На данашњи дан, 31. марта, 1889. године отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свијету.
Подигнута је на Марсовим пољима као централни експонат Свјетске изложбе 1889, поводом обиљежавања стогодишњице Француске револуције.
Кула је добила име по свом пројектанту, инжењеру Густав Ајфелу, а грађена је у периоду од 1887. до 1889. године.
У тренутку изградње, са висином од 300 метара, била је највиша грађевина на свијету, титулу коју је задржала све до 1930. године. Данас, захваљујући антенама, достиже висину од око 330 метара.
Импозантна конструкција састоји се од више од 18.000 дијелова од гвожђа, повезаних са око 2,5 милиона заковица. Укупна тежина износи око 10.000 тона, док сама метална структура има 7.300 тона. На пројекту је радило око 50 инжењера који су израдили више од 5.000 техничких цртежа, а упркос ризичним условима рада, током изградње забиљежена је само једна смртна несрећа, што је за то вријеме било изузетно.
Иако је данас симбол града Париза, почетком је изазивала оштре критике дијела јавности, која ју је сматрала ружном и неприкладном. Чак је било планирано да буде срушена 1909. године, али је њена практична примјена у телекомуникацијама обезбиједила њен опстанак.
Кула има и значајну научну и технолошку улогу. Већ крајем 19. вијека са ње су остварене прве бежичне везе на великим удаљеностима, а касније су постављене антене за радио и телевизијски сигнал. Данас игра важну улогу у емитовању дигиталних сигнала у региону Ил де Франс.
Одржавање ове металне грађевине захтијева редовно фарбање, сваких седам година користи се око 50 тона боје како би се спријечила корозија. Занимљиво је да се, усљед температурних разлика, врх куле може помјерити и до осам центиметара.
До врха Ајфелове куле има укупно 1665 степеника, због чега и седам лифтова, а сама грађевина има укупно три спрата. На трећем, посљедњем спрату, налази се и један стан, за који се претпоставља да је био намијењен за Гистава Ајфела, али се он данас користи за туристе, који одатле могу да посматрају цијелу ширу околину Ајфелове куле.
Са више од 5,5 милиона посјетилаца годишње, Ајфелова кула остаје једна од најпосјећенијих туристичких атракција на свијету и трајни симбол француске престонице.