Данас је субота, 18. јул, 200. дан 2020. До краја године има 166 дана.
64. - Рим у пожару - који је, према легенди, подметнуо сулуди цар Клаудије Цезар Август Германик Нерон, што историјски извори не потврђују - изгорио готово до темеља. Нерон је за пожар оптужио хришћане и подвргао их суровим репресалијама.
1374. - Умро италијански писац Франческо Петрарка, најзначајнији претеча ренесансе. У француском граду Авињону, гдје је дуго живио, срео је лијепу Лауру, којој је посветио зборник од 366 сонета, канцона и мадригала, познат као "Канцонијер". У том интимном дневнику је пјеснички обликовао најтананија осјећања, немир и меланхолију. Снажно је утицао на италијанску и свјетску књижевност, укључујући српске пјеснике у Дубровнику у 15. и 16. вијеку. Бавио се и историјом и филозофијом и из тог опуса се истиче еп "Африка", у којем је описао Други пунски рат.
1536. - Одлуком парламента у Енглеској поништена власт папе.
1610. - Умро италијански сликар Микеланђело Меризи да Каравађо, који је одлучно прекинуо с идеалистичким схватањем сликарства и оријентисао се ка натурализму. Служио се контрастима јарког свјетла и дубоких сјенки. Знатно је утицао на француско и холандско сликарство 17. вијека.
1635. - Рођен енглески физичар Роберт Хук, секретар Краљевског друштва у Лондону, који је усавршио барометар, телескоп и микроскоп и први открио ћелијску структуру биљака. Доказао је окретање Земље и гравитацију небеских тијела и аутор је закона о истезању еластичних тијела /"Хуков закон"/.
1721. - Умро француски сликар Жан Антоан Вато, типичан представник рококоа, чије је сликарство деликатног колорита и осјетљивог цртежа углавном било посвећено темама из друштвеног живота аристократије.
1811. - Рођен енглески писац Вилијам Мејкпис Текери, оштар критичар друштва, посебно обожавања новца и положаја. Његова дјела су често "биографије" јунака, каткад и историје породица. Дјела: романи "Вашар таштине", "Хенри Езмонд", "Историја Пендениса", "Њукамови", "Вирџинијанци", сатира "Књига о снобовима", књижевне критике "Енглески хумористи 18. вијека", историјско дјело "Четири Џорџа".
1817. - Умрла енглеска списатељица Џејн Остин, која је у романима реалистички сликала свакодневни живот провинцијске Енглеске. Заплети њених романа - протканих хумором и благом иронијом - једноставни су и извиру из психологије ликова обичних људских односа, а дијалог је веома вјешто вођен. Дјела: романи "Разбор и осјећање", "Гордост и предрасуда", "Менсфилдски парк", "Ема", "Нортагентска опатија", "Наговарање".
1868. - Постављен камен темељац за зграду Народног позоришта у Београду, чему је пресудно допринијело гостовање у пријестоници Србије глумаца из Новог Сада 1867. Одушевљен представом "Госпође и гусари", кнез Србије Михаило Обреновић обећао је да ће о свом трошку подићи зграду и основати стално позориште. Народно позориште је свечано отворено у октобру 1869. пригодним комадом "Посмртна слава кнеза Михаила".
1870. - Ватикански концил прогласио догму о папској непогрешивости о питању вјере и морала римокатоличког свештенства и вјерника.
1872. - Умро мексички државник Бенито Пабло Хуарес, назван "Вашингтон Мексика", који је као предсједник од 1858. до 1865. и од 1867. до 1872. одвојио цркву од државе и спровео низ мјера значајних за социјални и економски развитак земље. Од 1858. у трогодишњем грађанском рату предводио је борбу против реакционарних кругова који су оборили закониту владу, а у вријеме француске интервенције од 1861. до 1867. борбу за независност земље, окончану поразом интервенциониста и стријељањем њиховог експонента цара Максимилијана Хабсбуршког.
1877. - Рођен српски византолог и преводилац Драгутин Анастасијевић, сјајан зналац грчког језика и палеографије, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Проучавао је ромејску /византијску/ културу и књижевност, српско-ромејске односе и истраживао нове изворе, нарочито на Светој Гори.
1883. - Рођен руски револуционар јеврејског поријекла Лав Борисович Розенфелд, један од првака совјетске Русије послије Октобарске револуције 1917. Од 1918. до 1926. био је предсједник Московског совјета, потом замјеник предсједника Совјета народних комесара /влада/ и један од вођа "нове опозиције". У стаљинистичким "чисткама" ухапшен је 1935. и на монтираном процесу осуђен на пет година робије, а на новом процесу 1936. на смрт под оптужбом да је, као "непријатељ народа", ковао завјеру против совјетског вође Јосифа Висарионовича Џугашвилија /Стаљина/. Постхумно је рехабилитован.
1887. - Рођен вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг, премијер марионетске владе у Другом свјетском рату од 1942. до 1945. Његово је име постало синоним издајства и сарадње с њемачким нацистичким окупаторима. Основао је 1933. фашистичку странку и током агресије нацистичке Њемачке на Норвешку у априлу и мају 1940. активно је помагао окупаторима. Осуђен је на смрт и стријељан у октобру 1945.
1909. - Рођен руски политичар Андреј Андрејевич Громико, 28 година совјетски министар иностраних послова. У Другом свјетском рату био је совјетски амбасадор у САД, затим у УН, гдје је био познат као "мистер Њет". Совјетску дипломатију је предводио од 1957. до 1985. На чланство у Политбироу владајуће Комунистичке партије поднио је оставку 30. септембра 1988, а сутрадан и на положај предсједника Президијума Врховног совјета СССР на којем је био од 1985.
1918. - Рођен јужноафрички правник и државник Нелсон Ролихлахија Мендела, предсједник Јужне Африке и вођа Афричког националног конгреса и борбе против апартхејда у тој земљи на југу Африке. Расистички режим Јужне Африке га је 1962. осудио на пет година, а 1964. на доживотну робију. Из затвора је, послије огромног притиска свјетског јавног мњења и јавности Јужне Африке, пуштен 1990, а шеф државе је постао 1994.
1921. - Рођен први амерички астронаут Џон Глен, који је у космичком броду "Меркјури-Атлас 6" 20. фебруара 1962. три пута облетио око Земље.
1933. - Рођен руски писац Јевгениј Александрович Јевтушенко, предводник пјесничке генерације у постстаљинистичкој ери. У почетку је - на традицији Константина Дмитријевича Баљмонта, Владимира Владимировича Мајаковског и Сергеја Александровича Јесењина - програмском поезијом осмишљавао савременост и руску историју на етичко-филозофском плану, уз критику стаљинизма и деформација западне цивилазације. Касније се окренуо чистијој рефлексивној лирици, наглашавајући идеје солидарности, разумијевања међу људима и улогу пјесника. У прози је у раној фази избијао меланхолично-исповједни тон, а касније су примјетни фантастика и гротеска. Дјела: збирке пјесама и поема "Друм ентузијаста", "Лук и лира", "Јабука", "Њежност", "Моторни чамац за везу", "Хидроценрала у Братску", "Падају бијели сњегови", "Пјесник је у Русији више него пјесник", "Очињи слух", роман "Јагодњак", приче "Четврта Мешчанска", "Кокошији бог", "Ардабиола".
1936. - Побуном трупа генерала Франсиска Франка у Мелиљи у Шпанском Мароку против владе Народног фронта премијера Мануела Асање, побједника избора у фебруару 1936, почео грађански рат у Шпанији у којем је погинуло око милион људи. Томе је претходила завјера крајње деснице, уз помоћ нацистичке Њемачке и фашистичке Италије. У помоћ Републици су прискочили добровољци из цијелог свијета и формиране су интернационалне бригаде у којима је било и више од 1.500 Југословена. Франко је побиједио у прољеће 1939, највише захваљујући директној војној интервенцији Њемачке и Италије, послије чега је завео фашистичку диктатуру.
1942. - Послије 38 дана огорчених борби Нијемци и Хрвати у Другом свјетском рату заузели планину Козару у сјеверозападној Босни, на којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег са око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких, усташких и домобранских војника, уз подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више мјеста је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац.
1942. - САД у Другом свјетском рату објавиле рат Бугарској, Мађарској и Румунији - сателитима нацистичке Њемачке.
1951. - Амерички боксер афричког поријекла Џерси Џо Волкот у 37. години освојио титулу свјетског првака у тешкој категорији, поставши најстарији боксер којем је то успјело.
1971. - Шест емирата у Персијском заливу - Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Аџман, Ум ал Кајвајн и Фуџајра - склопило споразум о оснивању федерације Уједињених Арапских Емирата. Споразум је ступио на снагу у децембру 1971, а у фебруару 1972. федерацији се прикључио и Рас ал Кајма.
1972. - Египат затражио да СССР повуче свих 20.000 војних савјетника, оптуживши Москву да није послала обећано оружје, што је означило почетак заоштравања односа двије земље и приближавања Каира Вашингтону.
1991. - Предсједништво СФРЈ објавило одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније.
1992. - Ратни бродови НАТО-а и Западноевропске уније упловили у Јадран ради контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије.
1994. - Од експлозије у центру јеврејске заједнице у Буенос Ајресу, коју су подметнули исламски терористи, погинуло 96 људи.
1999. - Чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су у Српском Сарајеву 30 од укупно 52 ексхумирана тијела српских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју федералног Сарајева.
2000. - ЕУ је донијела одлуку да укине санкције Београду уколико опозиција побиједи на изборима. У поруци народу Србије министри иностраних послова ЕУ позвали бираче да гласају против Слободана Милошевића.
2007. - При паду путничког авиона на аеродром у бразилском граду Сао Паолу погинуло 200 људи.
2009. - Хенри Алингем, најстарији човјек на свијету и један од посљедњих преживјелих учесника Првог свјетског рата, умро у 113. години.
