Данас је субота, 19. март, 78. дан 2022. До краја године има 287 дана.
1519. - Рођен француски краљ Анри Други, отац тројице краљева - Франсое Другог, Шарла Деветог и Анрија Трећег. Током владавине од 1547. до смрти 1559, као загрижени римокатолик, уз подршку супруге Катарине де Медичи, отпочео је систематско прогањање хугенота, што је 1562. изазвало вјерске ратове који су 36 година потресали Француску.
1563. - Миром у Амбоазу завршен први вјерски рат у Француској и хугеноти су добили ограничену слободу исповиједања религије.
1629. - Рођен руски цар Алексеј Михајлович Романов, отац Петра Великог, који је током владавине од 1645. до 1676. угушио побуне кметова и градског становништва и побуну донских козака под Степаном Разином. Подржао је устанак руских козака у Украјини који је против Пољака предводио запорошки хетман Богдан Хмељницки и потом је у рату од 1654. до 1667. потукао пољску војску и припојио Украјину до ријеке Дњепар, укључујући град Кијев. Учврстио је централну власт, припојио источне дјелове Сибира и развио трговину с Кином, Персијом и европским земљама.
1812. - Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи јужнороманских народа. Послије повратка на пријесто 1813. краљ Фердинанд Седми је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али га је послије избијања устанка, 1820. године, под притиском устаника вратио на снагу.
1813. - Рођен шкотски љекар, мисионар и истраживач Африке Дејвид Ливингстон, који је 1855. открио Викторијине водопаде. Први је истраживао пустињу Калахари, басен ријеке Замбези, језеро Њасу и друга језера и извориште ријеке Конго. Више од 30 година је провео у Африци. Као највећи британски истраживач Африке, сахрањен је у Вестминстерској катедрали у Лондону.
1821. - Рођен енглески истраживач, писац, преводилац и дипломата Ричард Бартон, први Европљанин који је, предводећи експедицију с Џоном Спиком, 1858. видио језеро Тангањика у Африци. Био је у војној служби у Индији и британски конзул у Бразилу, Сирији и Италији. Као изузетан полиглота доста је преводио, укључујући врсне преводе арапских прича "Хиљаду и једна ноћ" у 16 томова, "Мирисни врт шеика Нефзауија" и "Кама сутру". Написао је више од 50 путописних књига о различитим дијеловима свијета, махом егзотичним, испољивши огромну ерудицију и неспутану фантазију. Дјела: "Синд и расе које настањују долину Инда", "Соколарство у долини Инда", "Ходочашће у Медину и Меку", "Први кораци Источном Африком".
1849. - Рођен њемачки адмирал Алфред фон Тирпиц, који је као министар морнарице од 1897. до 1916. одлучујуће допринио изградњи моћне ратне флоте Њемачке. Ратну морнарицу је градио ради обрачуна с Великом Британијом, уз снажну подршку цара Вилхелма Другог, и у Првом свјетском рату је изазвао неограничени подморнички рат, укључујући потапање трговачких бродова. Написао је мемоаре "Сјећања".
1872. - Рођен руски балетски кореограф Сергеј Павлович Ђагиљев, један од највећих у историји балета, оснивач чувене групе "Руски балет", која је с изузетним успјехом наступала од 1909. до 1929. Окупио је сјајне балетске играче, композиторе и сликаре, а бриљатно изведени балети под његовим руководством, попут "Жар-птице", "Петрушке", "Поподнева једног фауна", "Посвећења прољећа", "Тророгог шешира" - врхунац су балетске умјетности.
1900. - Рођен француски нуклеарни физичар и хемичар Жан Фредерик Жолио, познат као Жан Фредерик Жолио Кири, који је са супругом Иреном - кћерком нобеловаца Пјера и Марије Кири - 1935. подијелио Нобелову награду за хемију. Први су створили вјештачке радиоактивне супстанце: нуклиде фосфора, азота, силицијума. Експериментално су доказали да се свјетлост може преобратити у честице. Од 1946. је руководио Комесаријатом за атомску енергију и под његовим руководством је 1948. конструисан први француски атомски реактор.
1906. - Рођен њемачки ратни злочинац Адолф Ајхман, главни извршилац замисли Адолфа Хитлера о "коначном рјешењу" јеврејског питања у вријеме Другог свјетског рата. У судском процесу у Израелу је утврђено да је током нацистичке страховладе у Европи руководио злочиначком машинеријом која је послала у смрт шест милиона људи, већином Јевреја, изречена му је смртна пресуда и 1962. је објешен.
1917. - Силе Антанте су у Првом свјетском рату провеле поморску блокаду Грчке и тако покренуле процес политичких борби које су ту земљу довеле у њихов ратни савез, због чега је прогермански оријентисан краљ Константин Први 1917. абдицирао у корист сина Александра.
1920. - САД су одбиле да потпишу Версајски уговор послије Првог свјетског рата и прикључе се Друштву народа због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва.
1930. - Умро енглески државник Артур Џејмс Балфур, премијер Велике Британије од 1902. до 1906. Као државни секретар за Ирску од 1887. до 1892. је стекао надимак "Крвави Балфур" због начина на који је гушио ирски покрет за независност, а као шеф дипломатије објавио је 1917. план о стварању националне државе Јевреја у Палестини.
1933. - Рођен амерички писац Филип Рот, духовит и провокативни сликар обичаја и психологије друге генерације америчких Јевреја и јеврејско-нејеврејских односа. Дјела: романи "Груди", "Наша банда", "Препуштање", "Портнојева бољка", "Велики амерички роман", "Професор жеље", "Кад је била добра", "Мој живот мушкарца", "Ослобођени Цукерман", збирка прича "Збогом, Колумбус", есеји "Читајући себе и друге".
1945. - Влада Велике Британије признала владу Демократске Федеративне Југославије, на чијем челу је био Јосип Броз.
1950. - Умро амерички писац Едгар Рајс Бароуз, познат по серији популарних пустоловних романа о Тарзану.
1970. - Први пут од постанка Западне и Источне Њемачке у Ерфурту су се сусрели шефови влада тих земаља Вили Брант и Вили Штоф.
1971. - Најмање 160 људи погинуло приликом изненадног клизања земље сјеверно од бразилског града Сао Паоло.
1977. - У предсједничкој резиденцији у Бразавилу убијен предсједник Конга Маријен Нгуаби, за шта је оптужен и потом погубљен бивши шеф државе Алфонс Масамба Деба. Власт је преузела војна хунта, а за предсједника је у априлу 1977. проглашен пуковник Јоаким Јомби Опанго.
1978. - Настојећи да спријечи упаде арапских терориста, израелска армија је окупирала већи дио југа Либана.
1993. - У Народној библиотеци Србије основана "Задуџбина Десанке Максимовић", неколико недјеља послије смрти пјесникиње, с циљем да помаже објављивање и превођење на стране језике њених дјела и да подстиче пјесничко стваралаштво.
1994. - Од експлозије бомбе, подметнуте у подземну жељезницу у главном граду Азербејџдана Бакуу, погинуло је 12 и рањено више од 50 људи.
1994. - Трупе владе у Пном Пену заузеле град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета Црвених Кмера.
1996. - Сарајевско насеље Грбавица прешло под контролу Федерације БиХ на основу Дејтонског споразума. И Грбавицу су, као претходно остале српске дијелове града, напустили готово сви Срби, носећи и гробове својих најближих.
1996. - У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло најмање 150 људи.
1997. - Умро амерички сликар холандског поријекла Вилем де Кунинг, утемељивач апстрактног експресионизма, који је четрдесетих година 20. вијека преобразио сликарство у САД. Његове слике растресите грађе и немирне линије, у којима је истраживао нагонску, плаховиту, па и бруталну људску природу, снажан су протест против леденог, безличног свијета отуђене техничке цивилизације.
1999. - Од експлозије бомбе, коју су исламски чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи.
1999. - Послије гаранција саудијског краља Фахда и јужноафричког предсједника Нелсона Манделе о поштеном суђењу Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона "боинг 747" изнад Локербија у Шкотској када је погинуло 270 људи.
2007. - Погинуло 106 рудара од експлозије метана у руднику "Уљановскаја" у Сибиру.
2008. - Умро британски писац научне фантастике Артур Кларк, аутор више од стотину књига о свемиру, међу којима и "2001: Одисеја у свемиру", науци и будућности. Добитник је најзначајних награда у тој области.
2019. - Легендарни совјетски режисер Марлен Мартинович Хуцијев преминуо је у 94. години.
2020. - Европска централна банка /ЕЦБ/ активирала је ванредни пакет од 750 милијард и евра за ублажавање утицаја пандемије вируса корона.
