На данашњи дан, 13. јануар

13.01.2021. 07:06
0
ИЗВОР: Срна

Данас је сриједа, 13. јануар, 13. дан 2021. До краја године има 352 дана.

 1806. - Рођен српски писац Јован Стерија Поповић, први српски комедиограф, који је исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство, покондиреност и надриученост. Послије завршетка студија права у Кежмарку у Словачкој радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду. Као начелник Министарства просвјете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра, који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Остала дјела: комедије "Лажа и паралажа", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Тврдица или Кир-Јања", "Родољупци", збирка пјесама "Даворје".

1854. - Послије британско-кинеског рата, који је Европљанима омогућио продор на Далеки исток, амерички и руски бродови су упловили у луку Урага код Еда /Токио/, гдје је потписан уговор којим је Јапан отворио врата америчкој трговини. У посљедње четири године потписивањем сличних уговора са Русијом, Великом Британијом, Холандијом и другим земљама Јапан је стављен у полуколонијални положај. Као одговор на инвазију странаца побунили су се сви слојеви друштва, уз чију помоћ је цар 1867. збацио шогуна и пренио пријестоницу из Кјота у Едо. Затим је царским реформама окончан феудални поредак и почела брза индустријализација Јапана.

1893. - Основана британска Лабуристичка партија, чији је предсједник постао шкотски раднички вођа Џејмс Кир Харди.

1898. - Француски писац Емил Зола под насловом "Оптужујем" објавио у листу "Л'орор" отворено писмо предсједнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, осуђеног на монтираном процесу 1894. на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Њемачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапријеђен у чин мајора.

1906. - Умро руски физичар и електроинжењер Александар Степанович Попов, који је пронашао и успоставио прву радиотелеграфску везу. Прије италијанског проналазача Гиљелма Марконија направио је први радио-пријемник.

1915. - У граду Авецано у централној Италији у току земљотреса погинуло 30.000 људи.

1935. - На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Друштва народа управљала Француска, надмоћна већина гласала за припајање Њемачкој. Њемачки нацистички вођа Адолф Хитлер искористио је исте године попустљивост савезника и самовољно одбацио сва ограничења, укључујући забрану наоружавања, наметнуту пораженој Њемачкој у Првом свјетском рату мировним уговором из Версаја.

1941. - Умро ирски писац Џејмс Џојс, један од највећих у 20. вијеку, који је експериментима у наративној техници и структури романа, примјени тока свијести и новаторском односу према језику дао нов правац модерној књижевности. Почео је као бунтовник против римокатоличке вјерске затуцаности и ускогрудости ирске средине, а главни град Ирске Даблин, његову историју, житеље и топографију учинио је средишњом темом свог дјела. У најпознатијем дјелу - роману "Уликс" - на 700 страница описао је један даблински дан свог јунака, према једном књижевном критичару - "на вјешт и каткад непримјетан начин, лица и догађаји паралелни су онима у Хомеровој 'Одисеји', чији се готово сваки детаљ може наћи у 'Уликсу'". Тај хуморни, витални и робустни роман означио је револуцију епског облика и вјероватно је утицао јаче од било којег дјела на развој књижевности 20. вијека. Остала дјела: романи "Портрет умјетника у младости", "Финеганово бдијење", пјесме "Камерна музика", приповијетке "Даблинци", драма "Изгнаници".

1942. - Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији. На лицу мјеста, у селу Кометник, убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су изоловане у привременом логору. У подруму воћинског затвора од недостатка ваздуха угушило око 25 заточеника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942.

1945. - Црвена армија у Другом свјетском рату почела велику офанзиву на Трећи рајх, у којој је 180 дивизија брзо пробило њемачке положаје у Пољској и источној Пруској у дубини од 150 километара.

1963. - У војном удару убијен први предсједник Тогоа Силванус Олимпио и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избјеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом без проливања крви власт је приграбио потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.

1972. - Војска у Гани збацила цивилну владу предсједника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.

1977. - Умро француски режисер и сценариста Анри Жорж Клузо, чији су филмови препознатљиви по опором реализму. Филмови: "Кеј `Орфевр`" /награда "Златни лав"/, "Мистерија `Пикасо`" /награда "Златна палма"/, "Убица станује на броју 21", "Гавран", "Надница за страх", "Дијаболични", "Истина".

1985. - Приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло 428 путника, а 370 је повријеђено.

1991. - На свјетском првенству у аустралијском граду Перт југословенски ватерполисти освојили златну медаљу. Југославија је први пут постала првак свијета у ватерполу у Мадриду 1986.

1995. - Бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио у америчком Конгресу да су рат у бившој Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су услиједили Срби ни издалека нису једини кривци.

1997. - У центру Београда на дочеку Нове године према јулијанском календару, познате као српска Нова година, у организацији београдских студената и коалиције опозиционих партија "Заједно" окупило се највише људи на једном мјесту у историји града - процијењено је да је прослави присуствовало између 500.000 и 700.000 Београђана.

1998. - Пад транспортног авиона авганистанске компаније "Аријана афган ерлајнз" у планинској области на сјеверозападу Пакистана није преживио нико од 51 путника и чланова посаде.

2000. - Бил Гејтс, кооснивач "Мајкрософта", и званично најбогатији човјек у свијету, препустио је положај извршног директора Компаније свом "броју два" - Стиву Балмеру.

2001. - У земљотресу у Салвадору погинула 701 особа, а 3.883 повријеђене. Уништено је 160.598 стамбених објеката, озбиљно оштећено или затрпано земљом.

2020. - У снажној зимској олуји која је захватила дијелове Авганистана и Пакистана, са обилним снијегом, кишом и поплавним бујицама, погинуле су најмање 43 особе.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 24. април На данашњи дан, 24. април
На данашњи дан, 23. април На данашњи дан, 23. април
На данашњи дан, 22. април На данашњи дан, 22. април
Најчитаније
  • Више од двије деценије од срамне арбитраже за Добрињу
    21h 5m
    0
  • Крађа у Палама
    19h 23m
    0
  • Радник пао са зграде, тешко повријеђен
    15h 50m
    0
  • Са тржишта повучена женска торба из "Пепка"
    18h 38m
    0
  • Аутобус слетио у провалију код Макарске (ВИДЕО)
    11h 59m
    0