Данас је четвртак, 2. мај, 123. дан 2024. До краја године има 243 дана.
1519. - Умро италијански сликар, вајар, архитекта, инжењер, проналазач и мислилац Леонардо да Винчи, један од највећих умова ренесансе, који је спојио средњовјековно енциклопедијско знање са егзактном модерном методом опажања. У Француску је прешао 1516, гдје је и умро. Израдио је релативно мало слика, од којих су најзначајније "Мона Лиза", "Богородица у пећини", "Света Ана", "Тајна вечера". Урадио је мноштво цртежа, а многе његове фреске су оштећене зато што је експериментисао бојама. Није се интересовао само за људско тијело и природу него и за психологију: у "Тајној вечери" је методски простудирао и нијансирано изразио карактер сваке личности, а у "Мона Лизи" је тражио мистерију унутрашњег живота. Први је унио атмосферу у слике и помоћу свијетло-тамног моделисања /сфумато/ дао топлину коже и мекоћу тијела. Ни једно његово вајарско дјело није сачувано, а архитектонске замисли су остале у пројекту. Живо су га привлачиле и природне науке - физика, астрономија, хемија. Радио је и на конструисању справе за летење. Написао је "Трактат о сликарству".
1567. - Умро дубровачки писац Марин Држић, типичан представник ренесансе, чија су дјела испуњена раскошним сјајем, богатством духа, веселим сценама и комичним ситуацијама. Почео је пјесмама, а списатељски дар је довео до врхунца у пасторалним играма и комедијама. Најчувенијим дјелом "Дундо Мароје", чија је тема отац тврдица и син расипник, засмијавао је властелу у родном Дубровнику, али је и извргавао порузи. Комедије "Помет", "Пијерин" и "Ђухо Крпета" су изгубљене или сачуване у фрагментима. Остала дјела: комедије "Скуп", "Манде", "Аркулин", алегорична пасторално-музичка комедија "Плакир", рустикална комедија "Новела од Станца", пасторале "Тирена", "Венера и Адон".
1660. - Рођен италијански композитор Пјетро Алесандро Гаспаре Скарлати, оснивач оперске "напуљске школе". Дјела: опере, кантате, црквене композиције.
1729. - Рођена руска царица њемачког поријекла Катарина Друга Алексејевна, позната као Катарина Велика, која је током владавине од 1762. до смрти 1796. провела значајне реформе којима је учврстила централну власт. У духу просвијећеног апсолутизма и под утицајем француских филозофа и идеја просвијећености, отварала је школе, помагала науку и умјетност, модернизовала администрацију и судство, уредила финансије, укинула тортуру, смртну казну замијенила прогонством у Сибир. Успјешно је ратовала против Пољске и Турске и Русији је припојила Казахстан, Грузију, Јерменију, Камчатку, Крим, дио Молдавије и велике дијелове Украјине, Бјелорусије и Пољске. Омогућила је племству да појача искоришћавање кметова и да до тада слободне козаке потчињава и претвара у кметове, што је изазвало устанак козака и сељака од 1773. до 1775. под вођством Јемељана Пугачова.
1852. - Рођен српски новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке и најистакнутијих новинара свог доба. Био је близак прваку српских социјалиста Светозару Марковићу и уређивао је низ листова и часописа, укључујући социјалистички лист "Рад". Покренуо је листове "Самоуправа" и "Радикал", а од 1889. до 1903. издавао је "Мале новине", први информативно-сензационалистички лист у Србији. Хапшен је због манифестовања у Крагујевцу црвеним барјаком. Био је добровољац у српско-турском рату 1876. и 1877, послије чијег је завршетка 1878. емигрирао у Угарску и у Новом Саду је 1878. и 1879. с Лазаром Пачуом издавао социјалистички лист "Стража". Потом је отишао у Француску, а по повратку у Србију осуђен је на смрт због Тимочке буне коју су 1883. против режима краља Милана Обреновића у зајечарском крају подигли радикали, али је помилован. Потом се измирио с краљем Миланом и залагао за споразум радикала и народњака, због чега су га радикали искључили из странке. У књижевности се највише бавио историјским темама и преводио је руског писца Николаја Гавриловича Чернишевског. Дјела: "Дневник једног добровољца", "Силазак с пријестола", "Карађорђе".
1857. - Умро француски писац Луј Шарл Алфред де Мисе, кога је несрећна љубав са списатељицом Жорж Санд инспирисала за најљепше и најузбудљивије лирске пјесме: "Ноћи" и "Писмо Ламартину" и "Исповијест једног дјетета овог вијека", у којем је описао и анализирао свој бол. Остала дјела: стиховане "Приче из Шпаније и Италије", пјесме "Намуна", "Рола", драма "Лоренцачо", комедије "С љубављу се не игра", "Не треба се ни у шта заклети", "Маријанине ћуди".
1860. - Рођен јеврејски писац Теодор Херцл, оснивач и теоретичар модерног ционизма, који се снажно залагао за оснивање јеврејске државе у Палестини и разрадио концепт те државе. Изабран је 1897. за првог предсједника Свјетске ционистичке организације. Дјела: "Јеврејска држава", "Стара Нова земља".
1864. - Умро њемачки композитор јеврејског поријекла Ђакомо Мајербер, који је одиграо видну улогу у стварању француске велике опере. Био је веома популаран, али је његова музика изазивала и многе полемике. Дјела: опере "Хугеноти", "Африканка", "Роберт Ђаво", "Пророк".
1881. - Рођен руски државник Александар Фјодорович Керенски, члан а потом предсједник Привремене владе послије Фебруарске револуције 1917. у Русији. Збачен је с власти у Октобарској револуцији 1917, којом је успостављена бољшевичка власт. Емигрирао је 1918. и од 1940. је живио у САД, гдје је умро 1970.
1892. - Рођен њемачки пилот Манфред фон Рихтхофен, назван "црвени барон", најславнији њемачки авијатичар у Првом свјетском рату. Током рата је оборио више од 80 непријатељских авиона, прије него што је и сам погинуо у ваздушној борби у априлу 1918.
1892. - Умро њемачки хемичар Аугуст Вилхелм фон Хофман, значајан по истраживањима у органској хемији. Оснивач је модерне индустрије анилинских боја из катрана каменог угља.
1903. - Рођен амерички педијатар Бенџамин Меклејн Спок, чија је књига "Савјети здравог разума о одгајању беба и дјеце", објављена 1946, постала бестселер, умногоме измијенивши представу о правилном одгајању дјеце. Током Вијетнамског рата жестоко је оспоравао војну авантуру САД у југоисточној Азији.
1904. - Рођен амерички пјевач и филмски глумац Хари Лилис "Бинг" Крозби, рекордер по броју снимљених плоча, добитник награде "Оскар" за филм "Идући својим путем".
1933. - Њемачки канцелар Адолф Хитлер укинуо синдикате.
1937. - Близак сарадник нацистичког њемачког диктатора Хитлера рајхсмаршал Херман Геринг тајно се састао на Бледу с кнезом Павлом Карађорђевићем и југословенским премијером Миланом Стојадиновићем. Увјеравао их је да Југославија неће бити нападнута ако одржи блискост са Силама осовине.
1945. - Црвена армија - која је поднијела највећи терет побједе над нацистичком Њемачком у Другом свјетском рату - заузела Берлин и истакла црвену заставу на згради Рајхстага /парламент/. Јединице Првог бјелоруског фронта маршала Георгија Жукова и Првог украјинског фронта маршала Ивана Коњева почеле су берлинску операцију 16. априла.
1960. - Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање, који је 12 година живио у сјенци смрти. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вјештој одбрани, у затвору је написао три књиге које су постале бестселери.
1967. - У Стокхолму почео да ради међународни суд за ратне злочине Бертранда Расела, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.
1967. - Лабуристичка влада Харолда Вилсона затражила чланство Велике Британије у Европској економској заједници /садашња Европска унија/, окончавши дугу дебату да ли Лондон треба да приступи тој групацији.
1982. - Британска подморница у Фокландском рату потопила аргентинску крстарицу "Генерал Белграно", усмртивши више од 350 људи.
1990. - Афрички национални конгрес Нелсона Менделе и влада Јужне Африке отпочели тродневне разговоре у Кејптауну о постепеном окончању власти бијеле мањине у тој земљи.
1993. - Бивши шеф норвешке дипломатије и амбасадор у Београду Торвалд Столтенберг постављен за копредсједника Међународне конференције о Југославији, замијенивши америчког дипломату Сајруса Венса који је поднио оставку.
1993. - У Атини предсједник Републике Српске Радован Караџић потписао Венс-Овенов план за бившу БиХ, под условом да га прихвати Скупштина Републике Српске. Скупштина је касније одбацила план, оцијенивши да су мапе разграничења са муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни.
1994. - Нелсон Мендела и његов Афрички национални конгрес добили прве сверасне изборе у Јужној Африци.
1999. - У нападу авиона НАТО пакта на Косовску Митровицу погинуло најмање двоје и рањено 35 цивила, а у Сремској Митровици је у дворишту своје куће гелером од авионске бомбе убијена једна жена.
1999. - На основу наредбе предсједника СР Југославије Слободана Милошевића ослобођена тројица америчких војника, заробљена 33 дана раније на југословенској територији уз границу са Македонијом.
1999. - Код села Накучани, близу Шапца, пао амерички ловац "Ф-16", погођен ватром Противваздушне одбране Војске Југославије.
2001. - Хашки трибунал одбио захтјев бившег предсједника Републике Српске Биљане Плавшић да се њој и Момчилу Крајишнику суди одвојено.
2003. - Шеф УНМИК-а Михаел Штајнер оптужио је косовски парламент да је усвојио мноштво неуставних закона, као и албанске политичаре на Косову да нису осигурали безбједност мањинама.
2004. - Милорад Улемек Легија, првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се полицији послије 14 мјесеци проведених у бјекству.
2008. - У Мјанмару од циклона "Нагрис" погинуло или нестало 138.000 људи.
2008. - Отворен Први "Бањалучки интернационални филмски фестивал".
