Данас је сриједа, 13. септембар, 256. дан 2023. До краја године има 109 дана.
1506. - Умро италијански сликар и гравер Андреа Мантења. Израдио је величанствене фреске у цркви еремита у Падови, срушеној у Другом свјетском рату, и у дворцу еремита у Мантови. Слике: "Парнас", "Распеће", "Свети Себастијан", "Обрезање", "Поклонство краљева".
1592. - Умро је француски писац и филозоф Мишел Ејквем де Монтењ, обнављач интелектуалног скептицизма и вјесник слободне мисли у 17. и 18. вијеку. Сматрао је да је људски разум немоћан у тражењу истине и правде, али да је сваки човјек дужан да нађе извјесне норме у приватном и јавном животу да би живио разумно, свјестан својих општељудских одговорности. Дјела: "Есеји", "Дневник путовања".
1598. - Умро шпански краљ Филип Други. Предводио је земљу у ратовима против Отоманског царства од 1571. до 1578. и против Енглеске од 1588, окончаном шест година након његове смрти. Послије слома његове "Непобједиве армаде" 1588. у бици с енглеском морнарицом у Ла Маншу Шпанија никад више није била свјетска сила првог реда.
1788. - Њујорк проглашен првом федералном пријестоницом САД.
1804. - Вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић - Карађорђе упутио у Русију прву устаничку делегацију да би је заинтересовао за устанак и тражио помоћ у оружју за борбу против Турака. Прота Матеја Ненадовић, Петар Чардаклија и Јован Протић примљени су хладно на руском двору и речено им је да Срби могу да се надају само моралној помоћи. Русија се руководила искључиво сопственим интересом да не квари односе с Отоманским царством.
1819. - Рођена њемачка пијанисткиња Клара Шуман, која је концертну каријеру почела у деветој години. Она је један од највећих клавирских мајстора 19. вијека. Широм Европе популарисала је дјела Роберта Шумана /за кога се удала 1840/, Лудвига ван Бетовена, Фредерика Шопена, Јоханеса Брамса, Феликса Менделсона.
1842. - Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића - Карађорђа проглашен је за кнеза Србије пошто су уставобраниоци протјерали Михаила Обреновића. Због супротстављања уставобранитељском Савјету и везивања за Аустрију, "кајмакамска" струја уставобранилаца га је збацила 1858. на Светоандрејској скупштини и вратила на пријесто кнеза Милоша Обреновића. У вријеме његове владавине објављено је "Начертаније" Илије Гарашанина, донесен је Грађански законик и реформисано судство, а Србији су 1856. на Париском конгресу дате гаранције великих сила.
1874. - Рођен аустријски композитор Арнолд Шенберг, оснивач и теоретичар модерног музичког експресионизма, професор музичких академија у Бечу, Берлину, Бостону и Лос Анђелесу. У раним композицијама био је сљедбеник романтизма, али је касније напустио тонални систем и компоновао атонално, при чему је увео нов дванаестотонски начин компоновања, невезан за усвојена хармонска правила. Написао је "Науку о хармонији" и недовршени "Приручник за контрапункт" и "Теорију композиције". Музичка дјела: опера "Мојсије и Арон", симфонијска поема "Пелеас и Мелисандра", кантате "Гурелидер", "Преживјели из Варшаве", мелодрама "Пиерот лунаире", монодрама "Очекивања".
1882. - Послије устанка који је угрозио планове Лондона о коришћењу Суецког канала Британци су поразили египатску војску код Тел ел Кебира у Египту и наставили освајање те земље и сусједног Судана.
1894. - Рођен енглески писац Џон Бојнтон Пристли, аутор дјела која се одликују ведрином и хумором, али и друштвеним критиком. Дјела: романи "Добри другови", "Енглеско путовање", "Поноћ у пустињи", "Анђеоско сокаче", драме "Опасна окука", "Дођоше до града", "Инспектор је дошао", "Чаша пива", есеји "Енглески комични ликови", "Енглески роман", "Енглески хумор", "Дикенс и његов свијет", "Књижевност и западњак".
1903. - Рођен српски писац Бранимир Ћосић, који је махом писао о животу младих послије Првог свјетског рата, проблемима њиховог унутрашњег живота и морала. Дјела: романи "Покошено поље", "Врзино коло", "Два царства", приповијетке "Приче о Бошковићу", "Египћанка и друге приче", есеји "Десет писаца - десет разговора", "Кроз књиге и књижевност".
1905. - Рођена америчка филмска глумица француског поријекла Клодет Колбер, која је најчешће играла у комедијама, плијенећи публику несвакидашњим шармом и помало неуобичајеним изгледом. Филмови: "Догодило се једне ноћи" , "Поноћ", "У знаку крста", "Бубњеви дуж Мохавка", "Јаје и ја".
1922. - У Ал Азизији у Либији измјерена највиша температура у хладу - 58 степени Целзијусових.
1923. - У Шпанији је власт приграбио генерал Мигел Примо де Ривера и уз благослов краља Алфонса Тринаестог завео профашистичку диктатуру којом је привремено угушен револуционарно-демократски покрет.
1955. - СССР и Западна Њемачка успоставили дипломатске односе.
1971. - У нападу америчке полиције и Националне гарде, којим је окончана петодневна побуна у њујоршком затвору Атика, погинуо је 31 робијаш и 11 затворских чувара.
1989. - Највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци у Кејптауну предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
1991. - СССР и САД споразумјели се да обуставе дотурање наоружања зараћеним странама у Авганистану.
1992. - Умро је амерички филмски глумац Ентони Перкинс, који се специјализовао за улоге сензитивних, сметених и нервозних личности. Филмови: "Психо", "Пријатељско убјеђивање", "Процес", "Федра", "Волите ли Брамса?", "Квака 22", "Судија за вјешање", "Убиство у `Оријент-експресу`", "Црна рупа".
1993. - Израел и Палестинска ослободилачака организација у Вашингтону потписали мировни споразум.
1995. - Грчка и Бивша Југословенска Република Македонија у Њујорку потписале споразум о нормализацији односа, признавши се међусобно као државе, а Скопље се обавезало да промијени изглед државне заставе и запише у устав да нема територијалне претензије према јужном сусједу.
2011. - Умро британски сликар и дизајнер Ричард Хамилтон, један од утемељивача поп арта. Хамилтон, често називан оцем тог покрета, прославио се током педесетих година 20. вијека колажом "Шта је оно што данашњи дом чини тако другачијим, тако привлачнијим?".
2021. - Умро некадашњи предсједник Предсједништва СФРЈ Борисав Јовић.
