На данашњи дан прије 26 година од НАТО бомби погинула је трогодишња Милица Ракић.

Те кобне вечери, 17. априла 1999, око 21 сат звук сирена запарао је небо над Београдом, што је значило само једно - почиње ваздушна опасност! Дјевојчица је погинула од гелера у кући у Батајници. Мала Милица спремала се за спавање, мајка је ставила на ношу и отишла у собу да јој припреми кревет за спавање.

Умјесто одласка у кревет, мала Милица отишла је заувијек... Ракета погађа кућу породице Ракић, а гелери ломе стакло од купатила у коме је сједила Милица. Врата на купатилу су била отворена. Зачула се јака детонација, стакла су попуцала, плочице и фасада, све се разлетјело.

Како је раније испричао Жарко, тата страдале дјевојчице, он је утрчао у купатило. Дијете му је лежало мртво на поду, око ње је било препуно крви, али надао се да је Милица и даље жива. Узео ју је у руке, сјурио низ степенице, однио је у ауто и превезао у болницу, али тамо су могли само да констатују смрт.

Вијест о смрти мале дјевојчице Милице потресла је читав народ, бол не јењава ни послије више од 20 година. Родитељи мале дјевојчице снагу су нашли у старијем сину Алекси и ћерки коју су добили након Миличине смрти.

Споменик Милици Ракић постављен је у Ташмајданском парку у Београду.

Становници Србије никако не могу нити ће икада избрисати из сјећања 24. март 1999. године, када је НАТО агресија почела, нити 78 дана бомбардовања, а заувијек ће у сјећању остати и мала Милица.

Процјењује се да је током НАТО бомбардовања страдало између 1.200 и 4.000 људи, а трогодишња дјевојчица Милица Ракић постала је вјечити симбол страдања невиних жртава.