Данас је сриједа, 23. јун, 174. дан 2021. До краја године има 191 дан.
1501. - Португалски морепловац Педро Кабрал вратио се у отаџбину са путовања, током којег је Бразил прогласио посједом Португалије.
1611. - Енглеског истраживача Хенрија Хадсона, који је први испитао источне обале Гренланда и ријеку Хадсон, побуњена посада његовог брода "Дискавери", с осморицом присталица, оставила у Хадсоновом заливу, гдје су потом сви умрли од глади и зиме. Током четири путовања истраживао је Сјеверни ледени океан, покушавајући да открије морски пут из Европе у Азију преко Арктика, при чему је открио и Хадсоново море и Хадсонов мореуз.
1668. - Рођен италијански филозоф, историчар и теоретичар права Ђовани Батиста Вико, или Ђанбатиста, оснивач филозофије историје и претеча модерне естетике. На универзитету у родном Напуљу 1697. је постао професор реторике. Прије тога је десетак година изучавао Платона и Корнелија Тацита, своје омиљене писце, јер је, према његовим ријечима, први "описивао идеалног човјека, а други човјека какав јесте". Напуљски краљ Карло Трећи га је 1735. именовао за краљевског историографа. Сматрао је да се право рађа из свијести човјечанства и учествује у промјенама човјековог духа /мишљења/, па разлог промјена треба тражити у општој историји човјековог развитка. Тврдио је да је површни осјећај правде нагонски и да се изражава у религијским облицима, да у каснијем развоју човјек постаје способан за апстрактно мишљење и тек потом за филозофска начела права. У складу с тим дијелио је римско право на божанску, херојску и људску фазу, а историју је - према "Закону историјских циклуса" - посматрао као кружни ток и смјену тих трију фаза. То схватање је подлога његове филозофије историје, коју је утемељио као посебну научну дисциплину, идентификујући је са свијешћу човјечанства о својим дјелима: историју ствара човјек, изван свијета природе. Пјесништво је издвојио као аутономсну еманацију духа, а и сам је писао стихове на латинском и италијанском. Насупрот картезијанском примату разума, створио је теорију о трима главним фазама духа: осјећајној, фантазијској и разумској, при чему умјетност настаје на другом степену, а филозофија је израз чистог ума. Дјела: "Принципи нове науке о заједничкој природи нација", "Универзално право", "Аутобиографија".
1785. - Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије продрла у Цетиње, гдје паша није поштедио ни манастир који је крајем 15. вијека саградио Иван Црнојевић, према предању његов предак /Бушатлије су потурчењаци/. Манастир у којем је била прва штампарија Јужних Словена, 1786. обновио је владика Петар Први Петровић Његош. У њој су од 1493. штампане ћириличне књиге, укључујући "Октоих првогласник".
1848. - Због декрета о укидању "народних радионица" - отворених под притиском радничких демонстрација у фебруару 1848, у којима се запослило 150.000 незапослених - у Паризу је избио устанак радника, који је послије три дана угушио генерал Луј Кавењак и наредио стријељање 11.000 радника.
1862. - Турска артиљерија са Калемегдана бомбардовала београдску варош, послије чега су добровољци из Србије и других српских крајева похрлили у одбрану Београда. Легијом у којој је пола добровољаца било из Војводине командовао је пјесник Владислав Каћански. Кад је са политичким рјешењем кризе легија распуштена, дио војвођанских добровољаца остао је у Београду и ступио у српску војску.
1875. - Послије напада хајдука под вођством Пере Тунгуза на турски караван у Биншини, избио је Невесињски устанак, највећи против Отоманског царства у БиХ. Устанак се брзо ширио и послије мјесец дана је букнуо и у Босанској крајини, а Црна Гора је свим средствима помагала устанике. У неколико бојева устаници су однијели побједе, највећу на Муратовици, гдје су Турци 10. и 11. новембра 1875. изгубили 1.325 људи. Устанак је заинтересовао Европу за стање у земљама под турском влашћу. Србија и Црна Гора су у љето 1876. објавиле рат Отоманском царству у који се 1877. укључила Русија. Рат је завршен за Србе неправедним Санстефанским миром, донекле ревидираним 1878. на Берлинском конгресу.
1894. - Рођен енглески краљ Едвард Осми, који је на пријестоље ступио 1936, али га се, исте године, под притиском владе и парламента - због женидбе Американком Волис Симпсон, двоструком распуштеницом - одрекао у корист млађег брата Џорџа Шестог. Потом је до смрти 1972. живио у иностранству као војвода од Виндзора.
1943. - У Лондону је у Другом свјетском рату, под предсједништвом премијера Винстона Черчила, на састанку штабова британске армије ради утврђивања планова за ратне операције у Италији и на Средоземљу, одлучено је да се Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије позове да садејствује, везујући на свом бојишту што више фашистичких снага.
1945. - Јапански командант генерал Мицуру Ушиђима послије пораза од америчких трупа извршио самоубиство на острву Окинава, попришту најкрвавије битке на Пацифику у Другом свјетском рату. Званично је саопштено да је током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила.
1947. - У САД усвојен такозвани Тафт-Хартлијев закон, којим је ограничено право радника да организују штрајкове и приморан синдикат да искључи прокомунистичке руководиоце. Шефу државе је дато право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцијени опасном за националну безбједност, а убрзо је антикомунистичка хистерија достигла неслућене размјере кампањом републиканског сенатора Џозефа Макартија.
1956. - Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за предсједника Египта.
1970. - Студенти у Токију се сукобили са полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбједности.
1980. - Управљајући авионом погинуо Санђај Ганди, син шефа индијске владе Индире Ганди, за којег се вјеровало да ће је наслиједити у врху индијске политичке сцене.
1985. - Изнад Атлантског океана експлодирала бомба коју су подметнули Сики терористи у авион "Боинг 747" компаније "Ер Индија" на линији Торонто-Бомбај, усмртивши свих 329 путника и чланова посаде.
1993. - Нигеријски диктатор генерал Ибрахим Бабангида поништио предсједничке изборе од 12. јуна и онемогућио повратак демократије.
1994. - Јужна Африка - послије деценија међународне изолације због политике апартхејда - враћена у Генералну скупштину УН.
1995. - Умро амерички микробиолог Џонас Едвард Салк, који је 1954. пронашао вакцину против дјечије парализе, епохално откриће које је на минимум смањило опасност од опаке болести.
1995. - Чеченски исламски сепаратисти и руски преговарачи споразумјели се о продужењу прекида ватре, који су претходно Чечени неколико пута кршили.
1996. - Умро грчки државник и економиста Андреас Папандреу, први социјалистички премијер Грчке. Био је шеф владе од 1981. до 1989. и од 1993. до јануара 1996, када се повукао због болести. Предавао је на америчким универзитетима Харвард и Беркли, а у политички живот Грчке ушао је 1961. као члан Уније центра, странке свог оца Георгиоса. У очевој влади био је министар, али је дао оставку због несугласица са десним струјама у партији, а 1965. је напустио земљу. По повратку, послије војног пуча 1967. је затваран као противних диктатуре, а 1968. је добио дозволу да оде у САД. Вратио се 1974. и основао Свегрчки социјалистички покрет /ПАСОК/, са којим је добио изборе 1977, а премијер је постао четири године потом кад је ПАСОК поново побиједио на изборима.
1998. - Умрла америчка филмска глумица ирског поријекла Морин О` Саливен, позната по улогама Тарзанове партнерке Џејн у серији филмова са Џонијем Вајсмилером. Филмови:"Тарзан и његова другарица", "Тарзан и његов син", "Високи човјек", "Дејвид Коперфилд", "Ана Карењина", "Браћа Маркс на тркама", "Кардинал Ришеље", "Понос и предрасуде".
2003. - Међународни одбор за истину о Радовану Караџићу представио збирку ратних наредби бившег предсједника Републике Српске и хашког оптуженика Радована Караџића које је издавао од 13. јуна до краја рата 1995. године.
2016. - Велика Британија са 52 одсто напрема 48 одсто гласова подржала "Брегзит" или за излазак из ЕУ. Излазност на референдум била је 71,8 одсто.
