турци спалили на Врачару у Београду. Спаљивању моштију Светог Саве, 359 година послије његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цијену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, па се потом враћају вјери предака, наредио да се пренесу мошти у Београд и спалио их. У народу је тада настала пјесма: "На Врачару Синан виче: / гори, гори, свештениче; / то си од нас заслужио / што си рају просветио".
1760. - Рођен француски официр Клод Жозеф Руже де Лил који је 1792. написао ријечи и мелодију француске химне. Пјесму, компоновану као марш, према наруџбини градоначелника Стразбура, одушевљено су пјевали војници Француске револуције на маршу из Марсеја у Париз, па је названа "Марсељеза".
1774. - Умро француски краљ Луј Петнаести, који је наслиједио пријесто као петогодишњак 1715, послије смрти прадједа Луја Четрнаестог. Био је познат као расипник и од њега потичу ријечи: "Послије мене потоп". Водио је неуспјешан рат за аустријско насљеђе и Седмогодишњи рат, послије којег је Француска морала да Великој Британији препусти Канаду. Укинуо је језуитски ромокатолички ред и конфисковао им имовину.
1844. - Попечитељство просвештенија Србије наложило свим окружним начелствима да се старају о сакупљању старина. Тај датум је узет као дан оснивања Народног музеја у Београду, а акт о оснивању једне од најзначајнијих националних установа културе, на иницијативу српског писца Јована Стерије Поповића, тада начелника Попечитељства просвештенија, потписан је 4. септембра 1844.
1849. - Умро јапански сликар Кацушика Хокусај, главни представник реализма у јапанском сликарству. Сликао је сцене из свакодневног живота и предјеле, укључујући чувени циклус "Тридесет погледа на Фуџијаму".
1865. - Предсједника Конфедерације отцијепљених јужних држава САД Џеферсона Дејвиса, у америчком грађанском рату, заробиле трупе Сјевера.
1871. - Мировним уговором у Франкфурту поражена Француска послије пруско-француског рата приморана да преда Нијемцима покрајине Алзас и Лорену и да плати високу ратну одштету.
1881. - Крунисан румунски краљ њемачког поријекла Карол Први Хоенцолерн, први краљ Румуније.
1894. - Рођен амерички композитор руског поријекла Димитри Тјомкин, изузетан аутор филмске музике, добитник више награда "Оскар". Филмови: "Господин Смит иде у Вашингтон", "Само анђели имају крила", "Сенка сумње", "Двобој на сунцу", "Назови М ради убиства", "Див", "Старац и море", "Рио Браво", "Тачно у подне", "Чајковски".
1899. - Рођен амерички филмски глумац и играч Фредерик Аустерлиц, познат као Фред Астер, један од највећих холивудских забављача, који је у играчкој техници спојио класицизам с почетка 20. вијека с модерним схватањем плеса. Филмови: "Роберта", "Весела распуштеница", "Вријеме свинга", "Цилиндер", "Бродвејска мелодија", "Никад нећеш постати богат", "Ускршња парада", "Смијешно лице", "На плажи", "Дижи завјесу".
1904. - Умро енглески новинар и истраживач Хенри Мортон Стенли, који се прославио 1871. "спашавањем" шкотског истраживача Дејвида Ливингстона, за кога се вјеровало да се изгубио у Африци. Потом је путовао у Африку више пута до 1889. и открио је Албертово, Едвардово и Леополдово језеро, планински масив Рувензори и испитао велики дио базена ријеке Конго.
1923. - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина Грчке склопиле конвенцију о оснивању "слободне зоне у Солуну", која је Југославији предата на употребу 6. марта 1925. на период од 50 година. Зона обухвата 94.000 квадратних метара, на којој је Југославија добила исључиво право употребе и царинску управу, али не и полицијску, јер је подручје остало под грчким суверенитетом. Нови аранжман СФРЈ и Грчке о транзиту југословенске робе преко слободне зоне луке у Солуну потписан је 3. фебруара 1975. у Атини, с важношћу од десет година, послије чега се аутоматски продужава сваких пет година.
1933. - Нацисти су у центру Берлина приредили прво масовно спаљивање књига, бацивши на ломачу више од 25.000 примјерака дјела Карла Маркса, Сигмунда Фројда, Бертолта Брехта, Алберта Ајнштајна и осталих јеврејских, њемачких и комунистичких аутора, које су присталице Адолфа Хитлера означиле као "декадентне".
1940. - Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија је послије нацистичке инвазије на Данску запосјела бившу данску колонију Исланд.
1940. - Послије оставке Невила Чемберлена присталице политике попуштања Адолфу Хитлеру и потписника капитулантског "Минхенског споразума" 1938, којим је Чехословачка натјерана да Њемачкој уступи Судетску област, британски премијер постао Винстон Черчил, који је потом провео нацију кроз Други свјетски рат.
1941. - Рудолф Хес, замјеник њемачког нацистичког вође Адолфа Хитлера, спустио се падобраном у Шкотску, намјеравајући да код британске владе издејствује сепаратан мир с Њемачком. Његов приједлог није прихваћен и Хес је крај Другог свјетског рата дочекао као заробљеник у Великој Британији. На суђењу у Нирнбергу 1946. за ратне злочине осуђен на доживотну робију.
1967. - Америчко ваздухопловство први пут у Вијетнамском рату бомбардовало луку Хајфонг у Сјеверном Вијетнаму.
1977. - Умрла америчка филмска глумица Џоан Крафорд, једна од највећих холивудских звијезда тридесетих година 20. вијека. Филмови: "Милдред Пирс", "Лице једне жене", "Хумореска", "Проклетници не плачу", "Страх", "Њежна пјесма", "Демонска жена", "Шта се догодило Беби Џејн."
1979. - Умрла српска филмска глумица Италина - Ида Кравања, позната као Ита Рина, послије удаје Тамара Ђорђевић, најпознатија филмска глумица у Југославији између два свјетска рата, прва наша глумица која је ушла у свјетску енциклопедију филма. Прије Другог свјетског рата играла је низ главних улога у филмовима њемачке и чешке продукције, а послије рата епизодне улоге у неколико домаћих филмова. Филмови: "Еротикон", "Галгентони", "Фантом Дурмитора", "А живот тече даље".
1981. - Социјалиста Франсоа Митеран у другој рунди предсједничких избора у Француској побиједио дотадашњег шефа државе Валерија Жискара Д' Естена, чиме је љевица у тој земљи дошла на власт послије три деценије.
1988. - САД ставиле вето на резолуцију Савјета безбједности УН, којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана.
1993. - Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.
1994. - Нелсон Мендела као први црнац инаугурисан за предсједника Јужне Африке.
1994. - Италијански медијски магнат Силвио Берлускони преузео дужност премијера Италије на челу коалиционе владе у којој су - први пут послије Другог свјетског рата - били и неофашисти.
1995. - Најмање 100 људи погинуло када се лифт, који је превозио рударе у једном руднику злата у близини Оркнија у Јужној Африци, изненада откачио и стропоштао на дно рудника.
1996. - Премијер Индије Нарашима Рао поднио оставку послије изборног пораза његове Конгресне странке.
1997. - У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи.
2006. - Кандидат владајуће италијанске љевичарске коалиције Унионе Ђорђо Наполитано /80/ изабран за 11. предсједника Италије.
2015. - У дводневном сукобу /9. и 10. мај/ групе терориста, углавном са Косова, са припадницима македонске полиције у насељу Диво, у Куманову, убијено је осам осам полицајаца, 37 је повријеђено, а пронађена су тијела 14 нападача.
