Данас је понедјељак, 24. фебруар, 55. дан 2020. До краја године има 312 дана.
1389. - Данци су у бици код Фолкепинга поразили Швеђане и заробили шведског краља Алберта, послије чега је данска краљица Маргарет постала стварни владар и Шведске.
1443. - Рођен мађарски краљ Матија Хуњади, познат као Матија Први Корвин, који је током владавине од 1458. успјешно ратовао против Турака и Хабсбурговаца, заузевши 1486. и Беч. Обновио је мађарску државу послије деценија феудалне анархије, реформишући финансије, војску, правосуђе и администрацију, помагао је развој градова, а у Пожуну је 1465. основао универзитет и 1472. прву штампарију. Назван је "Корвин" због гаврана на његовом штиту. Послије његове смрти 1490. у Бечу Мађари су изгубили све територије које је освојио.
1525. - Употријебивши први пут у историји ратова пушке "аркебузе", шпанска армија под командом маркиза од Пескаре у бици код Павије у Италији до ногу потукла француско-швајцарску војску коју је предводио француски краљ Франсоа Први. У бици је погинуло 14.000 војника, а Франсоа Први је заробљен.
1530. - Шарла Петог у Болоњи за светог римског цара и краља Италије крунисао папа Клемент Седми, што је било посљедњи пут у историји да римски бискуп крунише неког владара.
1563. - Хугеноти убили Франсоа де Лорена, војводу од Гиза, једног од француских римокатоличких вођа у грађанском рату са хугенотима, који је са својим снагама опсједао Орлеан.
1582. - Папа Гргур Тринаести издао булу о примјени Грегоријанског календара, којим је замијењено рачунање времена према Јулијанском календару.
1786. - Рођен њемачки писац Вилхелм Грим, скупљач и обрађивач народних бајки, које је, као и већину других дјела, објавио у сарадњи са старијим братом Јакобом. Издавао је и њемачке средњовјековне књижевне споменике и проучавао њемачка јуначка предања.
1803. - Рођен српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић, кога је за "капетана дунавског" 1833. поставио кнез Милош Обреновић, с којим је био у пословном ортаклуку. Од тада је познат као "капетан Миша". Имао је 74 брода, солане у Румунији и Мађарској и велика имања у румунској житници Влашкој. Велику зграду на Студентском тргу у Београду, у којем је сада ректорат Београдског универзитета, названу Капетан-Мишино здање, поклонио је 1863. "свом отечеству".
1847. - Рођен српски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905. Изучавао је органску хемију, агрикултурну хемију и минералне сировине.
1848. - Под притиском народа и либералне буржоазије абдицирао је француски краљ Луј Филип - носилац режима "грађанског краљевства" - и француска Друга република је проглашена два дана касније.
1848. - У Лондону на њемачком језику објављен "Манифест комунистичке партије", који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења "Савеза комуниста", одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс.
1852. - Рођен енглески писац ирског поријекла Џорџ Огастас Мур, аутор реалистичких и натуралистичких романа. Дјела: романи "Модерни љубавник", "Глумчева жена", "Естер Вотерс", "Аве", "Исповијести младића", "Успомене из мртвог живота", "Салве", "Вале".
1871. - У Паризу револуционарна народна гарда основала привремени Централни комитет Париске комуне, због опасности да се с Комуном обрачуна скупштина Француске. Комитет је преузео политичко руководство, формирао 270 батаљона, већином пролетерских, и убрзо стекао велику популарност међу Парижанима.
1885. - Рођен амерички адмирал Честер Вилијам Нимиц, командант Пацифичке флоте САД у Другом свјетском рату.
1887. - Париз и Брисел постале прве двије пријестонице, повезане телефонском везом.
1920. - Први политички програм њемачке Националсоцијалистичке радничке партије, коју је 1919. у Минхену основао Адолф Хитлер, објављен је у 25 тачака. Програм који је сачинио Хитлер касније је разрађен у његовој књизи "Мајн кампф", у којој је наговијестио истребљење Словена, Јевреја и Рома.
1943. - Рођен енглески музичар Џорџ Харисон, члан британске поп групе "Битлси".
1945. - Врховни командант Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије Јосип Броз се у Другом свјетском рату у Београду договорио се са командантом Четвртог украјинског фронта Црвене армије маршалом Фјодором Толбухином и командантом англоамеричке 15. групе армија фелдмаршалом Харолдом Александером да југословенске снаге 30. марта 1945. почну операције према Лици и Горском Котару да би привукле њемачки 97. армијски корпус и олакшале савезничку офанзиву према сјеверној Италији.
1945. - Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен у парламенту одмах пошто је у Другом свјетском рату објавио декларацију о ступању Египта у рат против Њемачке и Јапана.
1945. - Трупе САД у Другом свјетском рату ослободиле од јапанске окупације главни град Филипина Манилу.
1946. - Хуан Перон изабран за предсједника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.
1966. - У Гани војним ударом, док је био у посјети Кини, збачен предсједник Кваме Нкрумах, под чијим је вођством Гана 1957. изборила независност од Велике Британије. Власт је преузело Вијеће националног ослобођења, на челу с генералом Џозефом Анкрахом. Свргнути предсједник је отишао у Конакри, гдје га је гвинејски предсједник Секу Туре 2. марта 1966. прогласио копредсједником Гвинеје.
1971. - Алжир саопштио да преузима контролу над француским петролејским компанијама у земљи.
1974. - Умро српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и умјетности, директор Биолошког института Србије, који је знатно допринио еколошком правцу у биологији упоредним истраживањима поријекла и развитка живог свијета балканских језера, структуре и развоја њихових екосистема. Природне науке је студирао у Београду и Греноблу, а редовни професор Београдског универзитета постао је 1934. Током њемачке окупације Југославије у Другом свјетском рату био је члан Главног Народноослободилачког одбора Србије и већи дио рата је провео као заточеник у концентрационом логору на Бањици. Послије ослобођења је изабран за предсједника Президијума Народне скупштине Србије и успјешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу је увео екологију, цитологију, ембриологију, динамику развитка, упоредну анатомију. Дјела: "Охридско језеро и његов живи свет", универзитетски уџбеници "Упоредна анатомија кичмењака", "Екологија".
1974. - Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш као независну државу.
1975. - Умро руски државник Михаил Александрович Булгањин, премијер СССР од 1955. до 1958. Бољшевицима се прикључио 1917. уочи Октобарске револуције и до 1922. је радио у ЧЕКИ, тајној политичкој полицији. Члан Централног комитета Комунистичке партије СССР постао је 1934, на почетку стаљинистичких чистки, а Политбироа 1948. Током Другог свјетског рата био је у војним савјетима Западног, Другог прибалтичког и Првог бјелоруског фронта, потом замјеник министра одбране, а послије рата министар оружаних снага и замјеник премијера.
1988. - У Београду почео састанак министара иностраних послова балканских земаља о унапређењу мултилатералне сарадње.
1989. - Сахрањен цар Јапана Хирохито, који је владао од 1921, кад је као регент замијенио болесног оца, а 1926. је крунисан. Послије пораза Јапана у Другом свјетском рату - током којег није био "играчка у рукама милитариста", према раширеном миту, већ ратоборни вођа који је подстицао територијална освајања, не хајући за огромне патње покорених нација - 1946. се одрекао "божанског поријекла".
1990. - Умро италијански државник Алесандро Пертини, некадашњи предсједник Италије, најпопуларнији италијански политичар послије Другог свјетског рата. Члан италијанске Социјалистичке партије постао је 1918, низ година је провео у фашистичким затворима, у Другом свјетском рату је учествовао у покрету отпора, а потом је био посланик и сенатор. За шефа државе је изабран 1978. и ту дужност је обављао до 1985, кад се повукао из јавног живота.
1991. - Неколико часова послије посљедњег покушаја совјетске дипломатије да спријечи сукоб почела је офанзива америчких снага и њихових савезника у Заливском рату против Ирака у којем је с обје стране учествовало више од 1,3 милиона војника. Циљ офанзиве је било присиљавање Ирака да напусти Кувајт, који је окупирао 1. августа 1990.
1993. - Канадски премијер Брајан Малруни, чија је популарност спала на најниже гране у историји анкетирања бирача у Канади, дао је оставку послије девет година на власти.
1995. - У ријеткој јавној свађи трансатлантских савезника амбасада САД у Паризу оптужила министра унутрашњих послова Француске Шарла Паскву да је лагао поводом шпијунског скандала и одлуке француских власти два дана прије тога да због политичке и економске шпијунаже протјера четворицу америчких дипломата и још једног држављанина САД.
1996. - Кубански војни авиони оборили два мала авиона једне кубанске избјегличке организације у САД, који су - упркос поновљеним упозорењима у вишедневном "рату живаца" да провокације неће бити толерисане - ушли дубоко у ваздушни простор Кубе.
1996. - Палестински исламски терористи у два самоубилачка напада у Израелу убили 27 и ранили 77 људи.
1998. - Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.
2004. - Најмање 229 људи погинуло, а 120 повријеђено у вријеме земљотреса који је погодио Мароко. Око 30.000 људи остало је без својих домова.
