Данас је четвртак, 24. јун, 175. дан 2021. До краја године има 190 дана.
79. - Умро римски цар Тит Флавије Веспазијан, оснивач династије Флавија. Током владавине од 69. године побиједио је и раселио Јевреје и у Риму подигао величаствене грађевине, као што су Колосеум, Капитол и Амфитеатар.
1497. - Енглески морепловац Џон Кебот открио Канаду и прогласио Сјеверну Америку посједом Велике Британије.
1509. - Хенри Осми, други монарх из династије Тјудор, крунисан за краља Енглеске.
1519. - Умрла италијанска племкиња Лукреција Борџија, мецена умјетника и научника у вријеме италијанске ренесансе, ванбрачна кћерка папе Александра Шестог.
1793. - Усвојен први републикански устав Француске, који никад није ступио на снагу, јер је вођа јакобинаца Максимилијан Робеспјер - због опасности стране интервенције против Француске револуције - увео "револуционарну диктатуру до успостављања мирног стања".
1798. - Турци у Београду погубили грчког писца и патриоту Фереоса Константиноса Ригаса, познатог као Рига од Фере, који је под утицајем Француске револуције почео припреме за ослобођење Грчке од Турака. Због дјеловања међу грчким исељеницима, Аустријанци су га ухапсили у Трсту и предали Турцима. Писао је родољубиву поезију и преводио с француског и њемачког језика. У грчком народу је посебно велики одјек имала његова поема "Ратничка пјесма". Написао је и историјско-географско дјело "Земљопис Грчке" и "Политички статут" - нацрт устава од 124 члана Балканске републике, за чије се оснивање борио. Српски пјесник Војислав Илић га је опјевао у пјесми "Гласник слободе", а у Београду му је подигнут споменик у улици која носи његово име.
1812. - Француски цар Наполеон Први Бонапарта на челу армије од 611.000 војника прешао ријеку Њемен и почео инвазију на Русију. Његова војска је наредних мјесеци претрпјела огромне губитке, али је у септембру 1812. ипак ушла у Москву коју су Руси напустили. Потом су још жешћи напади Руса готово сасвим уништили Французе, од којих је до децембра 1812, кад су поражени напуштали Русију, преживјело између 130.000 и 150.000, а руски војсковођа фелдмаршал Михаил Иларионович Кутузов их је прогонио све до Париза.
1821. - Јужноамерички војсковођа и државник Симон Боливар потукао Шпанце код Карабобоа и извојевао независност Венецуеле.
1822. - Формирано прво београдско обшчество. То је било неопходно, јер су у Београд послије Другог српског устанка, почели да се враћају трговци и занатлије чија је дјелатност захтијевала одређену управу. Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове.
1850. - Рођен британски фелдмаршал Хорејшо Херберт Кичинер, који је као командант британске војске у Египту 1898. угушио судански устанак. У Бурском рату од 1899. до 1902. као врховни командант британских трупа безобзирно је пустошио заузету територију у јужној Африци, што је изазвало талас критика у свијету. У Првом свјетском рату до смрти 1916. био је министар војске.
1859. - Француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарски филантроп Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, 1864. основао је Црвени крст.
1886. - Умро руски писац Александар Николајевич Островски, чија су дјела основа руског класичног драмског репeртoaра. У педесетак драма приказао је социјалну неправду у Русији, пропадање племића, успоне и падове трговачког слоја, њихов морал и живот у провинцији. Извргавао је руглу пороке и на томе градио комичне ситуације. Дјела: драме "Шума", "Бура", "Таленти и обожаваоци", "Уносно мјесто", "Без кривице криви", "Дјевојка без мираза", "Сиромаштво није порок", "Своји смо, споразумјећемо се", "Вуци и овце", "Кола мудрости - двоја лудости".
1894. - Умрла Вилхелмина Мина Караџић-Вукомановић, кћерка Вука Стефановића Караџића - сликар, један од првих српских ликовних умјетника. Преводила је на њемачки језик српске народне приповијетке и написала "Путовање по Србији" и "Успомене на Бранка Радичевића". Била је удата за професора књижевности Лицеја у Београду Алексу Вукомановића.
1894. - Француског предсједника Мари-Франсоа Садија Карноа у Лиону убио један италијански анархиста.
1901. - У Паризу отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, коју је ликовна критика обасула хвалоспјевима.
1908. - Умро амерички државник Стивен Гровер Кливленд, предсједник САД од 1885. до 1889. и од 1893. до 1897. Лична честитост и независност учинила га је непријатељем моћне њујоршке организације "Тамани хол" - огрезле у корупцији и подмићивању - у оквиру његове Демократске странке. Током првог предсједничког мандата настојао је да искоријени корупцију и смањи превисоку царинску заштиту, а други мандат је обиљежила финансијска криза и раднички немири.
1909. - Рођен енглески атомски физичар и математичар Вилијам Џорџ Пени, отац британске атомске бомбе. Под његовом контролом је испробана прва британска атомска бомба 1952. на острвима Монте Бело у западној Аустралији.
1911. - Рођен аргентински аутомобилски ас Хуан Мануел Фанђо, петоструки свјетски шампион у "Формули-1", што нико други није успио. Био је првак свијета 1951, 1954, 1955, 1956. и 1957. године.
1912. - На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала прва српска олимпијска екипа - атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић.
1916. - Почела офанзива Антанте на ријеци Соми у сјеверној Француској, најкрвавија битка Првог свјетског рата, у којој је команда снага Антанте пет мјесеци покушавала да пробије фронт масовним јуришима које су добро укопани Нијемце сузбијали ураганском ватром. Савезници су тек у новембру 1916. пробили фронт, заузевши само око 200 квадратних километара територије, што је плаћено ужасном цјеном од 620.000 савезничких и 650.000 њемачких жртава.
1930. - Рођен француски филмски режисер Клод Шаброл, представник "новог таласа" француског филма, аутор великог броја филмова у којима је највише анализирао грађанске институције као инструменте разлагања човјекове личности. Филмови: "Лепи Серж", "Рођаци", "Наивне дјевојке", "Двоструки обртај", "Офелија", "Кошуте", "Шампањске убице", "Нека звијер крепа", "Невјерна супруга", "Раскид", Нада", "Невини са прљавим рукама", "Крваво вјенчање", "Алиса или посљедње бјекство", "Виолета Нозије", "Охоли јахач".
1940. - Југославија успоставила дипломатске односе са СССР-ом.
1948. - Совјетске трупе, према наредби Јосифа Висарионовича Џугашвилија, почеле блокаду Западног Берлина, која је трајала до маја 1949. Западни савезници су одговорили организовањем џиновског ваздушног моста ради снабдијевања више од два милиона становника тог дијела подијељеног града.
1960. - Југославија, Грчка и Турска распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954.
1973. - Најстарији свјетски државник Емон де Валера у 90. години дао оставку на функцију предсједника Ирске, на којој је био од 1959.
1975. - Приликом пада авиона "боинг 727" америчке компаније "Истерн ерлајнз" близу њујоршког аеродрома "Кенеди", погинуло је 113 људи од 124 - колико их је било у летјелици.
1986. - Умро писац Мирослав Антић, "вјечити дјечак" српске литературе, изузетан лиричар и инвентиван дјечији пјесник, који је у пјесме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима "Свети пијесак", "Доручак с ђаволом". Дјела: збирке пјесама "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ", "Кикинда", пјесме за дјецу "Плави чуперак", "Посљедња бајка", Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав", "Свашта умем", радио драме "Отужни марш", "Повечерје".
1993. - У САД ухапшено осам исламских терориста под сумњом да су припремали подметање бомби у зграду УН и на друга мјеста у Њујорку.
2002. У жељезничкој несрећи у Tанзанији на линији Дар ес Салам-Кигома погинула је 281 особа.
