Данас је субота, 24. август, 236. дан 2019. До краја године има 129 дана.
79. – У ерупцији вулкана Везув нестали римски градови Помпеја, Херкуланум и Стабија и хиљаде људи је погинуло. Помпеја је добро очувана испод вулканског пепела и лаве, па је остала као свједочанство о животу и култури Римљана тог времена.
1540. – Умро италијански сликар Пармиђанино, портретиста који је тежио да изрази унутрашњи живот модела. Радио је фреске и олтарске слике у Парми, Риму и Болоњи.
1572. – У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу отпочео покољ хугенота /француски протестанти/, у којем је до септембра убијено око 70.000 људи широм Француске. Иницијатори крвавог пира познатог као “Вартоломејска ноћ” били су Катарина Медичи, мајка француског краља Шарла Четвртог, и римокатолички поглавар папа Гргур Тринаести, који је поводом тога наложио да се искује медаља, прогласивши одмазду над хугенотима “светим ратом за једину истиниту вјеру”.
1872. – Рођен енглески писац и карикатуриста Хенри Максимилијан Бирбом, познат као Макс Бирбом, мајстор сатире и ироније. Дјела: роман “Зулејка Добсон”, критике “Божићњи вијенац”, “Дјела Макса Бирбома”.
1899. – Рођен аргентински писац Хорхе Луис Борхес, један од највећих писаца 20. вијека, професор англосаксонске књижевности и критичар, директор Националне библиотеке у Буенос Ајресу, који је пресудно обиљежио хиспаноамеричку литературу и снажно утицао на многе писце у цијелом свијету. Интроспективног духа, енциклопедијски образован, маштар и сјајан зналац класичних језика и литературе и шекспиролог, творац је сасвим особеног израза кратке приче којом говори о загонеткама постојања. Саоснивач је више авангардних књижевних гласила, укључујући часописе “Проа”, “Присма” и “Мартин Фиеро”. Дјела: збирке приповиједака “Универзална историја бешчашћа”, “Маштарије”, “Алеф”, “Извјештај о Бродију”, “Пјешчана књига”, збирка пјесама, кратких парабола и прича “Стваралац”, есеји “Девет есеја о Дантеу”.
1914. – Завршена Церска битка у Првом свјетском рату у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарску војску и однијела прву савезничку побједу у рату. Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби започетих 12. августа преласком аустроугарских трупа преко Дрине, губици агресора су достигли 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло.
1922. – Арапске земље на састанку у Наблусу успротивиле се одлуци Друштва народа да Великој Британији повјери мандат за Палестину.
1929. – Рођен вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат, који се послије дугогодишње терористичке активности опредијелио за рјешавање палестинско-израелског сукоба преговорима.
1936. – Стријељан руски револуционар јеврејског поријекла Лав Борисович Розенфелд, један од првака Совјетске Русије послије Октобарске револуције 1917., пошто је претходно на монтираном процесу проглашен “непријатељем народа”. Послије Октобарске револуције је ушао у бољшевички Политбиро, а од 1918. до 1926. био је предсједник Московског совјета, потом замјеник предсједника Совјета народних комесара /влада/ и један од вођа “нове опозиције”. У стаљинистичким “чисткама” ухапшен је 1935. и осуђен на пет година робије, а на новом процесу 1936. на смрт због наводног ковања завјере против совјетског вође Јосифа Висарионовича Џугашвилија /Стаљин/. Постхумно је рехабилитован.
1937. – Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић је у говору у Подгорици назвао “Крвавом литијом” догађај у Београду 19. јула 1937. кад су жандарми напали православно свештенство које је протестовало против конкордата. Као члан Велике народне скупштине у Подгорици предводио је 1918. депутацију за уједињење са Србијом, а за патријарха је изабран 1938. послије смрти патријарха Варнаве. Оба свјетска рата је провео у окупаторском заробљеништву.
1954. – Предсједник Бразила Жетулио Варгас извршио самоубиство током тешке политичке кризе отворене покушајем убиства истакнутог опозиционара Карлоса Ласерде.
1954. – Предсједик САД Двајт Ајзенхауер потписао акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије.
1968. – Француска извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета термонуклеарна сила у свијету.
1975. – Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Георгиосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замијењена доживотном робијом.
1976. – Двојица совјетских космонаута се спустила на Земљу послије 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ експеримената.
1991. – Предсједник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао оставку на мјесто шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет владајуће и више од 70 година једине странке у земљи донесе одлуку о самораспуштању партије основане прије 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова.
1991. – Парламент Украјине прогласио независност од Москве те дотадашње совјетске републике.
1994. – Израел и Палестинска ослободилачка организација постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма.
1998. – Хиљаде анголских војника тенковима ушло у Конго да помогне трупама предсједника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.
2000. – Уставни суд БиХ донио одлуку о усклађивању закона и ентитетских устава са Уставом БиХ о питањима језика, писма, цркве и специјалних веза.
2001. – Започело распоређивање око 900 војника на македонско-косовској граници у рејону Витине, чији је задатак да спријече покушаје Албанаца да преносе оружје на Космет.
2004. – Суд у Индонезији осудио је муслиманског терористу Јохонија Хендравана на десет година затвора због помоћи у планирању прошлогодишњег бомбашког напада на хотел “Мериот” у Џакарти, када је погинуло 12 лица.
2004.- Америчка Независна комисија, која је на захтјев секретара за одбрану Доналда Рамсфелда од маја водила истрагу, закључила да су злочини над затвореницима у затвору Абу Граиб у Ираку били бројнији него што администрација Џорџа Буша претпоставља, али и да нису чињени ситематски, односно по наређењу.
2004. – Погинуло 95 чланова посаде када су се у Русији срушила два авиона, за шта је одговрност 27. августа преузела исламска организација “Бригаде Исламбули”.
2006. – Научници из цијелог свијета усвојили нову дефиницију планете, према којој Плутон више не спада у ову категорију небеских тијела, а Сунчев систем ће убудуће имати само осам планета.
