Данас је петак, 28. август, 241. дан 2020. До краја године има 125 дана.
430. - Умро римски свештеник Аурелије Августин, познат као Свети Августин, епископ у римској сјеверној Африци, најзнаменитији представник ране хришћанске филозофије, тзв. патристике. У најважнијем свом дјелу - "О држави Божијој" - историју човјечанства је објашњавао Божијим намјерама. При томе је правио разлику између идеалне - вјечне "државе Божије" - и привремених, пролазних облика земаљске државе. То дјело је дуго било доктринарни основ црквене критике свјетовних установа.
1645. - Умро холандски правник, писац и хуманиста Хуго Гроцијус, оснивач науке о међународном праву. Припадао је "школи природног права" и доказивао једнакост људи међу собом и пред законом. Такође је тврдио да су океани опште добро и да поједине земље немају право њиховог ексклузивног коришћења. У Холандији се у вријеме оштрих спорова римокатолика и протестаната заузимао за вјерску толеранцију, доказујући да су обје групе хришћанске и да нема разлога за сукобљавања, али је 1618. ухапшен у Утрехту и 1619. осуђен на доживотну робију као вјерски јеретик. Успио је 1621. да побјегне у Француску и од 1635. до смрти био је амбасадор Шведске у Француској. Дјела: правна и религиозна - "Де иуре белли ац пацис", "Маре либерум", "Де иуре праедае", "Де веритате религионис Цристианае", "Виа ет вотум ад пацем ецлесиастицам", драме - "Цхристус патиенс", "Сопхомпханеас", "Адамус еxул".
1749. - Рођен њемачки писац Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена свјетске литературе. Неколико година послије завршених студија права у Стразбуру преселио је у Вајмар, гдје је 28 година био управник позоришта. Осим књижевности, у којој се наметнуо као обновитељ лирике, драме, епа и романа, интензивно се бавио филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Србе је задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више народних пјесама, укључујући "Хасанагиницу". Оставио је једну од највећих и најзанимљивијих збирки писама. Дјела: "Фауст", "Вилхелм Мајстер", "Вертер", "Избор по сродности", драме "Гец од Бирлинхема", "Егмонт", "Ифигенија на Тауриди", "Торквато Тасо", трагедије "Клавихо", "Ванбрачна кћи", еп "Херман и Доротеја", путопис "Путовање по Италији", аутобиографско дјело "Из мог живота", поезија "Маријенбадска елегија", "Римске елегије", "Западно-источни диван", епиграми "Ксеније", оптичко дјело "Теорија боја".
1813. - Од рана задобијених у бици на Делиграду умро српски јунак из Првог српског устанка Јован Курсула, мегданџија опјеван у народним пјесмама. У низу битака се истакао јунаштвом, посебно у боју на Црном врху 1809. - кад су Турци под командом Алије Гушанца покушали да продру у Гружу и Јасеницу - и у септембру 1810. на Варваринском пољу, кад је јунаштвом задивио руске добровољце који су се борили на страни Срба, па чак и саме Турке.
1833. - Парламент забранио ропство у цијелој Британској империји.
1849. - Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког окупирале италијански град Венецију послије опсаде започете 20. јула 1849.
1877. - Рођен енглески произвођач аутомобила и пилот Чарлс Стјуарт Ролс, који је с Фредериком Хенријем Ројсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила "Ролс-Ројс". Ројсова фирма је 1904. почела да прави аутомобиле, чији је изглед импресионирао Ролса, и њих двојица су двије године касније постали сувласници компаније чија су возила у аутомобилској индустрији ненадмашна по луксузу и квалитету. Компанија "Ролс-Ројс" производи и авионске моторе. Ролс је први пилот који је - у јуну 1910. године - прелетио Ла Манш у оба правца без заустављања, а у јулу 1910. је као први британски пилот погинуо у авионској несрећи.
1910. - На свечаној сједници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола Први Петровић краљем.
1916. - Њемачка у Првом свјетском рату објавила рат Румунији.
1944. - У јужном француском граду Марсеју у Другом свјетском рату предали се преостали њемачки војници, а истог дана је ослобођен и оближњи Тулон.
1960. - Умро српски писац Сима Пандуровић, један од оснивача српске модерне. Филозофски факултет је завршио у Београду, био је гимназијски професор у Ваљеву и Београду, уређивао је више часописа, од којих је најзначајнији "Мисао". Критика је оштро реаговала на његову прву збирку пјесама "Посмртне почасти", прожету песимизмом, у којој је драматично опјевао болну трагедију љубави, душевне кризе и горчине, неспокој и побуну и осјећање смрти. Каснији стихови су мисаоно сложенији, али и у њима преовладава резигнација. Испјевао је и низ родољубивих пјесама. Преводио је с француског и енглеског језика - посебно су врсни преводи дјела Виљема Шекспира. Остала дјела: збирке пјесама "Дани и ноћи", "Оковани слогови", "Стихови", "Песме", књиге есеја "Разговор о књижевности", "Огледи из естетике".
1973. - У земљотресу југозападно од Мексико Ситија погинуло више од 500 људи.
1987. - Умро амерички филмски режисер Џон Хјустон, један од најистакнутијих америчких синеаста 20. вијека, изврстан у раду с глумцима. Снимио је мноштво филмова, највише пустоловног и криминалистичког жанра. Филмови: "Малтешки соко", "Рт Ларго", "Бијасмо странци", "Благо Сијера Мадре", "Џунгла на асфалту", "Црвена значка за храброст", "Афричка краљица", "Моби Дик", "Ноћ игуане", "Одсјај у златном оку", "Град изобиља", "Наш човјек из Аустралије", "Судија за вјешање", "Ени", "Испод вулкана".
1991. - Умро патријарх српски Герман. Богословски факултет је студирао у Београду, а права у Паризу. Послије смрти патријарха Викентија 1958. године изабран је за поглавара Српске православне цркве. Због тешке болести, 2. децембра 1990. је на његово мјесто изабран патријарх Павле.
1994. - Окончан дводневни референдум у Републици Српској, на којем је више од 90 одсто грађана одбацило мировни план Контакт-групе за бившу БиХ.
1995. - Минобацачка граната је на сарајевској пијаци "Маркале" усмртила 37 и ранила 85 људи, за шта су оптужени Срби, што је послужило као изговор за масовне нападе авијације НАТО пакта на Републику Српску.
1996. - Влада САД забранила вођи "Нације ислама" Луису Фаракану да прихвати обећани либијски поклон од милијарду долара ради економске и политичке помоћи америчким црнцима.
2000. - Милан Левар, кључни свједок у истрази Хашког трибунала о злочинима хрватских трупа над Србима у Госпићу, погинуо у подметнутој експлозији у његовој кући у Госпићу. Левар је сахрањен 31. августа у Госпићу.
2004. - Ватикан вратио Руској православној цркви икону Казанске Богородице из 16. вијека, која се сматра заштитницом Русије.
