Данас је субота, 19. јун, 170. дан 2021. године. До краја године има 195 дана.
1566. - Рођен шкотски краљ Џејмс Шести Стјуарт, који је као Џејмс Први од 1603. до смрти 1625. први владао и Шкотском и Енглеском и био први Стјуарт на енглеском трону. Послије абдикације са шкотског пријестоља мајке Марије Стјуарт, 1567. године - кад је имао само годину дана - проглашен је краљем Шкотске и ту титулу носио је до смрти.
1623. - Рођен француски математичар, физичар, писац и филозоф Блез Паскал, који је поставио основе рачуна вјероватноће. Веома млад се истакао открићима из геометрије и физике: у 16. години објавио је расправу о конусним пресјецима, а у 18. довршио конструисање математичке машине, која је обављала четири основне рачунске операције. Први је математички третирао проблем вјероватноће у хазардним играма и с француским математичаром Пјером Фермаом поставио је основе рачуна вјероватноће. Изумио је и хидрауличну пресу и утврдио да притисак ваздуха опада с висином и да се помоћу барометра може утврдити висина планина. До 24. године бавио се само математиком и физиком, а потом и књижевношћу и филозофијом. Повукавши се у манастир јансенистичког реда Пор-Роајал, написао је против језуита чувена "Писма једном провинцијалцу". Дјело "Мисли" су фрагменти његове недовршене апологије хришћанства.
1862. - Амерички Конгрес забранио ропство на територији САД.
1867. - Мексички републиканци стријељали наметнутог цара Фердинанда Максимилијана Првог Јозефа Хабсбурга, крунисаног послије француске војне интервенције. Аустријског надвојводу Максимилијана за мексичког цара је 1864. устоличио француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта, покушавши да његовим посредством оствари утицај Француске у тој земљи. Мексиканци су потукли интервенционистичке трупе, а за предсједника је поново изабран Бенито Пабло Хуарес, назван "Вашингтон Мексика", који је у вријеме француске интервенције од 1861. до 1867. предводио мексички народ у борби за независност земље.
1885. - Рођен српски композитор и диригент Стеван Христић, члан Српске академије наука и умјетности, обдарени полифоничар који је основно надахнуће црпио из народних мотива, један од оснивача Музичке академије у Београду, шеф Београдске филхармоније, диригент Народног позоришта, директор Опере и први предсједник Савеза композитора Југославије. Музичко образовање стекао је у Београду, Риму, Бечу, Лајпцигу, Москви и Паризу. Дјела: оркестарска "Симфонијска фантазија", "Рапсодија", "Врањанска свита", "Поема зоре", "Марш слободе", "Скице за клавир", музичка драма "Сутон", балет "Охридска легенда", ораторијум "Васкресење", сценска музика за драме "Чучук Стана", "Сунце", "Лазарево васкрсење", "Уображени болесник", "Хамлет", "Вечити младожења", "Бура", хорови, соло пјесме.
1885. - Статуа Слободе - француски поклон Американцима - стигла у Њујорк из Француске.
1886. - Рођен српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука, један од најзначајнијих југословенских ликовних стваралаца између два свјетска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф Народног позоришта у Београду, у којем је живио до смрти, постао је 1919. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције. Прошао је неколико фаза, у којима је изражен утицај кубизма у скулптурској концепцији чврсто моделоване форме и шкртости палете, а потом је под утицајем фовизма стварао колоритна дјела изузетне сочности и чулне експресије. У посљедњој фази растварао је предмет узнемиреним потезима боје. Имао је приватну школу из које је изашао низ сликара. Дјела: "Портрет девојке", "Купачица", "Јајце", "Кћи уметникова", "Двориште", "Женски акт", "Сарајево", "Портрет старице".
1897. - Умро енглески капетан Чарлс Канингем Бојкот, против кога је 1880, док је управљао једним енглеским лендлордством у Ирској, примијењен ненасилни отпор одбијањем сарадње. Такав вид отпора касније је назван према његовом презимену - бојкот.
1906. - Рођен британски физиолог и биохемичар руског поријекла Ернст Борис Чејн, који је с Александром Флемингом и Хауардом Волтером Флоријем 1945. подијелио Нобелову награду за медицину. Истраживао је ензиме, инзулин и антибиотике.
1908. - У луку Сантос упловио брод "Касато Мару" са 168 јапанских породица, чиме је почела имиграција Јапанаца у Бразил.
1921. - Рођен француски филмски и позоришни глумац Луј Жандр, познат као Луј Журдан, који је запаженије улоге остварио у америчким филмовима него у француским. Филмови: "Случај Парадин", "Писмо непознате", "Жижи", "Мадам Бовари", "Три новчића у фонтани".
1937. - Умро шкотски писац Џејмс Метју Бери, "отац" Петра Пана. Писао је углавном драме и приповијетке. Дјела: "Петар Пан", "Дивни Крајтон", "Господска улица".
1944. - Послије жестоких борби против јапанских снага америчке трупе су у Другом свјетском рату освојиле стратешки важно острво Сајпан у западном Пацифику, на којем је Јапан изградио једну од највећих војно-поморских база с неколико аеродрома.
1947. - Рођен индијски писац Салман Ружди, коме је ирански вјерски вођа ајатолах Рухолах Хомеини изрекао фатву, оптуживши га да је извргао руглу ислам у роману "Сатански стихови". Остала дјела: романи "Дјеца поноћи", "Исток, запад", "Харун и море прича", "Мавров посљедњи уздах".
1953. - У америчком затвору "Синг-Синг" извршена смртна казна на електричној столици над Џулијусом Розенбергом и његовом супругом Етел, оптуженим да су СССР-у одавали нуклеарне тајне, без обзира на апеле широм свијета да им буде поштеђен живот. Њих двоје су први брачни пар погубљен у САД.
1961. - Велика Британија дала независност шеику Кувајта у Персијском заливу, који је био под њеним протекторатом од 1899. године.
1965. - Алжирског предсједника Ахмеда Бен Белу војним ударом без проливања крви збацио министар одбране генерал Хуари Бумедијен, који се идућег мјесеца прогласио предсједником Алжира.
1970. - Совјетски васионски брод "Сојуз 9" вратио се на Земљу, постигавши нови рекорд у дужини боравка у космосу од 17 дана, 16 часова и 59 минута.
1987. - Од експлозије, коју су у гаражи једне робне куће у Барселони поставили терористи сепаратистричке баскијске организације ЕТА, погинуло 12 и рањено више од 30 људи.
1988. - Испред једне продавнице у индијском граду Курукшетра погинуло 15 људи од експлозије бомбе коју су поставили Сики, терористи.
1992. - У болници у Бањалуци умрла дванаеста беба, због несташице кисеоника, јер САД и остале западне земље нису дозвољавале ни доставу хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске током борби српских јединица са муслиманским и хрватским снагама за коридор код Брчког. Прва од 12 беба у Бањалуци је због оваквог драстичног кршења људских права умрла 22. маја 1992.
1993. - Умро енглески писац Вилијам Голдинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1983, који је био преокупиран драмом човјека ухваћеног у клопку зла и исконског гријеха. Привукао је многе читаоце романима прожетим атмосфером злокобног и језивог иако није увијек лако протумачити симболику у његовим дјелима, писаним у распону од најгрубљег реализма до алегорије. Дјела: романи "Господар мува", "Насљедници", "Хридине двојице мртвих", "Бијег шкорпија", "Слободан пад", "Торањ катедрале", "Пирамида", "Видљива тмина", "Обреди пловидбе", есеји "Вреле капије", "Покретни циљ".
1995. - Чеченски исламски терористи су послије шест дана ослободили 1.500 талаца - насумице покупљених грађана и пацијената у болници, међу којима много дјеце и жена - и напустили болницу у граду Буђановск на југу Русије. У акцији терориста које је предводио Шамиљ Басајев - окончаној преговорима с руским премијером Виктором Черномирдином, послије којих су таоци ослобођени, а терористима омогућено да се врате у Чеченију - погинуло је више од 120 људи.
