Данас је петак, 26. јуни, 178. дан 2020. До краја године има 188 дана.
1541. - Током обрачуна шпанских освајача за власт у Лими убијен њихов вођа Франсиско Писаро. Он је 1532. године са само 200 војника, на превару, заузео пријестоницу Инка Кахамарку и заробио цара Атахуалпу, послије чега је Перу постао шпанска колонија, а 1535. је основао Лиму, касније пријестоницу Перуа.
1690. - Послије пораза Аустријанаца у рату с Турцима, у којем је као савезник Беча предводио Србе, патријарх српски Арсеније Трећи Чарнојевић је на Калемегдану у Београду одржао сабор српских епископа и свештенства с обје стране Саве и Дунава. Патријарх је тих дана, посредством епископа Исаије Ђаковића, преговарао с аустријским царем Леополдом Првим о преласку преко Саве и Дунава и Срби су прешли два дана прије него што су Турци поново заузели Београд. Идући на сјевер, населили су се у око 50 мјеста у Војводини и Угарској, укључујући Сент Андреју, најсјевернију тачку српског расијања.
1810. - Умро француски проналазач Жозеф Мишел Монголфје, који је са братом Жаком Етјеном 1783. конструисао први ваздушни балон напуњен загријаним ваздухом.
1836. - Умро француски официр Клод Жозеф Руже де Лил који је 1792. написао ријечи и мелодију француске химне. Пјесму, компоновану као марш према наруџбини градоначелника Стразбура, одушевљено су пјевали војници Француске револуције на маршу из Марсеја у Париз, па је названа "Марсељеза".
1843. - Хонг Конг проглашен британском краљевском колонијом, с Хенријем Потинџером као првим гувернером.
1856. - Умро њемачки филозоф Макс Штирнер, први теоретичар анархизма. Био је младохегелијанац, изразити индивидуалиста. Дјела: "Једини и његова својина", "Историја реакције".
1858. - Миром у Тјенцину Кине са Великом Британијом завршен британско-кинески рат, а послије пораза Кина је принуђена да отвори нове луке, дозволи странцима кретање по цијелој земљи и легализује увоз опијума, чиме је постала потпуно економски зависна. Британски сукоб с Кином почео је Првим опијумским ратом 1840. у којем је Кина такође поражена, па је миром у Нанкингу пристала да Британији плати велику одштету, уступи јој Хонг Конг и европској трговини отвори пет лука с режимом екстериторијалности. Да би остварили право трговине по цијелој Кини, Британци су 1856. повели Други опијумски рат, у којем су им се придружили Французи.
1869. - Рођен српски геолог и палеонтолог руског поријекла Владимир Димитријевич Ласкарев, специјалиста свјетског гласа за кенозојске периоде, посебно за неоген и квартар, професор универзитета у Одеси и Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Објавио је око 40 радова, углавном о неогеним и квартарним наслагама српских терена, с приказом и анализом њихове фосилне фауне и тектонике, и о конгеријским слојевима и њиховом значају за тектонику. Дјела: "Фауна Бугловских слојева Волиније", "Геолошка испитивања у југозападној Русији", "О стратиграфији квартарних наслага Војводине", "О еквивалентима горњег сармата у Србији".
1876. - Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири вијека вијорила над градом. Три мјесеца раније Турци су морали кључеве Београда да предају српском кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала и турска застава.
1877. - Послије "девет крвавих дана" борбе, између Никшића и Спужа, Црногорци потукли Турке које је предводио заповједник Скадра Сулејман-паша, послије чега се Сулејман-паша, са готово преполовљеним снагама, повукао у Скадар. Била је то значајна побједа у ослободилачком рату који су Србија и Црна Гора водиле против Турске од 1876. до 1878.
1881. - Са дозволом српског кнеза Милана Обреновића - разочараног политиком Русије - потписана Тајна конвенција Србије и Аустро-Угарске, која је тражила велике економске повластице у Србији. Послије аустријских изјава да се не противи ширењу Србије на југ, министар финансија Чедомиљ Мијатовић је, без знања премијера Милана Пироћанца, закључио конвенцију којом је Србија доведена у полувазални положај. Тај документ везује се и за настојање кнеза Милана да обезбиједи династичка права Обреновића. Он се 1882. прогласио краљем, а Србију краљевином.
1892. - Рођена америчка списатељица Перл Сајденстрикер, позната по мужевљевом презимену Бак, добитник Нобелове награде за књижевност 1938, која је написала серију романа из кинеског живота. Такође је писала књиге за дјецу и есеје. Као кћерка мисионара дуго је живјела у Кини. Послије Другог свјетског рата је основала Фондацију "Перл Бак" за помоћ дјеци америчких војника који су служили у Азији. Фондацији је 1967. завјештала највећи дио прихода од књига - више од седам милиона долара. Дјела: романи "Добра земља", "Синови", "Змајево сјеме", "Растурени дом", "Мајка", "Изгнанство", "То поносно срце", "Обећање", "Павиљон жена", "Божур", "Скривени цвијет".
1898. - Рођен њемачки конструктор авиона и индустријалац Вилхелм Месершмит, главни конструктор авиона нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату.
1905. - Умро српски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, превасходно сликар мачванског села, које је описивао с много љубави, идеализујући његов патријархални живот. Одлично је познавао српски језик и вјешто га користио у романима, приповијеткама и позоришним комадима. Дјела: романи "Хајдук Станко", "Јунак наших дана", "Борци", збирке приповиједака "Слике из сеоског живота", "Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Мале приче", "Сељанка", позоришна игра с пјевањем "Ђидо" /с Драгомиром Брзаком/, комад "Потера" /с чича-Илијом Станојевићем/.
1906. - У француском раду Ле Ман одржана прва аутомобилска "Гран при" трка.
1917. - Послије смртне пресуде војног суда у Првом свјетском рату на Солунском пољу стријељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић - Апис и мајори Љубо Вуловић и Раде Малобабић, осуђени као организатори атентата на регента Александра Карађорђевића. Приликом ревизије Солунског процеса 1953. утврђено да су "атентат" инсценирали сам Александар и Радикална странка и сви осуђени су рехабилитовани. Апис је ухапшен на Солунском фронту у децембру 1916. као припадник тајне организације "Уједињење или смрт", познате и као "Црна рука", коју је с неколико другова основао 1911. ради рушења Отоманске империје и Аустро-Угарске и остварења народног идеала: уједињења српства. Као начелник Обавјештајног одјељења Главног генералштаба српске војске повезао се с националнослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије. Био је главни инспиратор официрске завјере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903, чиме је одлучујуће допринио да се на српски пријесто врати династија Карађорђевић.
1935. - Нацисти увели принудни рад у Њемачкој.
1936. - На узвишењу Белведер код Цетиња одржан збор против политике југословенске владе Милана Стојадиновића. На окупљени народ жандарми су отворили ватру, усмртивши шест и ранивши више од 30 људи.
1941. - Финска се придружила нацистичкој Њемачкој у Другом свјетском рату и објавила СССР-у рат, у којем је учествовала три године. Финска је 1944. присиљена на примирје, о којем је коначан уговор потписан 1947. у Паризу.
1945. - У Сан Франциску представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра 1945.
1960. - Бивша француска колонија Мадагаскар стекла независност као Малгашка Република, што је био назив те афричке државе у Индијском океану до 1975.
1960. - Британски афрички протекторат Сомалиленд постао независна држава, а 1. јула 1960. ујединио се са италијанском Сомалијом под називом Сомалија.
1970. - Александар Дубчек, шеф Комунистичке партије Чехословачке и вођа реформистичког покрета названог "прашко прољеће" до интервенције снага Варшавског пакта у августу 1968, искључен из владајуће партије.
1977. - Афричка држава Џибути стекла независност послије 117 година француске владавине.
1991. - У Кувајту укинуто ванредно стање, а смртна казна за 29 људи, осуђених због наводне сарадње с Ирачанима, замијењена доживотном робијом.
1993. - У Загреб стигао први амерички амбасадор у Хрватској са задатком да помогне у брзом прекидању рата, као и побољшању дипломатских веза између САД и Хрватске.
1995. - На аутомобил египатског предсједника Хоснија Мубарака у Адис Абеби ватру отворило шест исламских терориста, али атентат није успио.
1995. - Приликом рушења робне куће у јужнокорејској пријестоници Сеул погинуло скоро 500 људи.
1995. - Са руском свемирском станицом "Мир" успјешно се спојио амерички шатл "Атлантис".
1995. - Прослава педесет година од оснивања УН у Сан Франциску протекла у знаку критика због неуспјеха УН да заустави рат у бившој БиХ, али и упозорења генералног секретара Бутроса Галија да се ова организација са дугом већим од двије милијарде долара налази пред банкротством.
1999. - Прва група руских припадника међународних снага, њих 39, стигла на Космет.
2004. - Стотињак Бошњака у Брчанској Малти у Тузли спријечило делегацију Савеза логораша Републике Српске да поставе вијенце на мјесто убијеним војницима бивше ЈНА и цивилима у "Тузланској колони" 15. маја 1992. године.
2004. - У Пекингу завршена трећа рунда разговора представника шест земаља - Јужне и Сјеверне Кореје, Кине, САД, Јапана и Русије о сјевернокорејском нуклеарном програму.
2009. - Јаке врућине, које су захватиле Индију, однијеле 100 живота.
