Данас је понедјељак 27. јануар, 27. дан 2025. године. До краја године има 338 дана.
1668. - Рођен Сава Владиславић Рагузински, гроф, дипломата.
1731. - Умро Бартоломео Кристофори ди Франческо, италијански градитељ музичких инструмената, изумитељ клавира.
1756. - Рођен аустријски композитор Волфганг Амадеус Моцарт, један од највећих у историји музике. Послије пресељења из родног Салцбурга у Беч био је окружен сплеткама завидне и стваралачки јалове дворске музичке камариле и доживио је финансијски крах. Послије смрти 1791. сахрањен је у заједничку сиротињску гробницу у Бечу. Као "чудо од дјетета" на турнејама је обишао већи дио Европе. Већ у шестој години написао је прву композицију, у осмој сонате, у деветој симфоније, у 11. ораторијум, а у 12. оперу "Једноставна превара". Написао је више од 600 дјела, укључујући опере, симфоније, концерте за клавир, виолину, флауту, кларинет, хорну и друге инструменте, гудачке квартете, квинтет са кларинетом /"Мала ноћна музика"/, сонате за клавир и за виолину, кантате, мисе /"Реквијем", "Миса солемнис", "Велика миса у це-молу"/. Остала дјела: опере "Фигарова женидба", "Чаробна фрула", "Отмица из Сераја", "Дон Ђовани", "Тако чине све", "Идоменео", и симфоније "Хафнер симфонија", "Линцерска симфонија", "Прашка симфонија", "Симфонија у ге-молу", "Јупитер симфонија1775. - Рођен њемачки филозоф Фридрих Вилхелм Шелинг, који је са Имануелом Кантом, Јоханом Фихтеом и Фридрихом Хегелом творац њемачког идеализма. Дјела: "Идеје за филозофију природе", "О свјетској души", "Први нацрт система природне филозофије", "Трансцедентални идеализам", "Предавања о филозофији умјетности", "Излагање мог система филозофије", "Бруно или о природном и божанском принципу ствари", "Филозофија и религија", "Истраживање суштине људске слободе", "Филозофија митологије".
1777. - Рођен српски монах и писац Лукијан Мушицки, управник манастира Шишатовац, чије су пјесме надахнуте родољубљем, хуманизмом и просвјетитељским идејама имале велики утицај на савременике, нарочито "Глас харфе шишатовачке". Смијењен је с дужности управника Шишатовца, јер његове идеје нису биле по вољи митрополита Стефана Стратимировића. Одушевљавао се Доситејем Обрадовићем и био пријатељ Вука Караџића.
1814. - Умро њемачки филозоф Јохан Готлиб Фихте, истакнути представник њемачке класичне идеалистичке филозофије, професор универзитета у Јени и Еглангену, ректор Берлинског универзитета. Сматрао је да је слобода основа људске егзистенције, а остварење продубљене људскости у оквиру слободне заједнице основна смисао постојања и личности и човјечанства. У "Говорима њемачкој нацији" 1807. и 1808. допринио је јачању отпора Нијемаца француском цару Наполеону Првом, али и буђењу њемачког шовинизма. Дјела: "Покушај критике свег откривења", "Основа цјелокупне теорије науке", "Основа природног права према принципима теорије науке", "Систем теорије морала према принципима теорије науке"1822. - На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Отоманско царство признало тек 1829.
1823. - Рођен француски композитор шпанског поријекла Едуар Лало, који је компоновао емотивна дјела, у романтичарском маниру. Дјела: опера "Краљ од Иса", "Шпанска симфонија" за виолину и оркестар, "Концерт за виолончело и оркестар у де-дуру".
1832. - Рођен енглески писац и математичар Чарлс Латвиџ Доџсон, познат као Луис Керол, чију прозу одликују хумор и фантастика, по чему је близак потоњем надреализму. Дјела: "Алиса у земљи чуда", "Кроз огледало".
1859. - Рођен њемачки цар и пруски краљ Фридрих Вилхелм Други Виктор Алберт, творац политике продора на Исток и изазивач низа војно-дипломатских криза, укључујући објаву рата Србији 1914, чиме је постао неизбјежан Први свјетски рат. На пријесто Њемачког царства ступио 1888, а 1918. је, послије пораза Њемачке, приморан да абдицира и побјегне у Холандију, која је одбила да га изручи савезницима ради суђења за ратне злочине.
1885. - Умро Миша Анастасијевић, српски трговац, бродовласник и добротвор.
1885. - Рођен амерички композитор Џером Керн, отац мјузикла. Његова оперета "Пловеће позориште" једна је од најбољих у историји позоришта САД. Компоновао је и филмску музику.
1901. - Умро италијански композитор Ђузепе Верди, уз Ричарда Вагнера најистакнутији романтичарски оперски стваралац 19. вијека. Прве опере стварао је у духу слободарске националне идеје покрета ризорђименто, а касније су врхунац италијанског романтизма - спој традиционалне мелодиозности и психолошке карактеризације личности, уз изванредно усаглашен текст и музику. Дјела: опере "Набуко", "Травијата", "Трубадур", "Риголето", "Бал под маскама", "Моћ судбине", "Дон Карлос", "Аида", "Отело", "Фалстаф".
1916. - У Берлину основана револуционарна организација "Савез Спартака", претеча Комунистичке партије Њемачке, основане у децембру 1918.
1924. - Југославија у Риму потписала пакт о пријатељству и сарадњи с Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.
1926. - Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.
1942. - У Игманском маршу у Другом свјетском рату главнина Прве пролетерске бригаде током друге непријатељске офанзиве прешла сто километара од Јахорине до Фоче, преко Сарајевског поља и планине Игман. Марш више од 700 бораца, од којих 50 рањених и болесних, трајао је 18 часова кроз дубок снијег, при температури минус 32 степена Целзијусова. У маршу су промрзла 172 борца а некима су без анестезије ампутирани дијелови тијела.
1945. - Совјетске јединице на јуриш и уз знатне губитке ослободиле Аушвиц, највећи нацистички концентрациони логор у Другом свјетском рату. У логору је остало око 7.000 заточеника које Нијемци у журби нису стигли да побију. У гасним коморама Аушвица је, укључујући дјецу и жене, убијено најмање милион и по људи, највише Јевреја. У логору је било више од 25.000 Југословена.
1951. - Умро фински маршал и државник Карл Густав Емил фон Манерхајм, предсједник Финске од 1944. до 1946. Као коњички официр руске војске учествовао је у руско-јапанском рату и у Првом свјетском рату, од 1917. је предводио контрареволуционарне снаге у Финској и био регент Финске 1918. и 1919, а у Другом свјетском рату врховни командант финске армије. Одбрамбена утврђена линија према СССР-у, изграђена прије Другог свјетског рата према његовој замисли на Карелијској превлаци, названа је "Манерхајмова линија".
1967. - Припремајући се за лет на Мјесец, тројица америчких астронаута погинула у свемирском броду "Аполо 1" у којем је избио пожар.
1967. - СССР, САД и 60 других земаља потписало споразум о забрани нуклеарних експеримената у стратосфери.
1969. - У Багдаду погубљено 14 људи, међу њима девет Јевреја, које су ирачке власти оптужиле да су израелски шпијуни.
1973. - У Паризу су министри иностраних послова САД, Сјеверног Вијетнама и привремене револуционарне владе Јужног Вијетнама потписали уговор о престанку рата у Вијетнаму. Рат је ипак потрајао до краја априла 1975. и окончан је понижавајућим поразом САД.
1980. - Умро српски књижевни и позоришни критичар јеврејског поријекла Ели Финци, учесник Народноослободилачке борбе од 1941. Послије Другог свјетског рата био је директор "Борбе", "Нолита", "Југословенске књиге", Југословенског драмског позоришта, главни уредник часописа "Књижевност". Дјела: позоришне критике у збиркама "Више и мање од живота 1-5", "Стварност и илузије", студија "Дени Дидро", огледи о Мирославу Крлежи, Аугусту Цесарцу, Јовану Скрелићу, Ђорђу Јовановићу, Бранимиру Ћосићу, Марину Држићу.
1991. - Америчка авијација у Заливском рату отпочела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града - Басре.
1995. - Бурмански војници постигли кључну побједу над каренским побуњеницима, освојивши главну базу у џунгли уз границу са Тајландом. Побуна мањинских Карена /више од три милиона људи у планинама источне Бурме/ отпочела је убрзо пошто је Бурма 1948. добила независност од Велике Британије.
1996. - У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран предсједник Махамане Осман.
2003. - Просторије Суда и Тужилаштва БиХ отворене у бившој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" у Сарајеву у којој су босански муслимани током рата држали заробљене српске цивиле.
2003. - Посланици Скупштине Србије усвојили Уставну повељу будуће заједнице СЦГ и Закон о њеном спровођењу.
2008. - Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић освојио Отворено првенство Аустралије, а Ненад Зимоњић и Кинескиња Тијантијан Сун освојили титулу у конкуренцији мјешовитих дублова.
2012. - Почела регистрација ћириличног интернет домена срб.
2015. - Умро Чарлс Хард Таунс, амерички физичар, творац ласера, нобеловац.
- Данас је Савиндан, празник у спомен на великог српског просвјетитеља - Светог Саву, оца српске државотворности, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије, књижевности, законодавства, здравства. Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све дијелове српства. Химна Светом Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину, а за школску славу у кнежевини Србији Савиндан је проглашен у јануару 1840.
