1671. - У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Степан - "Стењка" Тимофејевич Разин, предводник буне од 1667. против руских спахија и царских чиновника који су слободне козаке претварали у кметове, а сељацима натурали још теже обавезе. Побуњеници су заузели Царицин, Астрахан, Саратов и друге градове између Дона и Урала и у Поволожју, али се устанак развијао стихијно и на крају је у крви угушен.

1779. - Шпанија објавила рат Британији и почела опсаду Гибралтара.

1826. - Турски султан Мехмед Други послије побуне јањичара, угушене у крви, укинуо јањичарску војску и увео низам (редовна војска). Јањичаре је 1330. од отете и потурчене дјеце хришћанских поданика основао султан Орхан. Мурат Други је дозволио да се у јањичаре примају и Турци, а 1638. је укинуто узимање хришћанске дјеце. С опадањем турске моћи јањичари су све чешће изазивали буне и нереде и постали опасни за турску власт.

1852. - У Новом Саду штампан први број листа "Сербски дневник", са књижевним додатком "Седмица", који је потом излазио 12 година, један од ријетких словенских листова у аустријској царевини. У листу који је покренуо и издавао Данило Медаковић сарађивали су најбољи српски писци. Кад је 1859. Медаковић прешао у Србију, уредник листа је постао Јован Ђорђевић.

1858. - Рођен шведски краљ Густав Пети, који је током владавине од 1907. до смрти 1950. осигурао неутрални статус Шведске у оба свјетска рата.

1876. - На Цетињу, послије преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан Уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства.

1890. - Рођен енглески филмски глумац Артур Стенли Џеферсон, познат као Стен Лорел, "Мршави" из тандема с Оливером Хардијем, који је глумио "Дебелог". Они су у урнебесним комедијама градили комику на парадоксима доведеним до крајности, али хумор никад није био заједљив. Филмски продуценти и сада убиру профит од њихових филмова, а њих двојица су завршила у сиротињској болници. Филмови: "Музичка кутија", "Наши односи", "На Дивљем западу", "Два добра другара", "Фра Дјаволо", "Ми из Оксфорда", "Велики посао", "Наша жена", "Удри бригу на весеље".

1917. - Сазван Први сверуски конгрес Совјета.

1920. - У Лондону одржана прва сједница Друштва народа, претече УН, основаног ради очувања мира и колективне безбједности послије Првог свјетског рата.

1930. - Умро српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије, који је 1921. са Јашом Продановићем основао Републиканску странку и био њен први предсједник. Претходно је као припадник Самосталне демократске странке више пута био министар просвјете и једном премијер. Дјела: монографија "Живот и рад Вука Стефановића Караџића", стари српски писани споменици "Мирослављево јеванђеље", "Стари српски натписи и записи" (шест књига), стари љетописи, дјела Вука Караџића, укључујући "Вукову преписку", уџбеници граматике, студије о старим српским штампаријама, о српским црквама у 15. и 16. вијеку, о архиепископу Данилу.

1942. - На конференцији на Тјентишту 38 делегата Црне Горе, Боке и Санџака у Другом свјетском рату донијело резолуцију у којој је као једини циљ означено истјеривање окупатора и истакнуто да је народноослободилачки покрет у Црној Гори, Боки и Санџаку саставни дио борбе народа Југославије.

1944. - На Вису у Другом свјетском рату постигнут споразум југословенске краљевске избјегличке владе - која је била под снажним притиском званичног Лондона - и Националног комитета ослобођења Југославије, који су потписали др Иван Шубашић и Јосип Броз. Тим документом је предвиђено да избјегличку владу формирају демократе некомпромитоване сарадњом са окупатором и изјавама против народноослободилачког покрета. Договорено је и да избјегличка влада призна тековине народноослободилачке борбе, организује помоћ и осуди издајнике, а да о облику владавине буде одлучено послије ослобођења Југославије.

1958. - Објешен мађарски државник Имре Нађ, премијер од 1953. до октобра 1956, кад је у Мађарској избила антикомунистичка побуна. Пошто су совјетске трупе скршиле побуну - за коју је Москва кривила Нађа - осуђен је на смрт као издајник.

1960. - Предсједник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посјету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи.

1961. - Руски балетски играч Рудолф Хаметович Нурејев затражио азил у Француској док је у Паризу гостовао с ансамблом балета "Киров".

1963. - Рускиња Валентина Владимировна Терјешкова постала прва жена космонаут, полетјевши у орбиту око Земље космичким бродом "Васток 6". Она је као шести совјетски космонаут облетјела Земљу 48 пута и спустила се 19. јуна.

1976. - У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили крвави расни нереди у којима је, током неколико мјесеци, погинуло најмање 600 црнаца и три бијелца.

1977. - Предсједник САД Џими Картер и панамски вођа Омар Торихос Ерера потписали уговор којим је предвиђено да Панамски канал буде предат 2000. у власништво Панаме.

1977. - Умро њемачки ракетни инжењер Вернер фон Браун, конструктор нацистичких ракетних пројектила "фау-1" и "фау-2", којима је у Другом свјетском рату бомбардована Велика Британија. Послије рата је емигрирао у САД, гдје је руководио производњом ракетних пројектила "редстоун" и "јупитер Ц", којим је 1958. лансиран први амерички вјештачки сателит "експлорер-1".

1979. - Под оптужбом за корупцију погубљен генерал Играцијус Куту Ачемпонг, војни управљач Гане од 1972. до 1979.

1992. - САД и Русија постигле договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета до 2003. за двије трећине.

1997. - Осам муслиманских држава у Истанбулу формирало групу Г-8 као противтежу групи седам најважнијих индустријских нација Г-7.

2000. - Код села Клечка на Косову, настањеном албанским живљем, војници КФОР-а открили велику количину оружја, које је било сакривено у четири бункера. Саопштено да је то оружје довољно да се потпуно опреме двије пјешадијске чете.

2001.- Амерички и руски предсједик Џорџ Буш и Владимир Путин састали се на Брду код Крања у Словенији, што је био њихов први састанак.

2008. - БиХ потписала у Луксембургу Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.