Данас је петак, 13. март, 73. дан 2020. До краја године су 293 дана.
1325. - Основан Теночтитлан, пријестоница Астешког царства.
1572. - Умро хварски писац и племић српског поријекла Петар Хекторовић, аутор спјева "Рибање и рибарско приговарање", једног од најоригиналнијих дјела ренесансне књижевности. У спјев је унио више српских народних пјесама, укључујући епску пјесму дугог стиха "Краљевић Марко и брат му Андријаш". Превео је спјев "Ремедиа аморис" римског пјесника Овидија.
1733. - Рођен енглески хемичар и филозоф Џозеф Пристли, који је открио кисеоник, амонијак, хлороводоник, азот-оксид, угљен-диоксид и сумпорну киселину. Био је ватрени присталица Француске револуције и огорчени противник атеизма просвјетитеља - вјеровао је у бесмртност душе. Дјела: "Хартлијева теорија о људском духу на принципима асоцијације идеја", "Слободни разговори о материјалистичким учењима", "Сократ и Исус", "Историја и садашње стање електрицитета".
1741. - Рођен аустријски цар Јосиф Други, апсолутиста, син царице Марије Терезије и њен савладар од 1765. до 1780. У интересу буржоазије, на коју се ослањао у борби против феудалаца и Римокатоличке цркве, провео је реформе, ослободивши сељаке везаности за земљу и личне зависности од феудалаца, али их је ипак оставио под влашћу властелинског суда. Почео је да опорезује и племство и свештенство, а 1781. је издао "Патент о толеранцији" којим је некатолицима дозволио слободу вјероисповијести и приступ у државну и јавну службу, али је истовремено јачао апсолутизам и проводио германизацију. Реформе су посебно поздравили Срби у Војводини, јер је требало да их у вјерском и грађанском погледу изједначе са римокатолицима. Заплашен Француском револуцијом, поништио је многе реформе, а његов брат и насљедник Леополд Други је послије смрти Јосифа Другог 1790. све вратио у пређашње стање.
1781. - Енглески астроном њемачког поријекла Вилијам Хершел открио Уран, седму планету Сунчевог система.
1848. - Дан послије масовних демонстрација у Бечу пао полицијско-апсолутистички режим канцелара Клеменса Метерниха. Канцелар је побјегао у Велику Британију, а хиљадама гњевних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд Први је обећао устав.
1860. - Рођен аустријски композитор и музички писац Хуго Филип Јакоб Волф, познат по књигама пјесама, посебно по "Књизи шпанских пјесама" и "Књизи Гетеових пјесама". Компоновао је соло пјесме на стихове Хајнриха Хајнеа, Јохана Волфганга Гетеа, Јозефа фон Ајхендорфа, шпанских и италијанских пјесника.
1871. - Рођен српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог свјетског рата. У Првом балканском рату био је начелник штаба Приморског кора, који је опсједао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одјељења српске Врховне команде. У Првом свјетском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника Штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту је 1916. и 1917. командовао Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром Првим Карађорђевићем. Дјела: војне студије "Битка на Јадру августа 1913. године", "Опсада Скадра 1912-1913.", "Битка на Колубари" /два тома/, "Београдска операција".
1881. - Чланови тајног терористичког удружења "Народна воља" убили руског цара Александра Другог Николајевича Романова. Током владавине 1861. је ослободио сељаке феудалних обавеза, провео је буржоаске реформе, реорганизовао судство, управу и војску и проширио државу освајањем Киргизије, Туркменије, Узбекистана и дијелова Кавказа. Прогонио је носиоце напредних идеја. Наслиједио га је син Александар Трећи, који је владао сличним методама.
1895. - У Њујорку изгорјела лабораторија српског проналазача Николе Тесле и тако је нестала огромна научна баштина коју је он годинама стварао.
1903. - Рођен српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије по интернационалној норми. Дјела: "Геолошки састав и тектонски склоп Суве планине", "Геолошки састав и тектонски склоп Мајданпека", "Геологија околине Дубровника", "Геолошка грађа Југославије и њен утицај на образовање рудних лежишта, рељефа и развој привреде", "Мезозоик Југославије I-IV", "Трусна катастрофа у Скопљу 26. јула 1963, I-III", "Студија сеизмо-тектонске карактеристике територије Црне Горе".
1928. - Пукла брана "Ст. Френсис", удаљена око 60 километара сјеверно од Лос Анђелеса, најмање 450 људи се утопило.
1938. - У Француској социјалиста Леон Блум формирао владу Народног фронта.
1972. - Велика Британија и Кина се сагласиле да размијене амбасадоре, 22 године пошто је Лондон први признао владу у Пекингу, а Британци су укинули конзулат на Тајвану.
1975. - Умро српски писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године, члан Српске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. дјелом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, између два свјетска рата био је амбасадор Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У младости је писао пјесме /"Еx понто", "Немири", "Лирика"/. Приповједач снажне имагинације и изузетан познавалац историје Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у суштинске проблеме егзистенције и умијећем да сугестивном магијом ријечи дочара људску и друштвену панораму минулих вијекова. Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, богатство маште и осјећања свијета, подигао је монументалну књижевну грађевину, посебно романима "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија", "Омер-паша Латас" /недовршен/. Остала дјела: збирке приповиједака "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели", медитативна проза "Знакови поред пута", "Есеји, критике, чланци I и II", "Свеске".
1986. - Космонаути Владимир Соловјов и Леонид Кизим постали први чланови посаде совјетске космичке станице "Мир".
1990. - Совјетски парламент изгласао окончање 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.
1992. - У земљотресу на истоку Турске погинуло најмање 570 људи.
1993. - Умро српски сликар и историчар умјетности Павле Васић, професор Филозофског факултета и Универзитета умјетности у Београду. Сликарство је учио у Умјетничкој школи у Београду, приватној школи Јована Бијелића и у Паризу. Дјела: "Увод у ликовне уметности", "Доба барока", "Анастас Јовановић", "Димитрије Аврамовић", "Урош Кнежевић", "Ношња народа Југославије кроз историју", "Униформе српске војске 1808-1918.", "Примењена уметност код Срба", "Уметнички живот, 1 и 2".
1996. - У градићу Данблејн, око 40 километара сјеверно од Глазгова, убица у фискултурној сали основне школе усмртио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство.
1996. - Умро Кшиштоф Кишловски, пољски филмски и ТВ режисер. Кишловски је био један од најутицајних савремених пољских филмских режисера и сценариста, а његова најпознатија дјела свакако су циклус кратких телевизијских филмова Декалог и филмска трилогија Три боје.
1997. - Јордански војник убио седам израелских ученица које су током екскурзије разгледале област названу "Острво мира" на израелско-јорданској граници.
1999. - Од експлозија које су шиптарски терористи изазвали у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима терористичке ОВК код Вучитрна убијена су два припадника Војске Југославије.
2002. - Умро Спирос Кипријану, кипарски политичар и државник, предсједник Кипра.
2018. - Јапански научници изумили су метод читања мисли помоћу слика, па би у будућности људи могли да цртају користећи телепатију. Тим научника са Универзитета Кјото, у сарадњи са више научних установа, објавио је резултате истраживања на научној платформи "biorxiv". Ријеч је о дометима истраживања о кориштењу вјештачке интелигенције за декодирање мисли.
