Данас је сриједа, 12. август, 225. дан 2020. До краја године има 141 дан.
1450. - Енглези у Стогодишњем рату приморани да Французима препусте лучки град Шербур, чиме је цијела Нормандија потпала под контролу француског краља Шарла Седмог.
1687. - Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у бици код Мохача поразила турску војску коју је предводио Сулејман-паша, послије чега су Трансилванија и Хрватска потпале под аустријску власт.
1759. - Руске и аустријске трупе под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова у бици код Кунерсдорфа у Седмогодишњем рату поразиле пруску армију коју је предводио краљ Фридрих Други - Велики.
1827. - Умро енглески сликар, бакрорезац и писац Виљем Блејк, чија је поезија мистична и апокалиптична. У сликарству је испрва копирао радове Микеланђела Буонаротија, Сантија Рафаела и Албрехта Дирера. Касније је илустровао старозавјетну "Књигу о Јову" и дјела Џона Милтона, а најуспешније "Божанствену комедију" Дантеа Алигијерија. Писао је велике религиозне и филозофске поеме, али је литерарну славу стекао лаким и непосредним лирским пјесмама, као што су "Пјесме искуства" и "Пјесме невиности".
1848. - Умро енглески инжењер и проналазач Џорџ Стивенсон, "отац жељезнице", који је 1814. конструисао прву употребљиву парну локомотиву. Пројектовао је 1825. прву јавну жељезничку пругу Стоктон - Дарлингтон и увео челичне шине умјесто дрвених, а 1829. изградио и пругу Ливерпул - Манчестер, на којој је његова локомотива "рокит" постигла тада рекордну брзину од 56 километара на час. У Њукастлу је 1823. основао прву фабрику локомотива.
1849. - Вођа Мађарске револуције Лајош Кошут приморан да напусти земљу пошто су јаке аустријске и руске снаге, послије вишемјесечних борби, сломиле отпор револуционарне армије и угушиле револуцију у Мађарској. Мађарски устанак је почео у марту 1848, а у априлу 1849. је проглашена република. Страхујући од револуције, аустријски цар Франц Јозеф Први позвао је у помоћ руског цара Николаја Првог Романова, који је против устанка упутио снажну армију.
1881. - Рођен амерички филмски режисер и продуцент Сесил Блаунт де Мил, аутор многих вестерна, мелодрама, комедија и псеудоисторијских спектакла, грандиозних филмова са десетинама хиљада статиста, обавезно према неком библијском мотиву. Филмови: "Вирџинијанац", "Дјевојка са златног запада", "Кармен", "Мала Американка", "Не мијењај свог мужа", "Десет заповијести", "Тријумф", "Бурлаци са Волге", "Краљ краљева", "Чикаго", "Божанске дјевојке", "Динамит", "У знаку крста", "Клеопатра", "Авантуре Буфало Била", "Пацифик експрес", "Самсон и Далила", "Највећа представа на свијету".
1898. - Шпанско-амерички рат завршен потписавањем протокола којим је Шпанија принуђена да напусти Кубу и Порторико.
1898. - САД су анектирале Хавајска острва, пет година пошто је уз помоћ САД са хавајског пријестола свргнута краљица Лилиуокалани која се противила све већем утицају Американаца.
1900. - Умро аустријски велемајстор Вилхелм Штајниц, први званични свјетски шампион у шаху. Титулу свјетског првака је освојио 1886. побједом у мечу над Јоханесом Цукертортом резултатом 10:5, уз пет ремија. Звање првака свијета је одбранио 1889. и 1892. у мечевима с Михаилом Ивановичем Чигорином, а изгубио га је 1894. поразом у мечу с Емануелом Ласкером резултатом 10:5, уз четири ремија. Објавио је 1889. "Уџбеник модерног шаха", који се сматра основом модерне шаховске стратегије.
1914. - Почела Церска битка у Првом свјетском рату у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарску војску и однијела прву савезничку побједу у рату. Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби губици аустроугарских трупа су достигли 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло. Аустроугарски војник и новинар Егон Ервин Киш је о тим драматичним тренуцима крајем августа 1914. записао у дневнику: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бијегу. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља јурила је у безумном страху према граници..."
1914. - Велика Британија у Првом свјетском рату објавила рат Аустро-Угарској.
1924. - Рођен пакистански диктатор генерал Мохамед Зија ул Хак, који је владао од 1977. до смрти у авионској несрећи у августу 1988. Власт је приграбио војним ударом којим је оборио премијера Зулфикара Али Бута, послије чега се прогласио предсједником.
1928. - Умро чешки композитор Леош Јаначек, који се инспирисао моравском народном музиком и мелодиком говорног језика, стварајући примјеном модалне хармоније и неуобичајене ритмике дјела интензивне драматике и снажних, реалистичких ликова. Основао је Оргуљашку школу у Брну и радио је на Конзерваторијуму. Дјела: опере "Јенуфа", "Каћа Кабанова", "Лукава лија", "Из мртвог дома", симфонијска поема "Тарас Буљба", хорске композиције, камерна музика.
1938. - Нацистичка Њемачка објавила мобилизацију становништва у склопу припрема за рат.
1944. - У Напуљу почео дводневни састанак вође југословенских партизана Јосипа Броза са британским премијером Винстоном Черчилом, који је Титу предложио сусрет с краљем Југославије Петром Другим Карађорђевићем, што је одбијено. Черчил је признао права Југославије на Истру, али не и на Трст.
1955. - Умро њемачки писац Томас Ман, представник психолошког романа, најзначајнији њемачки прозни стваралац у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1929. Послије доласка нациста на власт у Њемачкој 1933. емигрирао је у Швајцарску, а 1939. у САД. Стварао је под утицајем Јохана Волфганга Гетеа, Артура Шопенхауера, Фридриха Ничеа и великих руских писаца 19. вијека. Дјела: романи "Буденброкови", "Чаробни бријег", "Краљевско височанство", "Лота у Вајмару", "Доктор Фаустус", "Исповијести варалице Феликса Крула", "Изабраник", тетралогија "Јосиф и његова браћа", приповијетке и новеле "Смрт у Венецији", "Тонио Крегер", "Марио и мађионичар", "Замијењене главе", "Закон", "Преварена", есеји "Духовно племство", "Старо и ново", културно-филозофске и историјске студије "Фридрих и велика коалиција", "Разматрања једног неполитичара".
1962. - Обављен први групни лет свемирских бродова - совјетских летјелица "Васток 3" и "Васток 4", лансираних у орбиту око Земље у размаку од 24 часа, којима су управљали космонаути Андреј Николајев и Павел Попович. Бродови су се приближили један другом на само 6,5 километара, што је био први покушај испитивања могућности маневрисања два брода у групном лету и велики допринос каснијем спајању свемирских летјелица.
1970. - У Москви СССР и Западна Њемачка потписали споразум о одрицању од употребе силе.
1978. - У Пекингу потписан споразум о десетогодишњем миру и пријатељству Јапана и Кине и успостављени су дипломатски односи двије земље.
1982. - Умро амерички филмски и позоришни глумац Хенри Фонда, једна од најупечатљивијих физиономија свјетског филма, чију глуму је одликовала префињеност и дискреција. Награду "Оскар" добио је за улогу у филму "На златном језеру", посљедњем у више од 80 - колико их је снимио. С великим успјехом је наступао у многим представама у бродвејским позориштима, такође у ТВ серијама. Остали филмови: "Млади Линколн", "Плодови гњева", "Моја драга Клементина", "Бјегунац", "Џеси Џејмс", "Рој", "Џезабел", "Мистер Робертс", "Рат и мир", "Само једном се живи", "12 гњевних људи", "Бура над Вашингтоном", "Најдужи дан", "Убица на коњу".
1984. - У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Југославија је имала рекордну олимпијску жетву - седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних.
1985. - Пад авиона "боинг 747" јапанске компаније "Јал" на планину Осутака у близини Токија, преживјело четворо од 524 људи у летјелици.
1988. - Бурмански предсједник Сен Луин принуђен на оставку под притиском масовних антивладиних демонстрација.
1992. - САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи свјетски трговински блок.
1992. - Народна скупштина Српске Босне и Херцеговине усвојила у Бањалуци Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да промијени име у Република Српска.
1992. - Према одлуци Народне банке Српске Републике Босне и Херцеговине, из оптицаја повучене новчанице које је штампала Народна банка Југославије и замијењене новчаницама Народне банке Српске Републике Босне и Херцеговине.
1993. - Поштујући договор, постигнут дан раније у Женеви, припадници Војске Републике Српске повукли се са планине Игман.
1993. - Уласком у Сарајево два конвоја УНХЦР-а, која су прешла преко територије Републике Српске, почело провођење споразума о отварању путева Сарајево - Илиџа и Сарајево - Илијаш - Високо - Зеница.
1995. - Савјет безбједности усвојио Резолуцију којом се од Хрватске захтијева да оконча све војне активности против Републике Српске Крајине и да у потпуности поштује правила локалног српског становништва, дозвољавајући повратак оним Србима који то желе. У операцији "Олуја", који су јединице Републике Хрватске предузеле почетком августа, из Републике Српске Крајине протјерано је више од 200. 000 Срба.
1996. - Иран и Турска склопили споразум о изградњи гасовода у вриједности од 23 милијарде долара, само седмицу пошто је у САД изгласан закон о кажњавању страних инвеститора у ирански енергетски сектор.
2000. - Под надзором Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) ослобођено је 728 ирачких ратних заробљеника који су се налазили у Ирану.
2000. - Руска атомска подморница "Курск", у којој је било 118 морнара, потонула на дно океана у Беринговом мореузу.
2000. - Британски припадници КФОР-а преузели контролу над Рудником "Трепча" у Звечану због, "велике загађености ваздуха оловом која је 200 пута већа него што је дозвољена максимална вриједност".
2000. - Архијерејски сабор Руске православне цркве донио одлуку о канонизацији посљедњег руског цара Николаја Другог Романова и његове породице.
2004. - Собрање Македоније усвојило Закон о Скопљу, чиме је у главном граду уведена равноправна употреба македонског и албанског језика.
