1760. - Рођен јапански сликар Кацушика Хокусај, главни представник реализма у јапанском сликарству. Сликао је сцене из свакодневног живота и предјеле, укључујући чувени циклус "Тридесет погледа на Фуџијаму".

1772. - Рођен енглески писац и мислилац Семјуел Тејлор Колриџ, један од најзначајнијих енглеских књижевних критичара и романтичарских пјесника. Као мислилац је под утицајем њемачке идеалистичке филозофије заступао спиритуално и религиозно тумачење живота, насупрот енглеској емпиристичкој филозофији. Дјела: поеме "Кристобела", "Кублај Кан", збирка пјесама "Лирске баладе" /с Вилијамом Вордсвортом/, критике "Предавања".

1790. - Рођен француски писац и политичар Алфонс де Ламартин, чија је поезија обојена песимистичним и религиозним расположењем. У политици је, заступајући слободарске идеје, био активан од 1834. до државног удара Шарла Луја Наполеона Трећег Бонапарте 1851. Био је члан привремене владе и министар иностраних послова Француске. Потиснут из политичког живота послије државног удара, повукао се на своје имање и посветио пјесништву. Велику славу донијела му је прва збирка пјесама "Пјесничке медитације", прожета елегичном меланхолијом, којом је утицао на развој романтизма у Француској. Остала дјела: збирка пјесама "Пјесничке и религиозне хармоније", поеме "Жослен", "Пад једног анђела" /користио је мотиве српских народних пјесама/, прозна дјела "Пут на исток" /у поглављу "Биљешке о Србији" писао је са симпатијама о Србији, величајући борбу Срба за слободу/, "Историја жирондинаца".

1805. - Британска флота адмирала Хорејша Нелсона на излазу из шпанске луке Кадис код Трафалгара, у бици тада најјачих поморских армада, до ногу потукла француско-шпанску флоту којом је командовао француски адмирал Пјер Шарл Жан Батист Силвестр де Вилнев. Обје флоте су имале по тридесетак бродова, али је рђаво маневрисање изазвало метеж у француско-шпанској флоти, што је Нелсон искористио и одмах кренуо у побједоносни напад. Французи су изгубили 20 бродова, а Енглези ниједан. Побједа је Енглеској омогућила превласт на морима за цијели наредни вијек, али је Нелсон рањен и истог дана је умро.

1833. - Рођен шведски хемичар, индустријалац, филантроп и проналазач Алфред Бернард Нобел, који је проналаском динамита 1867. стекао огромно богатство. Желећи да се динамит користи искључиво у мирнодопске сврхе, тестаментом је оставио фонд од 9,2 милиона долара за додјељивање награда за ванредна достигнућа у физици, хемији, медицини, књижевности и залагању за мир. Прву Нобелову награду Краљевска шведска академија је додијелила 1901, пет година послије Нобелове смрти. Од 1969. Академија додјељује и награду за економију. Награду за мир додјељује Нобелов комитет у Ослу.

1917. - Рођен амерички трубач, пјевач, композитор, аранжер и шеф оркестра Џон Биркс Дизи Гилеспи, један од најбољих трубача и импровизатора у историји џеза. Одиграо је пресудну улогу у стварању тзв. би-бап музике.

1934. - Кинеске комунистичке снаге Мао Це Тунга из провинције Јангкси почеле "Дуги марш" и пробој четвороструке блокаде Националистичке армије Чанг Кај Шека. У пробоју ка сјеверу под борбом је пређено више од 11.000 километара и марш је окончан послије годину дана спајањем дијелова кинеске Црвене армије у провинцији Сјеверни Шенси.

1938. - Јапанске окупационе трупе послије неколико мјесеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон.

1941. - Њемачка "казнена експедиција" у Крагујевцу у Другом свјетском рату стријељала неколико хиљада српских цивила. Дан раније њемачка војска саставила је обруч око града, а патроле су хапсиле људе по кућама, радњама, кафанама, црквама, канцеларијама. У гимназији су покупили све ђаке од петог до осмог разреда, професоре и директора Миливоја Павловића, који је одбио милост окупатора и подијелио судбину ђака. Крагујевачки покољ један је од највећих и најмонструознијих у Другом свјетском рату извршен над цивилним становништвом у једном мјесту и у једном дану. Као знак сјећања на ужасан злочин код споменика погинулим у Шумарицама у Крагујевцу сваке године се одржава "Велики школски час", уз учешће умјетника, ђака и грађана из свих крајева земље. На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стријељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре да су стријељана 2.792 грађанина, зато што за толико особа располажу подацима - ко су, гдје су и када рођени, и чиме су се бавили.

1944. - Америчке трупе заузеле Ахен, први већи њемачки град који је у Другом свјетском рату пао у руке савезника.

1945. - На изборима у Француској први пут гласале жене.

1945. - Рођен Никита Сергејевич Михалков, руски филмски глумац и режисер.

1949. - Рођен израелски политичар Бењамин Нетанјаху, први премијер Израела изабран на општим изборима. На изборима 1996. је као кандидат десничарског Ликуда побиједио дотадашњег шефа владе лабуристу Шимона Переса, али га је три године касније поразио Пересов насљедник Ехуд Барак.

1966. - Брдо угљене прашине близу рудника у селу Аберфан у Велсу сручило се на школу и усмртило 116 ученика и 28 одраслих.

1969. - Умро амерички писац Жан Луј Керуак, познат као Џек Керуак, најпознатији романсијер битничког покрета америчких књижевника педесетих година 20. вијека, којем је и дао име. Најчешће теме његових романа су секс, дрога, мистицизам, брзина, култ уживања и тражење Бога. Дјела: романи "На путу", "Подземљаши", "Доктор Сакс", "Маги Касиди", "Анђели пустоши", "Бог Сар", "Сатира у Паризу", књиге пјесама "Мексико Сити блуз", химна "Боже, моли се за мене", "Разбацане пјесме", путопис "Усамљени путник", филозофски трактат "Свете књиге златне вјечности".

1969. - Вили Брант формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Њемачке. Водио је политику попуштања затегнутости у свијету, посебно у односима са источноевропским земљама, а његова "источна политика" је допринијела стабилизацији прилика у Европи.

1984. - Умро француски филмски режисер Франсоа Трифо, један од твораца "новог таласа" француског филма. Трифо је свјетску славу стекао већ првим филмом - "400 удараца", снимљеним 1959. Остали филмови: "Жил и Џим", "Америчка ноћ", "Прича о Адели", "Пуцајте на пијанисту", "Дивље дијете", "Сусјетка", "Посљедњи метро", "Украдени пољупци".

1990. - Вођу либанске Националне либералне партије Денија Шамуна, једног од лидера хришћанске заједнице у Либану, у Бејруту, заједно с више чланова његове породице, убили исламски терористи.

1991. - Јединице Југословенске народне армије напустиле Словенију, која се отцијепила од Југославије. Из Копарске луке испловио брод "Галеб" са 1.135 војника и старјешина, док је брод "Свети Стефан", натоварен опремом и неборбеним возилима, задржан неколико сати под образложењем да је у њему било лако наоружање.

1994. - САД и Сјеверна Кореја потписале споразум, према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм.

1994. - Савјет безбједности УН позвао такозвану Армију БиХ да безусловно повуче војнике из делимитаризоване зоне на Игману. Армија није испоштовала споразум потписан 14. августа 1993. године, према којем су све стране биле дужне да повуку војнике из демилитаризованих зона. На Игману је остало око 500 муслиманских војника.

1995. - На сарајевском аеродрому ослобођено 10 Срба из муслиманског логора "Силос" у Тарчину, Централног затвора у Сарајеву и затвора у Тузли. Из Тарчина су ослобођени Јово /Симо/ Крстић /72/, Славиша /Слободан/ Полигановић /72/, Никола /Спасоје/ Андрић /39/ и Радослав /Радослав/ Братић /58/. Из Централног затвора у дијелу Сарајева под муслиманском контролом ослобођени су Златан /Драго/ Јечменица /54/, Томислав /Ђоко/ Бенцун /55/ , Здравко /Радован/ Кекић /51/, Младен /Илија/ Лубура /72/ и Бошко /Милорад/ Миличевић /52/. Из затвора у Тузли ослобођен је Владимир /Милован/ Марковић /47/.

2003. - Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се од Израела захтијева да обустави изградњу безбједносног зида који залази дубоко у палестинску територију на Западној обали.

2011. - Умро Антонио Касезе, италијански судија и први предсједник
Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију /1993-1997/.

2018. - Умро Јоаким Ренеберг, норвешки херој-саботер из Другог свјетског рата, учествовао у операцији спречавања нациста у производњи атомске бомбе, новинар.