Годинама након Другог свјетског рата, када се запале ватре и из казана потече врућа романијска ракија, преживјели четници гласиначког краја би у ноћи тихо шапутали приче о Радивоју Косорићу, славном јунаку романијског краја.

Радивоје Косорић је рођен на општини Хан Пијесак, у Краљевом Пољу. Основну школу је завршио у Хан Пијеску, а гимназију у Сарајеву, гдје је уписао и правни факултет.

Када би за викенд Радивоје долазио кући, ту би се одмах увече сакупљали угледни људи, као што је био Перо Краљевић, Милорад Шупић, Јован Вуковић и други. Радивоје би причао са њима и објашњавао им ситуацију у свијету.

Када је почео рат Радивоје је са кумом Аћимом Бабићем сакупио младе и храбре момке према Милићима да пресјеку пут усташама који су ишли од Зворника. Прије него што су стигли до Милића, морали су да воде борбу са локалним усташама у Власеници. Пошто су власеничке усташе биле слаба и нејака формација, њих су брзо разбили и продужили у Милиће. Тамо су пресрели Зворничке усташе и са њима су водили очајничку борбу, јер су они били бројнији и изузетно добро наоружани, а у свом наоружању су чак имали и неколико топова.

Захваљујући изузетној стратегији и умијећу Радивоја Косорића и Аћима Бабића, успјели су да разбију усташку формацију коју су натјерали на повлачење тј. на бијег. Усташе чак нису имали времена ни да покупе наоружање, већ су бјежали главом без обзира да спасу живе главе.

Ово је била Радивојева прва борба. Када се вратио у Хан Пијесак сакупио је своје борце и запитао их хоће ли да иду са њим на Рогатицу. Један већи дио бораца је одлучио да остане ту, близу својих породица у намјери да штите своја огњишта од душмана.

Радивоје је то прихватио и са мањом групом бораца се упутио за Рогатицу. У Соколовићима му се прикључила већа група, борац Арбиња Пуалаћа, а и доста вриједних момака који нису знали за страх или да се нешто не може урадити.

Када су пролазили кроз села или ограђене пашњаке, нису ишли на капије већ су ограде прескакали као срндаћи.

Радивоју се до Рогатице прикључило преко 2000 бораца. Ето, тако је формирана Друга рогатичка бригада.

Територија на којој је Радивоје Косорић провео највише времена простирала се од Рогатице па до Калиновика, а по потреби и даље.

Након Другог свјетског рата, УДБА је дигла велику хајку са циљем да побије све вође Равногорског покрета у рогатичком крају и на тај начин сатре њихову опозицију. За разлику од великог броја четника, који су се крили по пећинама и бјежали преко границе, Радивоје Косорић се дрско кретао по селима, а повремено је чак и у Рогатицу силазио. 

Једном приликом, Радивоје преко свог доушника пусти глас да ће на тај и тај дан "са точком" да сиђе до Рогатице. Како су Удбаши добро знали да ће Радивоје оно што је рекао и урадити, на улазима у Рогатицу поставише митраљеска гнијезда као и десетину наоружаних особа у цивилу који добише наређење да легитимишу сваку особу која са бициклом покуша да уђе у град.

Све ово се десило на један од оних пазарних дана у Рогатици, тако да је било немогуће зауставити баш сваког цивила. Ријека сељака слила се тај дан на пијацу. Многи од њих су тјерали стоку на продају, те носили котарице са јајима, сиром и осталим пољопривредним производима.

Тог јутра главном улицом у град уђе и један човјек са овчијим гуњем и шубаром на глави. На рамену је носио дрвени точак, скинут са неких запрежних кола. Удбаши га не зауставише.

Када је над Рогатицом почео да пада мрак, удбаши се повукоше са положаја, очигледно незадовољни због неуспјешно обављеног задатка.

Сљедећег јутра, на улазним вратима њихових "одаја" осванула је цедуљица на којој је крупним ћириличним словима била исписана сљедећа порука: 

"Видјесте ли оног човјека са гуњем и шубаром који главном улицом уђе у Рогатицу носећ точак на рамену? Е, то сам био ја, Радивоје Косорић! " 

Убиство Радивоја Косорића

Удбаши су свим силама покушавали да ухвате Радивоја Косорића, са зебњом око срца су очекивали тај тренутак. Како Радивоје Косорић бијеше јако омиљен у народу рогатичког краја, прибојавала се тадашња власт да се народ не дигне на оружје у намјери да ослободи свог вољеног команданта. Због тога одлучише да Радивоја Косорића убију!

Некако баш у то вријеме, преко једног од својих доушника, удбаши сазнадоше да Радивоје Косорић покушава да набави радио. Наравно, у тим послијератним годинама радио се није могао купити у продавници, него само од посредника. Удбаши одлучише да му пошаљу један, али са пакленом машином у њему - експлозивом који се активира на струју.

Радивоје Косорић је тражио радио да слуша "Радио Лондон", а када га је упалио, бомба је експлодирала. Са Радивојем Косорићем погинула је цијела његова група, са изузетком његовога брата Мирка, који је био тешко рањен.

Радивоје Косорић је ушао у историју, не само због свог чојства и јунаштва, већ и по томе што је убијен на један јако необичан, чак се може рећи на један јако "модеран" начин.