На данашњи дан, 14. јун

14.06.2024. 07:56
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је петак, 14. јун, 165. дан 2024. До краја године има 200 дана.

1645. - У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса, код Нејзбија, поразиле војску монархиста лојалну краљу Чарлсу Првом, коју је предводио принц Руперт од Палатинејта. Краљ је потом заробљен, револуционарни суд га је осудио на смрт и погубљен је 1649.

1777. - Конгрес САД прихватио заставу "звијезда и пруга", као званично државно знамење.

1789. - Енглески капетан Вилијам Блај са 18 присталица, послије драматичне пловидбе и више од 3.500 пређених миља, домогао се острва Тимор близу Јаве. Побуњена посада енглеског брода "Баунти", чији је био заповједник, 48 дана прије тога збацила га је због окрутности и оставила са присталицама у водама код Тахитија.

1798. - Рођен чешки историчар и политичар Франтишек Палацки, вођа чешког препорода у 19. вијеку. Као лидер Федералистичке странке заузимао се, у складу са својом идејом аустрославизма, за федеративно преуређење Аустро-Угарске. Био је организатор и предсједник Свесловенског конгреса 1848, један од оснивача "Матице чешке", секретар "Ученог друштва", покретач и уредник "Часописа Чешког музеја". Дјела: "Историја чешког народа", "Почеци чешке поезије, посебно прозодије" /са Павелом Шафариком/.

1800. - Наполеон Бонапарта на челу француске војске побиједио аустријске трупе код Маренга и поново освојио Италију.

1811. - Рођена америчка списатељица Херијет Елизабет Бичер Стоу, борац за женска права и ослобађање црних робова. Романом "Чича-Томина колиба", у којем је црначко ропство подвргла снажној критици, допринијела је укидању ропства у САД.

1837. - Умро италијански писац Ђакомо Леопарди, чија се поезија креће од песимистичког става према историји до космичког песимизма, у којем човјек - свјестан празнине илузије - налази солидарност у заједничком болу. И у стиху и у прози је створио нов, снажан и модеран језик. Дјела: "Пјесме", проза "Дијалози и есеји", "Зибалдон", дневник "Мисли".

1894. - Рођена Љубица Јанковић, српски етномузиколог, сарадник Етнографског института Српске академије наука и умјетности и члан више међународних установа за изучавање народне културе. Са сестром Даницом је прикупила око 900 народних игара с мелодијом и мноштво обичаја. Објавиле су дјело у седам томова "Народне игре".

1904. - Умро српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека. Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну /Братислава/, а матурирао је у словачкој Трнави. Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце. Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дјечји лист "Невен". Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: обимна књига пјесама "Певанија", пјесничка легенда "Видосава Бранковић", шаљиви комад "Шаран".

1923. - Петог дана послије профашистичког удара убијен премијер Бугарске и вођа Земљорадничког народног савеза Александар Стамболиски, изузетно популаран у народу. Током трогодишње владавине је спровео аграрну и пореску реформу, национализовао неке банке и настојао да измијени унутрашњу и спољну политику династије Кобург, заузимајући се за пријатељство са Југославијом.

1924. - Рођен руски писац Владимир Алексејевич Солоухин, који је у пјесничким и прозним дјелима досљедно заступао идеју о потреби промишљеног односа према природи и заштити споменика руског националног бића. Дјела: збирке пјесама "Како испити сунце", "Човјек са цвијећем у рукама", "Живјети на земљи", "Четрдесет звонких капи", "Аргумент", "Лирика", "Сонетни вијенац", проза "Владимирске стазе", "Кап росе", "Писма из руског музеја", "Вријеме за скупљање камења", "Мед на хљебу", "Наставак времена"

1928. - Рођен аргентински револуционар Ернесто Че Гевара, који је постао симбол револуције у Јужној Америци, али и широм свијета, нарочито међу младима. Дипломирао је медицину у Буенос Ајресу 1953, потом отишао у Гватемалу, па у Мексико, гдје је упознао Фидела Кастра, са чијом експедицијом се 1956. искрцао на Кубу. Послије побједе револуције 1959, двије године касније, постао је министар привреде, а Кубу је напустио 1965, намјеравајући да у Боливији - гдје је убијен 1967. - поведе устанак за ослобођење Јужне Америке од доминације САД и домаће олигархије. Дјела: "Успомене на кубанску револуцију", "Дневник из Боливије".

1933. - Рођен амерички писац пољског поријекла Јузеф Новак, познат као Јежи Косински, у чијим дјелима преовлађују теме насиља, суровости, понижења и пожуде. У првом и најбољем роману "Обојена птица" гротескно је описао заосталост источноевропског села у вријеме Другог свјетског рата. Било је покушаја да му се оспори ауторство неких романа објављених под његовим именом. Остала дјела: романи "Кораци", "Присутности", "Ђавоље дрво", "Пилотска кабина".

1940. - Војска нацистичке Њемачке окупирала Париз у Другом свјетском рату.

1941. - Предсједник САД Френклин Делано Розевелт у Другом свјетском рату наредио замрзавање све имовине Њемачке и Италије у Америци.

1943. - У бици на Сутјесци у Другом свјетском рату погинуо српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша, народни херој, који се као гимназијалац укључио у омладински и раднички покрет. Студирао је права у Загребу, затим економију, социологију и политичке науке у Њемачкој и Француској, одакле је протјеран због политичког рада. По повратку у земљу са Отокаром Кершованијем покренуо је часопис "Нова литература". У току рата је уређивао "Борбу", "Војно-политички преглед" и "Народно ослобођење", а 1942. је постао члан Извршног одбора АВНОЈ-а. Дјела: студије "Млада Босна", "Светозар Марковић".

1946. - Умро шкотски проналазач Џон Логи Берд, пионир телевизије, који је 1923. извео први пренос ТВ слике као црно-бијеле силуете, а 1925. као слике са полутоновима. Конструисао је 1927. први уређај за ноћно осматрање помоћу инфрацрвених зрака, 1928. извео први прекоокеански ТВ пренос између Лондона и Хортсдејла у САД и први конструисао и приказао ТВ програм у боји.

1962. - У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира, претходница Европске свемирске агенције.

1968. - Умро италијански писац Салваторе Квазимодо, пјесник усамљености и пролазности ствари, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. Дјела: збирке пјесама "Воде и земље", "Дати и имати", "Мирис еукалиптуса", "А вече је ту", "Живот није сан", "Утопљена обоа", "Право и лажно зелено", "Недостижна земља", есеј "Пјесник и политичар".

1972. - Приликом пада јапанског путничког авиона "ДЦ-10" на аеродром у Њу Делхију погинуло 87 људи.

1980. - САД одбациле захтјев европских држава да Палестинска ослободилачка организација учествује у блискоисточним мировним преговорима.

1986. - Умро аргентински писац Хорхе Луис Борхес, један од највећих писаца 20. вијека, професор англосаксонске књижевности и критичар, директор Националне библиотеке у Буенос Ајресу, који је пресудно обиљежио хиспаноамеричку литературу и снажно утицао на многе писце у цијелом свијету. Интроспективног духа, енциклопедијски образован, маштар и сјајан зналац класичних језика и литературе и шекспиролог, творац је сасвим личног израза кратке приче којом говори о загонеткама постојања. Веома ироничан, често се позивао на псеудоисторијске изворе, што је дало посебну снагу његовим текстовима у којима се мијешају фантастика и реалност. Саоснивач је више авангардних књижевних гласила, укључујући часописе "Проа", "Присма" и "Мартин Фиерро". Дјела: збирке приповиједака "Универзална историја бешчашћа", "Маштарије", "Алеф", "Извјештај о Бродију", "Пјешчана књига", збирка пјесама, кратких парабола и прича "Стваралац", есеји "Девет есеја о Дантеу".

1990. - У румунској пријестоници Букурешт 10.000 рудара - на наговор власти, како је тврдила опозиција - растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали у центру града и демолирало редакције појединих листова и сједишта опозиционих странака.

1993. - Камбоџански принц Нородом Сиханук, на основу договора ривалских фракција и мировног споразума о Камбоџи, поново постао шеф државе.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 15. јул На данашњи дан, 15. јул
На данашњи дан, 14. јул На данашњи дан, 14. јул
На данашњи дан, 13. јул На данашњи дан, 13. јул
Најчитаније
  • ''Вукови" са Пала купили аутомобил Драги Рупару
    20h 8m
    4
  • Традиционално дружење Илиџанаца (ФОТО)
    19h 58m
    2
  • Ватрогасци из Источног Сарајева потресном поруком опростили се од младог колеге
    40m
    0
  • Хеликоптер активан на терену, избачено 25 тона воде, отежани услови за гашање ватре
    20h 13m
    0
  • Напици који ће освјежити љето
    1h 1m
    0