Данас је четвртак, 25. јул, 207. дан 2024. До краја године има 159 дана.
1261. - Никејски владар Михаило Осми Палеолог вратио Константинопољ, срушио Латинско и обновио Ромејско царство. Са пријестола је збачен Јован Четврти, што је oзначило крај Латинског царства, успостављеног 1204. у Четвртом крсташком рату, а Михаило Осми је у Константинопољу крунисан за цара као родоначелник посљедње ромејске династије.
1593. - Краљ Француске Анри Четврти, прије доласка на пријесто 1589. године - краљ Наваре и вођа француских хугенота - прешао у римокатоличку вјеру.
1712. - Војска швајцарских протестантских кантона у бици код Вилмергена потукла армију римокатоличких кантона, чиме су у Швајцарској окончани вјерски ратови.
1817. - Вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић - Карађорђе, одмах по повратку у отаџбину из Русије, убијен у зору у Радовањском Лугу код Велике Плане, према налогу кнеза Милоша Обреновића. Милош је потом, као доказ вјерности, послао његову главу турском султану. Карађорђе је творац прве слободне српске државе послије пада Србије 1459. под турско ропство и родоначелник краљевске династије Карађорђевић. У аустријско-турском рату био је хајдук, затим трговац у Тополи. Као буљубаша је учествовао у акцијама против јањичара. На збору у Орашцу 14. фебруара 1804. изабран је за вожда у борби против Турака. Истјеравши Турке из Србије послије побједа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда, настојао је да издејствује њено признање, али међународни услови нису били повољни. Ојачао је везе с Црном Гором и Русијом и 1807. створио српско-руски војни савез, окончан за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812. Послије слома устанка 1813. избјегао је у Аустрију, затим у Русију, поставши по повратку жртва саборца у Првом српском устанку.
1834. - Умро енглески писац и мислилац Семјуел Тејлор Колриџ, један од најзначајнијих енглеских књижевних критичара и романтичарских пјесника. Као мислилац је под утицајем њемачке идеалистичке филозофије заступао спиритуално и религиозно тумачење живота, насупрот енглеској емпиристичкој филозофији. Дјела: поеме "Кристобела", "Кублај Кан", збирка пјесама "Лирске баладе" /с Вилијамом Вордсвортом/, критике "Предавања", "Biographia literaria".
1843. - Умро шкотски хемичар Чарлс Мекинтош, проналазач непромочиве тканине за кишне огртаче.
1848. - Рођен британски државник Артур Џејмс Балфур, премијер Велике Британије од 1902. до 1906. Као државни секретар за Ирску од 1887. до 1892. стекао је надимак "Крвави Балфур" због начина на који је гушио ирски покрет за независност, а као шеф дипломатије 1917. је објавио план /Балфурова декларација/ о стварању националне државе Јевреја у Палестини.
1848. - Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине /Пијемонт/, сузбивши тако први озбиљнији напор за уједињењење италијанских територија у јединствену државу.
1878. - Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон.
1894. - Рођен Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. Атентат је Бечу био повод за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат. Принцип је као малољетник осуђен на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова оболио је од туберкулозе и у тамници у граду Терезин у Чешкој умро је у априлу 1918. године.
1894. - Рођен амерички филмски глумац Волтер Бренан, вјероватно најчувенији епизодиста свјетске кинематографије, који је глумио у више од сто филмова, добитник више пута награде "Оскар". Филмови: "Западњак", "Имати и немати", "Наредник Јорк", "Франкештајнова невјеста", "Фурија", "Дођи и узми", "Кентаки", "Моја драга Клементина", "Црвена ријека", "Рио Браво".
1898. - Војска САД у шпанско-америчком рату окупирала Порторико.
1907. - Јапан прогласио протекторат над Корејом и право да контролише владу те азијске земље.
1909. - Француски пилот Луј Блерио први прелетио авионом канал Ла Манш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака код Калеа до Довера прелетио је за 37 минута.
1917. - Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена је на смрт под отужбом да је шпијунирала за Нијемце током Првог свјетског рата.
1934. - Аустријског канцелара Енгелберта Долфуса у Бечу убили аустријски нацисти након неуспјелог покушаја да силом узму власт. Послије доласка на чело владе 1932. упорно се одупирао намјери Адолфа Хитлера да Аустрију припоји нацистичкој Њемачкој, што је платио главом.
1943. - Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини натјеран да поднесе оставку на положај премијера пошто је претходно изгубио и повјерење Великог фашистичког вијећа. Краљ Виторио Емануеле Трећи за премијера је именовао маршала Пјетра Бадоља, а Мусолини је ухапшен чим је напустио двор.
1956. - У судару италијанског брода "Андреа Дорија" и шведског брода "Стокхолм" испред обала САД у Атлантском океану погинуло 50 људи.
1957. - Тунис постао република на челу са предсједником Хабибом Бен Алијем Бургибом.
1963. - СССР, САД и Велика Британија закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.
1968. - Папа Павле Шести забранио римокатолицима све вјештачке методе спречавања зачећа.
1982. - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције УН о праву Израела на постојање.
1984. - Совјетски космонаут Светлана Савицкаја изашла из свемирског брода "Сојуз-12" и постала прва жена која је "крочила у отворени космос".
1986. - Умро амерички филмски режисер италијанског поријекла Винсенте Минели, који је 1958. добио награду "Оскар" за филм "Жижи". Остали филмови: "Мадам Бовари", "Американац у Паризу", "Жеђ за животом", "Чај и симпатија", "Кисмет", "Кућа на брду", "Звона звоне", "Град илузија", "Неки су дотрчали", "Дижи завјесу".
1988. - Скупштина Србије усвојила Нацрт амандманана на републички Устав - чијим је каснијим усвајањем Србија конституисана на цијелој својој територији - и упутила га на тромјесечну јавну расправу. Покрајине Војводина и Космет задржале су аутономију, али без елемената државности.
1990. - Сабор Хрватске прогласио Хрватску политички и привредно сувереном државом. Истог дана у мјесту Срб у Лици букнуо српски устанак у Хрватској. На народном збору 120.000 људи усвојило је Декларацију о суверености и аутономији српског народа у Хрватској.
1991. - Совјетски предсједник Михаил Сергејевич Горбачов изјавио да више није реална изградња комунизма у СССР-у и да владајућа Комунистичка партија мора да одбаци "застарјеле идеолошке догме".
1992. - Непоражени шампион - амерички велемајстор Роберт /Боби/ Џејмс Фишер, једанаести првак свијета у шаху, допутовао у Југославију да би се послије 20 година неиграња накратко вратио шаху. У Београду и на Светом Стефану код Будве одиграо меч с руским велемајстором Борисом Васиљевичем Спаским, коме је одузео титулу свјетског првака у мечу у Рејкјавику 1972. и поново га побиједио.
1994. - Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање двију сусједних држава.
1995. - Од експлозије бомбе, коју су у возу париског метроа подметнули исламски терористи, погинуло најмање осам и рањено 86 људи.
1996. - У Бурундију армија, под доминацијом официра из племена Тутси, извела државни удар и забранила све политичке партије у тој афричкој земљи.
1999. - У Рабату, у присуству бројних шефова држава и влада, сахрањен марокански краљ Хасан Други, који је владао Мароком непуне четири деценије.
2001. - Генерал Хрватске војске Рахим Адеми предао се Хашком трибуналу.
2004. - СФОР ослободио пензионисаног заставника Војске Републике Српске /ВРС/ Рајка Бандуку, који је током рата обављао дужност секретара бившег команданта Главног штаба ВРС Ратка Младића.
2009. - Европски суд за људска права у Стразбуру прогласио неприхватљивим све тужбе које су поднесене против одлука високог представника у БиХ.
2011. - Умро кипарски режисер Мајкл Какојанис, који је свјетску славу стекао филмом "Грк Зорба" 1964, за који је добио три Оскара.
