Данас је сриједа, 23. септембар, 267. дан 2020. До краја године има 99 дана.
63. п. н. е. - Рођен римски државник и војсковођа Гај Јулије Цезар Октавијан Август, први римски цар, усвојени син Гаја Јулија Цезара. Годину дана послије убиства Цезара 44. године прије нове ере, као командант сенатске војске код Мутине потукао је Марка Антонија, али је убрзо с њим и Марком Емилијем Лепидом склопио тријумвират. Послије друге побједе над Антонијем код Акцијума 31. прије нове ере - која му је омогућила освајање Египта - под именом Август преузео је сву власт и укинуо републику. Завео је нови облик владавине и администрације, познат као "принципат" /централизација власти/. Уљепшао је Рим многим грађевинама, помагао науку и умјетност и његова владавина је најсјајнији период римске историје, названа "Августов вијек" или "Златни вијек".
1689. - Српски војвода Стојан Јанковић, вођа ускока у Равним Котарима у сјеверној Далмацији, погинуо је у нападу на Турке у Дувну. У борби са Турцима 1666. је заробљен и одведен у Цариград, одакле је послије 14 мјесеци побјегао, што је опјевано у српској народној пјесми "Ропство Јанковић Стојана", а 1686. је отео Сињ од Турака. За подвиге у борбама против Турака млетачке власти су га одликовале титулом "каваљера" и дале му велико имање у Котарима.
1719. - Лихтенштајн постао независна кнежевина у оквиру Светог римског царства.
1817. - Шпанија и Велика Британија потписале Споразум о забрани трговине робљем.
1819. - Рођен француски физичар Арман Иполит Луј Физо, који је с Леоном Фукоом израчунао брзину свјетлости. Доказао је да се свјетлост спорије креће у води, пронашао метод за мјерење ширења чврстих тијела на топлоти и оптичким експериментима приказао увлачење етра у тијела при кретању.
1840. - Црногорци у Мљетичку на Дурмитору убили 80 турских војника и муселима гатачког, пивског и дробњачког Смаил-агу Ченгића, који је пошао да купи харач. О том догађају је спјеван херојски еп "Смрт Смаил-аге Ченгића".
1846. - Њемачки астроном Јохан Готфрид Гале открио планету Нептун.
1866. - Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола Први Петровић закључили уговор о уједињењу Србије и Црне Горе и савезу у рату против Отоманског царства.
1870. - Умро француски писац Проспер Мериме, који се одликовао углађеним и сажетим стилом. Његове новеле "Кармен" и "Коломба" су инспирисале француског композитора Жоржа Бизеа да напише опере. Одушевљавао се и писао о руским писцима Александру Сергејевичу Пушкину, Николају Васиљевичу Гогољу и Ивану Сергејевучу Тургењеву. Остала дјела: историјски роман "Хроника времана Шарла Деветог", новеле "Матео Фалконе", "Заузимање утврђења", "Таманго", "Етрурска ваза", "Локис", позоришне сцене "Сељачка буна".
1893. - У Београду стављена у погон прва јавна електрична централа у Србији.
1916. - Рођен италијански политичар и универзитетски професор Алдо Моро, премијер Италије од 1963. до 1968. и од 1974. до 1976. Био је и министар правосуђа, министар просвјете, политички секретар Хришћанскодемократске странке и више пута шеф дипломатије. У марту 1978. отела га је и у мају убила терористичка група "Црвене бригаде".
1920. - Рођен амерички филмски глумац Џо Јул, познат као Мики Руни, који је већ као дијете био филмска звијезда. Филмови: "Авантуре Хаклбери Фина", "Бебе у војсци", "Млади Том Едисон", "Оснујмо оркестар", "Бебе на Бродвеју", "Људска комедија", "Национална Велвет", "Ријечи и музика", "Енди Харди долази кући", "Приватни живот Адама и Еве".
1930. - Рођен амерички пјевач и композитор афричког поријекла Реј Чарлс, који је, иако слијеп, постигао блиставу каријеру. На његов стил је највише утицала црначка госпел музика и блуз.
1939. - Умро аустријски љекар јеврејског поријекла Сигмунд Фројд, оснивач психоанализе, љекар за нервне болести и професор нервне патологије на Универзитету у Бечу. Пред нацистима је 1938. емигрирао у Лондон, гдје је умро. Посебно је истицао значај несвјесне психе и сексуалног нагона на психички живот људи, филозофију. Објавио је велики број дјела и психоаналитичких студија од опште медицинске, посебно психотерапијске вриједности. Дјела: "Увод у психоанализу", "Психопатологија свакодневног живота", "Тумачење снова", "Три распаве о сексуалној терорији", "Досјетка и њен однос према несвјесном", "Прилог историји психоаналитичког покрета", "Човјек Мојсије и монотеистичка религија", "Тотем и табу", "О сну", "Психологија маса и анализа ега", "Ја и оно", "Суманутост и снови у 'Градиви' В. Јенсена", "Једна успомена из дјетињства Леонарда да Винчија", "Микеланђелов Мојсије", "Достојевски и оцеубиство", "Нелагодност у култури", "Нова предавања за увођење у психоанализу", "Студије о хистерији" /са Јозефом Бројером/, "Аутобиографија".
1957. - Грчка одбацила захтјев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска.
1973. - Умро чилеански писац и дипломата Пабло Неруда, највећи лиричар Латинске Америке, добитник Нобелове награде за књижевност 1971. Дјела: пјесничке збирке "Празнична пјесма", "Сутон", "Двадесет љубавних и једна очајна пјесма", "Покушај бесконачног човјека", "Боравак на Земљи", "Шпанија у срцу", "Трећи боравак 1935 -1945", "Општа пјесма", "Грожђе и вјетар", "Елементарне оде".
1973. - На ванредним изборима трећи пут за предсједника Аргентине изабран Хуан Доминго Перон, а за потпредсједника његова супруга Исабела.
1982. - Нови лидер либанских хришћана Амин Џемајел изабран за предсједника Либана, девет дана пошто су исламски терористи убили шефа државе, његовог брата Бешира.
1991. - Јерменија прогласила независност од СССР.
1996. - Грчки социјалистички премијер Костас Симитис, који је на положај дошао у јануару 1996. умјесто тешко обољелог Андреаса Папандреуа, побиједио је на изборима конзервативног супарника и добио четворогодишњи мандат да управља земљом.
1997. - На мировним преговорима у Сјеверној Ирској протестански унионисти први пут послије 75 година разговарали лицем у лице са вођама Шин Фејна, политичког крила сјеверноирске римокатоличке терористичке организације Ирска републиканска армија.
2003. - Koнтакт-група на састанку у Њујорку дала сагласност да средином октобра у Бечу започне дијалог Београда и Приштине о техничким питањима на Косову и Метохији.
2008. - Европска комисија усвојила план финансијске помоћи ЕУ за БиХ од 2008. до 2010. године, којим је предвиђено 269,9 милиона евра бесповратне помоћи.
