На данашњи дан, 25. август

25.08.2019. 08:00
0
ИЗВОР: СРНА

Данас је недјеља, 25. август, 237. дан 2019. До краја године има 128 дана.

325. – У Никеји завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Флавије Валерије Константин Велики; на сабору је осуђена аријевска јерес, успостављена доктрина о “Светом тројству” и реформисан Јулијански календар.

1270. – Умро француски краљ Луј Девети, који је током владавине од 1226. ојачао до тада слабу краљевску власт и предводио Шести и Седми крсташки рат.

1530. – Рођен руски цар Иван Четврти Васиљевич, назван Иван Грозни, први руски цар, који је ради стварања јаке централизоване државе јачао царско самодржавље и сузбијао самовољу бољара. Реформе је спроводио грубо, због чега је добио надимак “Грозни”. Подигао је 1553. прву штампарију у Русији, а 1584. је ради јачања трговине са западном Европом изградио град Архангелск на ушћу Сјеверне Двине у Бијело море. Потукао је Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, тако да је Русија овладала цијелим воденим путем Волге, а потом је припојио Сибир.

1718. – Француски исељеници у Америци у Луизијани основали град Њу Орлеанс, назван тако у част француског војводе од Орлеана.

1744. – Рођен њемачки писац, историчар, филозоф и протестантски теолог Јохан Готфрид фон Хердер, који је дјелом “Идеје о филозофији историје човјечанства” знатно утицао на младог Јохана Волфганга Гетеа, књижевни покрет “штурм унд дранг” и њемачки романтизам. Као филозоф је покушао да измири материјализам Баруха де Спинозе с идеализмом Готфрида Вилхелма Лајбница и био противник формализма Имануела Канта. Једно од његових главних дјела је збирка народних пјесама “Гласови народа у пјесмама” у којој су и четири српске пјесме, укључујући “Хасангиницу” у Гетеовом преводу.

1776. – Умро шкотски филозоф, економиста и историчар Дејвид Хјум, који је критиком вјеродостојности метафизике, односно преиспитивањем принципа каузалитета, уздигао емпиристичко филозофско мишљење у Енглеској. Подстакао је критичку филозофију Имануела Канта и знатно утицао на позитивизам и логичко-емпиристичку филозофију. Претходник је класичних енглеских економиста и творац квантитативне теорије новца. Дјела: “Расправа о људској природи”, “Морални, политички и литерарни огледи”, “Филозофски оглед о људском разуму”, “Политичке расправе”, “Истраживање принципа морала”, “Историја Енглеске”, “Мој живот”.

1819. – Рођен амерички детектив шкотског поријекла Ален Пинкертон, који је 1850. основао Националну детективску организацију “Пинкертон”.

1822. – Умро енглески астроном њемачког порјекла Вилијам Хершел, који је 1781. открио планету Уран, што му је донијело чланство, а потом и положај предсједника у Лондонском краљевском друштву. Открио је и два од пет Уранових сателита и два Сатурнова сателита. Осматрањем маглина, двојних и многоструких звијезда и проучавањем Сунчевог система и галаксије Млијечни пут заслужио је назив творца звјездане /стеларне/ астрономије.

1825. – Уругвај објавио независност од Шпаније.

1839. – У Ужицу основана гимназија, међу најстаријим у Србији, тако да је овај град постао један од најзначајнијих културних центара западне Србије. Ученици те гимназије били су прваци социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. вијека Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић, истакнути професори, научници, филозофи, политичари – попут Љубомира Стојановића, Божидара Кнежевића, Љубомира Давидовића, Драгише М. Ђурића, Милана Предића.

1841. – Рођен швајцарски хирург Емил Теодор Кохер, добитник Нобелове награде за медицину 1909. Испитивао је функцију штитне жлијезде и знатно допринио развоју савремене хирургије.

1842. – У Крагујевцу уставобранитељи, на челу са Томом Вучићем – Перишићем, подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили с пријестола кнеза Михаила Обреновића, послије чега је Вучић у Београду, као “предводитељ народа”, за кнеза прогласио Александра Карађорђевића.

1867. – Умро енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. открио закон електромагнетске индукције, што је научни основ електротехнике, а 1833. два основна закона електролизе – основ електрохемије и учења о електрицитету с гледишта корпускуларне структуре. Открио је и везу магнетног поља и свјетлости, утемељио учење о физичком пољу, унапредио хемију и оптику. Његовим именом је названа мјерна јединица за електричну капацитивност – Фарад /ознака Ф/ – и више ефеката и уређаја: “Фарадејев тамни простор”, “Фарадејев ефекат”, “Фарадејев цилиндар”, “Фарадејев број”. Није био математичар, па је његове идеје и проналаске математички формулисао и разрадио енглески теоријски физичар Џејмс Клерк Максвел. Дјела: “Експериментална истраживања у електрицитету”, “Експериментална истраживања у хемији и физици”, “О разним силама у природи”, “Предавања о хемијској историји једне свијеће”.

1875. – Капетан Метју Веб постао први човјек који је препливао канал Ла Манш.

1900. – Умро њемачки филозоф пољског поријекла Фридрих Вилхелм Ниче, који је био заокупљен темама смрти Бога /и идејом натчовјека/, вољом за моћ и вечним враћањем. Оптуживан је да је створио идеолошку потку нацизма, али је то крајње произвољно тумачење озбиљна филозофска мисао одавно одбацила. У почетку је на њега снажно утицао Артур Шопенхауер, кад је настао спис “Рођење трагедије из духа музике”, али је касније, супротно Шопенхауеру, развио идеју о потврђивању живота. Остала дјела: “Тако је говорио Заратустра”, “Воља за моћ”, “С оне стране добра и зла”, “Сумрак идола”, “Људско, одвећ људско”, “Генеалогија морала”, “Ече хомо”, “Радосна наука”, “Несавремена разматрања”.

1912. – Рођен њемачки државник Ерих Хонекер, од 1976. до 1989. предсједник Њемачке Демократске Републике, кад је оборен с власти на таласу масовних антирежимских протеста. Као члана Комунистичке партије Њемачке, нацисти су га ухапсили 1935. и у концентрационим логорима је био до 1945. У Политбиро владајуће источноњемачке Јединствене социјалистичке партије Њемачке /комунисти/ је изабран 1958, први секретар је постао 1971, а генерални секретар 1976. Умро је 1994. у избјеглиштву у Чилеу.

1921. – САД потписале с пораженом Њемачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двије државе у Првом свјетском рата.

1930. – Рођен шкотски филмски глумац Шон Конери, који се прославио глумећи у вријеме хладног рата британског тајног агента Џејмса Бонда, лик из прича енглеског писца Јана Флеминга. Касније је играо у амбициознијим остварењима, у којима је потпуније изразио способност снажног и темпераментног тумачења импулсивних карактрера. Филмови: “Др Но”, “Голдфингер”, “Операција гром”, “Из Русије, с љубављу”, “Дијаманти су вјечни”, “Завјереници”, “Брдо изгубљених”, “Зардоз”, “Име Руже”, “Никад не реци никад”, “Праведни циљ”.

1940. – Британско ратно ваздухопловство у Другом свјетском рату бацило прве бомбе на Берлин.

1944. – Савезничке снаге ослободиле Париз у Другом свјетском рату.

1961. – Предсједник Бразила Жанио Квардос послије само седам мјесеци на том положају неочекивано поднио оставку, наводећи као разлог неидентификоване “окултне снаге”.

1964. – Кенет Каунда постао први предсједник Замбије.

1965. – Сњежна лавина сручила се с глечера у швајцарским Алпима и затрпала 108 људи.

1972. – Кина први пут употријебила вето у Савјету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у свјетску организацију.

1988. – Иран и Ирак у Женеви почели преговоре без посредника о окончању осмогодишњег рата двије сусједние земље.

1989. – Послије 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде “Војаџер 2” доспио до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тијела.

1990. – Савјет безбједности УН одобрио војну акцију против Ирака због напада те земље на сусједни Кувајт.

2008. – У депоу Архива Србије пронађена архивска грађа, деценијама необрађена и непозната историчарима, која открива нове појединости од значаја за проучавање историје Србије 19. и 20. вијека.

 

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 19. јун На данашњи дан, 19. јун
На данашњи дан, 18. јун На данашњи дан, 18. јун
На данашњи дан, 17. јун На данашњи дан, 17. јун
Најчитаније
  • Успјешно извршен веома комплексан ваздушни транспорт двомјесечне бебе
    22h 24m
    0
  • Најинтригантнија Српкиња 19. вијека: Саркине “игре престола” окончао син распикућа
    28m
    2
  • Преминуло троје заражених Легионелом
    16h 58m
    0
  • ЦИК казнио СНСД и ДНС због преурањене кампање
    14h 33m
    0
  • УЕФА жестоко казнила Хрвате!
    15h 8m
    1