Данас је уторак, 2. фебруар, 33. дан 2021. До краја године има 332 дана.
1834. – Српски кнез Милош Обреновић објавио је Други хатишериф турског султана Махмуда II, којим су, како је кнез нагласио у бесједи пред постројеном гардом у Крагујевцу, прецизирани односи Србије и Отоманског царства. После Првог хатишерифа, Порта је покушавала да уступке Србији сведе на минимум, али је кнез био упоран, па је султан Другим хатишерифом признао нове границе, укључујући спорне крајеве.
1895. – Умро је српски писац Љубомир Ненадовић, члан Српске краљевске академије, један од првих српских књижевника у XIX вијеку са широким европским образовањем, чији су путописи знатно превазишли литературу тог времена. Од Доситеја Обрадовића прихватио је култ науке и разума, а од романтичара вјеру у људски прогрес. Дјела: путописи “Писма из Италије”, “Писма из Немачке”, “Писма из Швајцарске”, “О Црногорцима”.
1898. – Рођен је српски вајар Сретен Стојановић, ректор Уметничке академије у Београду, члан Српске академије наука и уметности. У младости је припадао српској револуционарној омладини у Босни. Унио је свјежину и разноликост у српску пластику у првој половини XX вијека, сигурно је владао и композицијом и монументалном скулптуром. Дјела: рељефи “Огрлице”, “Утеха”, монументална скулптура “Роб”, портрети “Мој отац”, “Никола Вујић”, “Уметникова кћи”, споменици на Фрушкој гори, у Подгорици, Грахову, родном Приједору. Књиге: “Бисте”, “О уметности и уметницима”.
1908. – Умро је српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповједака, двије комедије и преводио је с француског и руског, укључујући “Рат и мир” Лава Толстоја. Описивао је живот србијанског села притиснутог бирократијом и зеленашима. Дјела: приповјетке “Глава шећера, “Рога”, “Редак звер”, “Шило за огњило”, “Прва бразда”, позоришни комад “Два цванцика”, комедија “Подвала”.
1924. – Рођена је српска књижевница Мира Алечковић, пјесникиња, романсијер и дјечји писац. Дјела: збирке пјесама “Три пролећа”, “Трагови без стопа”, “Ноћ ова последња”, песме за децу “Подземни хероји”, “Дани разиграни”, “Звездане баладе”, “Пољана”, “Љубави је мало”, “Сребрни воз”, “Сањалица”, “А ја растем”, романи “Зашто грдиш реку”, “Збогом велика тајно”, “Јутро”, “Затечена у љубави”.
1924. – Умро је српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама “Остајте овђе”, “Емина”, “Вече на шкољу”. Припадао је мостарском кругу око књижевног листа “Зора”, који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао српско пјевачко друштво “Гусле”. У вријеме Анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избјегао је у Италију, затим је био посланик у Босанском сабору. У Првом свјетском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је писао под утицајем Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални а пјесме осјећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког. Остала дјела: драме “Хасанагиница”, “У магли”, превод “Лирског интермеца” Хајнриха Хајнеа.
1943. – Окончана је битка за Стаљинград у којој су совјетске снаге нанијеле тешке губитке Њемцима. Побједа Црвене армије код Стаљинграда била је од великог моралног значаја за слободољубиве снаге у свијету. Она је показала слабост фашистичких снага, појачала мобилизацију и ангажовање у борби свих расположивих снага и средстава антихитлеровске коалиције.
1964. – Умро је српски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Уређивао је лист “Република” и часописе “Данас”, “Српски књижевни гласник”, “Књижевне новине”. Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском факултету и Факултету ликовних уметности. Цјелокупна његова дјела објављена су у пет књига под називом “Стари и нови”.
1971. – Недељу дана након што је оборен режим Милтона Оботеа, генерал Иди Амин прогласио се за предсједника Уганде и врховног заповједника војних снага.
