Данас је петак, 17. март, 76. дан 2023. До краја године има 289 дана.
45. п. н. е. - Јулије Цезар у бици код Мунда у Шпанији поразио снаге предвођене двојицом синова Гнеја Помпеја Великог, који су изгубили више од 30.000 бораца.
180. - Умро римски филозоф и цар Марко Аурелије Антоније, који је током владавине од 161. сузбио германску инвазију на Римско царство. Његове биљешке на грчком језику у виду афоризама, вођене на многобројним ратним походима у Европи и Азији, филозофска интроспекција и размишљања о етици, објављени посмртно у 12 књига под насловом "Самом себи", вијековима су биле једно од најчитанијих штива. Сачувана је и његова преписка с ректором Фронтоном на латинском језику. Један је од најзначајнијих представника позног стоичког еклектицизма и моралном самоанализом је веома утицао на потомство. Цар - филозоф упамћен је и по изузетној скромности и честитости, крајње неуобичајеним особинама за владара.
1190. - У Јорку у Енглеској масакрирано више од 500 Јевреја.
1473. - Рођен шкотски краљ Џејмс Четврти, који је током владавине од 1488. до смрти 1513. обезбиједио унутрашњу стабилност земље и учврстио монархију. На пријестолу је наслиједио оца Џејмса Трећег, кога су убили побуњеници и убрзо је скршио побуну. За њега је кобна била обнова непријатељстава с Енглезима која је кулминирала инвазијом на Нортамберленд, током које је у септембру 1513. погинуо у бици код Флудена у којој су његове трупе тешко поражене. Упамћен је и као мецена шкотских пјесника Вилијама Данбара и Гевина Дагласа.
1526. - Француски краљ Франсоа Први ослобођен из ропства у које је пао у фебруару 1525, кад је шпанска армија коју је предводио маркиз од Пескаре код сјеверног италијанског града Павије до ногу потукла француско-швајцарске трупе под његовом командом.
1649. - Парламент Енглеске распустио Дом лордова у вријеме владавине Оливера Кромвела, побједника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс Први.
1754. - Рођена Жана Мари Манон Флипон Ролан, позната као мадам Ролан, која је у вријеме Француске револуције окупљала у свом салону у Паризу писце и остале умјетнике и политичаре. На њих је знатно утицала, посебно на жирондинце које је предводио њен супруг Ролан де Ла Платије, министар унутрашњих послова Француске 1792. Убијена је на гиљотини 1793. године током јакобинске диктатуре, послије чега је њен муж извршио самоубиство.
1813. - Француској објавио рат пруски краљ Фридрих Вилхелм Трећи, један од најжешћих непријатеља Француске револуције.
1834. - Рођен њемачки инжењер Готлиб Вилхелм Дајмлер, који је 1883. конструисао први аутомобилски бензински мотор. Тај мотор је омогућавао брзину возила од 18 километара на час. Основао је 1890. компанију "Дајмлер моторен-гезелшафт", која се 1926, 26 година послије његове смрти, ујединила са фабриком Карла Бенца у компанију "Дајмлер-Бенц", произвођача престижних аутомобила "мерцедес".
1846. - Умро њемачки астроном и математичар Фридрих Вилхелм Бесел, оснивач и први директор Кенигсбершке опсерваторије, који је израчунао путању Халејеве комете и први утврдио промјенљивост кретања Сиријуса и Прокијуса и закључио да је ријеч о звијездама двојницима. На основу геодетских прорачуна извео је нове податке о облику и димензијама Земље. Усавршио је и неке математичке методе у астрономији.
1861. - Уједињену Италију парламент прогласио краљевином на челу с краљем Виторијом Емануелом Другим.
1914. - Умро Антун Густав Матош, пјесник, новелиста, фељтониста, есејиста, путописац и књижевни критичар. Своја емоционална стања изражавао је у поетским пејзажима пјесама "Јесење вече" и "Нотурно".
1921. - У Пољској проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина, али током наредних пет година честе смјене десничарских кабинета нису успјеле да стабилизују тешку политичку и економску кризу у земљи, потресаној честим штрајковима. Маршал Јозеф Пилсудски 1926. извршио државни удар и завео диктатуру, уз привидно очување парламентаризма.
1938. - Рођен руски балетски играч Рудолф Хаметович Нурејев, једна од највећих звијезда свјетске балетске сцене 20. вијека. На Запад је емигрирао послије гостовања у Паризу у јуну 1961. Упамћен је по незаборавним главним улогама у многим балетима, укључујући "Лабудово језеро", "Жизелу" и "Петрушку".
1939. - Британски премијер Невил Чембрлен оптужио нацистичког вођу Адолфа Хитлера да је "прекршио ријеч", јер су њемачке трупе ушле у Чехословачку, али Велика Британија и остале западне силе нису учиниле ништа да спријече комадање суверене земље, чију су безбједност вербално гарантовале.
1944. - Савезничко бомбардовање Аустрије у Другом свјетском рату почело је нападом више од 200 авиона на циљеве у Бечу.
1948. - Велика Британија, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург потписали Бриселски уговор о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком Европске уније.
1956. - Умрла Ирена Кири - француски нуклеарни физичар и хемичар, кћерка нобеловаца Пјера и Марије Кири - која је са супругом Жаном Фредериком Жолиом 1935. подијелила Нобелову награду за хемију. Први су створили вјештачке радиоактивне супстанце: нуклиде фосфора, азота, силицијума. Експериментално су доказали да се свјетлост може преобратити у честице. Са српским физичарем Павлом Савићем 1937. и 1938. открила је изотопе познатих елемената бомбардовањем урана неутронима. При томе су откривени и елементи средње атомске масе, а не само тзв. трансурански елементи како се до тада сматрало.
1958. - Из Кејп Каневерала САД су у орбиту око Земље лансирале "Вангард Први", други амерички сателит.
1962. - Москва оптужила Вашингтон да у Вијетнаму води "необјављени рат", захтијевајући повлачење свих америчких снага из те земље.
1963. - Ерупција вулкана Агунг на индонезијском острву Бали усмртила је најмање 11.000 људи.
1969. - Голда Меир - прва жена у историји Израела која је преузела дужност премијера.
1991. - На референдуму већина совјетских гласача показала да жели очување савеза под новим именом Заједница Независних Држава, али су убрзо надјачале центрифугалне силе, предвођене најутицајнијим политичарима совјетских република, па се држава распала формирањем суверених држава од република дотадашњег СССР-а.
1992. - Од експлозије аутомобила бомбе испред израелске Амбасаде у Буенос Ајресу, коју су активирали исламски терористи, погинуло је 29 и рањено 252 људи.
1992. - На референдуму у Јужној Африци бијелци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
1995. - Војска Азербејџана послије жестоких борби скршила дводневну полицијску побуну у сјеверним предграђима главног града Бакуа, коју је против предсједника Гајдара Алијева предводио замјеник мунистра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.
1998. - Економски реформатор Џу Ронгђи постао кинески премијер.
2004. - У ескалацији насиља косовских Албанаца над Србима за два дана убијено 31 лице, 800 повријеђено, међу којима и 65 војника КФОР-а, 4.000 Срба расељено, спаљено више од хиљаду српских кућа и уништени 31 црква и манастир, од којих многи из средњег вијека. НАТО, Савјет безбједности УН, ЕУ и цјелокупна јавност најоштрије осудили етничко чишћење на Космету. Услиједили масовни протести Срба.
2004. - Од експлозије на сјеверу Русије, за коју се сумња да је изазвана цурењем гаса, погинуло 39 лица, укључујући седморо дјеце.
2004. - Најмање 27 лица погинуло, а 40 је рањено од експлозије у Хотелу "Маунт Лебанон" у центру Багдада.
2015. - У манастиру тринитараца Светог Илдефонса, у центру Мадрида, идентификовани посмртни остаци чувеног шпанског писца Мигуела Сервантеса, који је преминуо априла 1616. Сервантесов "Дон Кихот" једно је од најзначајнијих књижевних дјела уопште и сматра се претечом модерног романа.
