Данас је четвртак, 12. децембар, 346. дан 2024. До краја године има 19 дана.
1574. - Мурат Трећи постао турски султан послије смрти Селима Другог.
1804. - Шпанија објавила рат Британији.
1806. - У Првом српском устанку ослобођена београдска варош и Турци су потиснути у Калемегданску тврђаву, за шта је изузетно заслужан буљубаша Конда, родом из околине Јањине у Грчкој, прибјеглица из табора турског команданта града Алије Гушанца. Конда, Узун Мирко Апостоловић и још петорица добровољаца пред зору неопажено су се пребацили преко бедема, убили турске стражаре код Сава-капије и устаницима отворили капију, што је било одлучујуће за исход битке. У вишечасовној бици за варош погинуло је око 300 Турака и 54 српска устаника. Увидјевши да је одбрана тврђаве безнадежна, Гушанац је побјегао низ Дунав 29. децембра, а 8. јануара 1807. предале су се снаге новог турског команданта Сулејман-паше и тако је Београд, послије 380 година, поново постао центар српске државе.
1821. - Рођен француски писац Гистав Флобер, један од оснивача француског реализма, сјајан стилиста. Био је песимиста, скептик и непристрасан посматрач чињеница, противник грађанског лицемерја. Романом "Госпођа Бовари" узнемирио је јавност и оптужен је за повреду јавног морала. Остала дјела: романи "Бувар и Пекише", "Сентиментално васпитање", "Саламбо", "Искушење светог Антонија", два позоришна комада, више новела и обимна "Преписка".
1863. - Рођен норвешки сликар Едвард Мунк, свјетски препознатљив по слици "Крик". Његове слике су карактеристичне по експресивним облицима с облом упрошћеном контуром, који спајају архаичан лик нордијске усамљености с модерним алегоричним изразом психичке патње.
1873. - У Србији уведен динар као новчана јединица. Србија је приступила Новчаној конвенцији коју су у Паризу 1865. потписале Француска, Белгија, Италија и Швајцарска. Донесен је закон о ковању новца: 20 и 10 динара у злату и сребрњака од пет, два, један и пола динара. Тиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира. Динар је узет за новчану јединицу, јер је тај назив постојао на Балкану од старог Рима.
1893. - Рођен амерички филмски глумац румунског поријекла Емануел Голденбург, познат као Едвард Робинсон, који се прославио улогама гангстера у криминалистичким филмовима, али је испољио и сјајан комичарски таленат. Филмови: "Мали Цезар", "Тигрова чељуст", "Кид Калабед", "Неочекивани др Глитербауз", "Читав град прича", "Двострука одштета", "Жена на прозору", "Рт Ларго", "Насиље", "Зелено сунце".
1894. - Јапанске трупе отпочеле инвазију Кореје.
1896. - Српско учитељско друштво у Београду основало Школски музеј, касније назван Педагошки музеј.
1913. - Слика Леонарда да Винчија "Мона Лиза" пронађена у Фиренци, двије године пошто је украдена из париског музеја "Лувр".
1915. - Рођен амерички пјевач и филмски глумац италијанског поријекла Френсис Алберт Синатра, познат као Френк Синатра, који је свјетску славу стекао низом музичких хитова, попут пјесама "Странци у ноћи" и "Њујорк, Њујорк". Познат је и по присним везама с најважнијим личностима у кључним центрима моћи америчког друштва, укључујући готово све предсједнике САД у другој половини 20. вијека и најмоћнијег мафијашког "кума" Лакија Лучана. Филмови: "Ноћи Лас Вегаса", "Не као странац", "Неки су дотрчали", "Ријечи и музика", "Човјек са златном руком", "Одавде до вјечности" /награда "Оскар"/, "Три наредника", "Четворица из Тексаса", "Детектив", "Голи тркач".
1915. - Полетио први авион начињен у потпуности од метала, летјелица њемачког конструктора Хуга Јункерса.
1918. - Побједничка српска војска по завршетку Првог свјетског рата умарширала у Земун, чиме је окончана двовјековна владавина Хабсбуршке монархије српским крајевима сјеверно од Саве и Дунава.
1929. - Рођен енглески писац Џон Озборн, у чијим драмама доминира критика друштвених прилика у Енглеској. Прославио се драмом "Осврни се у гневу", у којој је описао револт "младих гњевних људи" због разорене младости и хаотичне будућности свијета. Остала дјела: "Забављач", "Епитаф за Џона Дилона", "Свијет Пола Сликија", "Лутер", "Родољуб за мене", "Вријеме садашње", "Хотел `Амстердам`", "Западно од Суеца", "Дар пријатељства", "Недопустив доказ".
1936. - Два дана послије абдикације Едварда Седмог краљ Енглеске постао његов брат Џорџ Шести. Едвард Седми се одрекао круне да би се оженио Американком Волис Симпсом, двоструком распуштеницом, послије чега је живио у иностранству као војвода од Винзора.
1939. - Умро амерички глумац Даглас Фербанкс, веома популаран у периоду нијемог филма, један од најпознатијих пустолова у историји кинематографије. Филмови: "У знаку Зороа", "Три мускетара", "Црни пират", "Робин Худ", "Багдадски лопов".
1940. - Југославија у Другом свјетском рату потписала са Мађарском уговор о "вјечном пријатељству", који је Будимпешта погазила послије мање од пола године, окупиравши Бачку убрзо по агресији нацистичке Њемачке на Југославију у априлу 1941.
1958. - Умро српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредсједник Српске академије наука и умјетности, научник свјетског угледа. Грађевинску технику је студирао у Бечу, гдје је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. У првом дјелу, објављеном на француском језику - "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом" - изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа Јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о помјерању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела. Остала дјела: "Канон дер Ердбестрахлунг", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна помјерања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".
1958. - Умро српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. вијеку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом свјетском рату 1942. и 1943. био предсједник емигрантске југословенске владе, а послије рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији у Великој Британији. У свијету је био изузетно цијењен и сматран једним од највећих свјетских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски предсједник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцијени. Написао је мноштво студија и расправа. Дјела: "О суверености", "О држави" /Основи једне правне теорије о држави/, "Уставобранитељи и њихова влада", "Светозар Марковић", "Макијавели", "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића", "Уставно право Краљевине Србије", "Уставно право Краљевине СХС", "Вође Француске револуције".
1963. - Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с вођом борбе за независност Џомом Кенијатом као премијером. Истог дана 1964. Кенија је проглашена републиком с Кенијатом као предсједником.
1979. - У колумбијском лучком граду Тумако у земљотресу погинуло 600 људи а око 80.000 остало без крова над главом.
1979. - Откривен споменик Ђорђу Петровићу Карађорђу на врачарском платоу у Београду.
1990. - Збачени предсједник Бангладеша Хусеин Мухамед Ершад стављен у кућни притвор.
1992. - На индонезијским острвима Флорес и Баби у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.
1994. - Врховни суд Бразила ослободио оптужбе за корупцију бившег предсједника Фернанда Колор де Мела.
2000. - У Београду непознати починилац пуцао на кошаркаша "Партизана" Хариса Бркића, који је преминуо од задобијених рана.
2000. - Етиопија и Еритреја потписале мировни споразум којим је званично окончан двогодишњи рат између двије земље, у којем је живот изгубило на десетине хиљада људи.
2003. - Умро је бивши предсједник Азербејџана Хајдар Алијев који се на политичкој сцени те земље налазио више од 30 година.
2008. - Умро Tасос Пападопулос, кипарски политичар и државник који је у периоду када је био предсједник Кипра (2003-2008) одбацио план УН за поновно уједињење овог острва подијељеног од 1974. на турски дио, на сјеверу и грчки на југу.
2015. - Представници 195 земаља усвојили у Паризу глобални споразум о борби против климатских промјена и глобалног загријавања планете. Циљ споразума представља одржавање глобалног загријвања на испод два степена, односно до 1,5 степени Целзијусових, како су затражиле земље највише погођене климатским промјенама.
2018. - Умро Павле Стругар, генерал-потпуковник Југословенске народне армије.
2021. - Најмање 100 људи је погинуло када је неколико торнада захватило шест америчких савезних држава. Ово је једна од највећих олуја у историји САД, а јачина вјетра прелазила и више од 320 километара на час.
- Становништво Нове Каледоније, француског острва у Пацифику, гласало против независности од Француске на референдуму који је трећи и посљедњи о овом питању.Данас је понедјељак, 12. децембар, 346. дан 2022. До краја године има 19 дана.
1574. - Мурат Трећи постао турски султан послије смрти Селима Другог.
1804. - Шпанија објавила рат Британији.
1806. - У Првом српском устанку ослобођена београдска варош и Турци су потиснути у Калемегданску тврђаву, за шта је изузетно заслужан буљубаша Конда, родом из околине Јањине у Грчкој, прибјеглица из табора турског команданта града Алије Гушанца. Конда, Узун Мирко Апостоловић и још петорица добровољаца пред зору неопажено су се пребацили преко бедема, убили турске стражаре код Сава-капије и устаницима отворили капију, што је било одлучујуће за исход битке. У вишечасовној бици за варош погинуло је око 300 Турака и 54 српска устаника. Увидјевши да је одбрана тврђаве безнадежна, Гушанац је побјегао низ Дунав 29. децембра, а 8. јануара 1807. предале су се снаге новог турског команданта Сулејман-паше и тако је Београд, послије 380 година, поново постао центар српске државе.
1821. - Рођен француски писац Гистав Флобер, један од оснивача француског реализма, сјајан стилиста. Био је песимиста, скептик и непристрасан посматрач чињеница, противник грађанског лицемерја. Романом "Госпођа Бовари" узнемирио је јавност и оптужен је за повреду јавног морала. Остала дјела: романи "Бувар и Пекише", "Сентиментално васпитање", "Саламбо", "Искушење светог Антонија", два позоришна комада, више новела и обимна "Преписка".
1863. - Рођен норвешки сликар Едвард Мунк, свјетски препознатљив по слици "Крик". Његове слике су карактеристичне по експресивним облицима с облом упрошћеном контуром, који спајају архаичан лик нордијске усамљености с модерним алегоричним изразом психичке патње.
1873. - У Србији уведен динар као новчана јединица. Србија је приступила Новчаној конвенцији коју су у Паризу 1865. потписале Француска, Белгија, Италија и Швајцарска. Донесен је закон о ковању новца: 20 и 10 динара у злату и сребрњака од пет, два, један и пола динара. Тиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира. Динар је узет за новчану јединицу, јер је тај назив постојао на Балкану од старог Рима.
1893. - Рођен амерички филмски глумац румунског поријекла Емануел Голденбург, познат као Едвард Робинсон, који се прославио улогама гангстера у криминалистичким филмовима, али је испољио и сјајан комичарски таленат. Филмови: "Мали Цезар", "Тигрова чељуст", "Кид Калабед", "Неочекивани др Глитербауз", "Читав град прича", "Двострука одштета", "Жена на прозору", "Рт Ларго", "Насиље", "Зелено сунце".
1894. - Јапанске трупе отпочеле инвазију Кореје.
1896. - Српско учитељско друштво у Београду основало Школски музеј, касније назван Педагошки музеј.
1913. - Слика Леонарда да Винчија "Мона Лиза" пронађена у Фиренци, двије године пошто је украдена из париског музеја "Лувр".
1915. - Рођен амерички пјевач и филмски глумац италијанског поријекла Френсис Алберт Синатра, познат као Френк Синатра, који је свјетску славу стекао низом музичких хитова, попут пјесама "Странци у ноћи" и "Њујорк, Њујорк". Познат је и по присним везама с најважнијим личностима у кључним центрима моћи америчког друштва, укључујући готово све предсједнике САД у другој половини 20. вијека и најмоћнијег мафијашког "кума" Лакија Лучана. Филмови: "Ноћи Лас Вегаса", "Не као странац", "Неки су дотрчали", "Ријечи и музика", "Човјек са златном руком", "Одавде до вјечности" /награда "Оскар"/, "Три наредника", "Четворица из Тексаса", "Детектив", "Голи тркач".
1915. - Полетио први авион начињен у потпуности од метала, летјелица њемачког конструктора Хуга Јункерса.
1918. - Побједничка српска војска по завршетку Првог свјетског рата умарширала у Земун, чиме је окончана двовјековна владавина Хабсбуршке монархије српским крајевима сјеверно од Саве и Дунава.
1929. - Рођен енглески писац Џон Озборн, у чијим драмама доминира критика друштвених прилика у Енглеској. Прославио се драмом "Осврни се у гневу", у којој је описао револт "младих гњевних људи" због разорене младости и хаотичне будућности свијета. Остала дјела: "Забављач", "Епитаф за Џона Дилона", "Свијет Пола Сликија", "Лутер", "Родољуб за мене", "Вријеме садашње", "Хотел `Амстердам`", "Западно од Суеца", "Дар пријатељства", "Недопустив доказ".
1936. - Два дана послије абдикације Едварда Седмог краљ Енглеске постао његов брат Џорџ Шести. Едвард Седми се одрекао круне да би се оженио Американком Волис Симпсом, двоструком распуштеницом, послије чега је живио у иностранству као војвода од Винзора.
1939. - Умро амерички глумац Даглас Фербанкс, веома популаран у периоду нијемог филма, један од најпознатијих пустолова у историји кинематографије. Филмови: "У знаку Зороа", "Три мускетара", "Црни пират", "Робин Худ", "Багдадски лопов".
1940. - Југославија у Другом свјетском рату потписала са Мађарском уговор о "вјечном пријатељству", који је Будимпешта погазила послије мање од пола године, окупиравши Бачку убрзо по агресији нацистичке Њемачке на Југославију у априлу 1941.
1958. - Умро српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредсједник Српске академије наука и умјетности, научник свјетског угледа. Грађевинску технику је студирао у Бечу, гдје је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. У првом дјелу, објављеном на француском језику - "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом" - изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа Јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о помјерању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела. Остала дјела: "Канон дер Ердбестрахлунг", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна помјерања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".
1958. - Умро српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. вијеку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом свјетском рату 1942. и 1943. био предсједник емигрантске југословенске владе, а послије рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији у Великој Британији. У свијету је био изузетно цијењен и сматран једним од највећих свјетских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски предсједник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцијени. Написао је мноштво студија и расправа. Дјела: "О суверености", "О држави" /Основи једне правне теорије о држави/, "Уставобранитељи и њихова влада", "Светозар Марковић", "Макијавели", "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића", "Уставно право Краљевине Србије", "Уставно право Краљевине СХС", "Вође Француске револуције".
1963. - Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с вођом борбе за независност Џомом Кенијатом као премијером. Истог дана 1964. Кенија је проглашена републиком с Кенијатом као предсједником.
1979. - У колумбијском лучком граду Тумако у земљотресу погинуло 600 људи а око 80.000 остало без крова над главом.
1979. - Откривен споменик Ђорђу Петровићу Карађорђу на врачарском платоу у Београду.
1990. - Збачени предсједник Бангладеша Хусеин Мухамед Ершад стављен у кућни притвор.
1992. - На индонезијским острвима Флорес и Баби у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.
1994. - Врховни суд Бразила ослободио оптужбе за корупцију бившег предсједника Фернанда Колор де Мела.
2000. - У Београду непознати починилац пуцао на кошаркаша "Партизана" Хариса Бркића, који је преминуо од задобијених рана.
2000. - Етиопија и Еритреја потписале мировни споразум којим је званично окончан двогодишњи рат између двије земље, у којем је живот изгубило на десетине хиљада људи.
2003. - Умро је бивши предсједник Азербејџана Хајдар Алијев који се на политичкој сцени те земље налазио више од 30 година.
2008. - Умро Tасос Пападопулос, кипарски политичар и државник који је у периоду када је био предсједник Кипра (2003-2008) одбацио план УН за поновно уједињење овог острва подијељеног од 1974. на турски дио, на сјеверу и грчки на југу.
2015. - Представници 195 земаља усвојили у Паризу глобални споразум о борби против климатских промјена и глобалног загријавања планете. Циљ споразума представља одржавање глобалног загријвања на испод два степена, односно до 1,5 степени Целзијусових, како су затражиле земље највише погођене климатским промјенама.
2018. - Умро Павле Стругар, генерал-потпуковник Југословенске народне армије.
2021. - Најмање 100 људи је погинуло када је неколико торнада захватило шест америчких савезних држава. Ово је једна од највећих олуја у историји САД, а јачина вјетра прелазила и више од 320 километара на час.
