Данас је понедјељак, 28. јун, 179. дан 2021. До краја године има 186 дана.
1389. - На пољу Косову вођена пресудна битка српске и турске војске, која је означила почетак краја независне српске државе и отворила врата Турцима за даљи продор у Европу. Оскудни историјски подаци не откривају ток битке, чак ни ко је побиједио. Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца. Српски краљ Босне Твртко Први Котроманић - који је кнезу Лазару, суоченом са најездом Турака послије пада у вазални положај ромејског и бугарског цара, притекао у помоћ одредом под командом великог војводе Влатка Вуковића - писао је Трогиранима 1. августа 1389. о побједи над Турцима. Слично писмо је послао у Фиренцу, одакле му је одговорено да већ знају за турски пораз. На побједу Срба посредно указује и дневник руског митрополита Пимена с пута у Цариград, у којем се помињу велики нереди у Турској 12 дана послије Косовске битке. У бици су погинула оба владара: кнеза Лазара Турци су заробили и посјекли, а султана Мурата Првог убио је српски ратник Милош Обилић, пробивши се кроз турску војску. У сваком случају, неспорна је посљедица судара хришћанства и ислама и двију у свему различитих култура: Србија је, будући да није имала тако велике резерве као Турска, убрзо постала вазална држава. Седам деценија касније је покорена и потом је провела четири вијека у ропству. Косовска битка је постала предмет легенде, прво код бугарског писца Константина Филозофа у "Животу деспота Стефана Лазаревића", затим код дубровачког историчара Мавра Орбинија у дјелу "Ил Регно дегли Слави" /Царство Словена/, а највише у циклусу величанствених српских народних пјесама.
1491. - Рођен енглески краљ Хенри Осми, сурови апсолутиста, који је раскидом с римокатоличком црквом извео црквену реформацију проглашењем 1534. англиканске цркве, независне од Ватикана, с краљем као врховним вјерским поглаваром. Женио се шест пута, а с папом је раскинуо сарадњу кад није добио дозволу да се разведе од Катарине Арагонске и ожени Аном Болен, коју је касније погубио. Проширио је власт на Велс, Шкотску и Ирску и изградио јаку флоту.
1577. - Рођен фламански сликар Петер Паул Рубенс, један од највећих мајстора барока, који је сјединио најбоље традиције сјеверњачког и италијанског сликарства. Створио је слике пуне драматике, патоса, чулности, раскоши костима и сјаја боја. Радио је историјске, вјерске и митолошке композиције, сеоске и галантне сцене, портрете и пејзаже. Живио је претежно у Антверпену, али је радио и у Француској и Шпанији, гдје је утицао на шпанског сликара Дијега Родригеса де Силву Веласкеса. Пошто је имао велики број поруџбина, често слика огромних димензија, дио посла је препуштао ученицима, међу којима су најзначајнији фламански сликари Антон Ван Дајк и Јаков Јорданс.
1629. - Миром у Алеу окончана побуна хугенота у Француској.
1712. - Рођен француски филозоф, писац и композитор Жан-Жак Русо, који је инспирисао идеологију Француске револуције, посебно ауторе "Декларације о правима човјека и грађанина". Његова политичка филозофија је утицала и на Имануела Канта, Јохана Готлиба Фихтеа и Георга Вилхелма Фридриха Хегела. Сматрао је да је човјек по природи праведан и добар, али да његову природу гуше неправични, искварени и неразумни системи владавине и егиостични нагони. Тврдио је да су људске установе пролазне, али да су трајније ако су засноване на принципима ума, односно на људској природи и на начелима друштвеног уговора који једнако обавезује владаре и поданике. Идеализовао је првобитно "природно стање", узроком неједнакости је сматрао приватну својину, а идеју о природном васпитању је развио у педагошком роману "Емил". Религиозни дио тог дјела, "Исповијест савојског викара", ражестио је конзервативни парламент који је наложио да се дјело спали. Најснажније је изразио тежње француског просвјетитељства: критику и негацију класног друштва, његовог морала, филозофије и умјетности. Бавио се узгред музиком и компоновао је оперу "Сеоски врач", мелодраму "Пигмалион" и написао "Музички лексикон", "Дисертацију о модерној музици", "Писмо о француској музици". Остала дјела: "Друштвени уговор", "Расправа о наукама и умјетностима", "Расправа о поријеклу и основама неједнакости међу људима", "Јулија или Нова Елоиза", "Писмо Даламберу", "Писма с планине", "Исповијести".
1836. - Умро амерички државник Џејмс Медисон, "отац америчког устава", предсједник САД од 1809. до 1817. Са Александером Хамилтоном и Џоном Џејом написао је "Федералистичке списе" ради придобијања подршке за ратификацију устава који је умјесто конфедерације учврстио унију федералних држава САД.
1838. - Крунисана британска краљица Викторија Прва Александрина, годину дана пошто је наслиједила пријесто. Током њене владавине до 1901, често називане "викторијанским вијеком", моћ британске империје и њено колонијално царство су доживјели врхунац.
1867. - Рођен италијански писац Луиђи Пирандело, добитник Нобелове награде за књижевност 1934, један од најзачајнијих драмских писаца 20. вијека. У приповијеткама, романима и драмама прожетим особеним, трагичним хумором, изнио је идеје о илузорности реалног живота и реалности субјективних илузија. Написао је 44 драме, сабране под насловом "Голе маске", у којима је сагледавао грађанског човјека, његово сазнање о релативности живота, чак и сумњу у властито постојање. Испрва је изазвао револт и забуну публике, али је убрзо стекао опште признање и отворио нове путеве модерне драматургије. Дјела: приповијетке "Приче за једну годину", "Смрт на леђима", романи "Покојни Матија Паскал", "Њен муж", драме "Ђакомино", "Хенри Четврти", "Шест лица траже писца".
1873. - Рођен француски хирург и биолог Алексис Карел, добитник Нобелове награде за медицину 1912. Значајан је по открићима о преносу ткива и одржавању живог ткива ван организма. Такође је унаприједио хирургију крвних судова.
1874. - Умро српски државник Илија Гарашанин, чије дјело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно одупрли Отоманском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног мјеста. Каријеру је почео као официр 1837. и био први старјешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је послије абдицирања кнеза Милоша 1839. морао у избјеглиштво. По повратку у отаџбину од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смијењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић највише је његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни и Шиптара, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.
1902. - Конгрес САД овластио предсједника Теодора Рузвелта да за 40 милиона долара откупи права француске панамске компаније и од Колумбије преузме стални надзор над зоном Панамског канала у колумбијској покрајини Панами. Послије побуне подстакнуте из САД, 3. новембра 1903. је основана држава Панама коју је први признао Вашингтон и послије само 15 дана закључио уговор којим је за десет милиона долара купио широку зону у подручју Панамског земљоуза.
1914. - У Сарајеву српски национални револуционар из организације "Млада Босна" Гаврило Принцип убио аустроугарског надвојводу, престолонасљедника Франца Фердинанда. Аустро-Угарска је послије тога Србији поставила ултиматум, оптужујући је да стоји иза атентата. Пошто је Србија одбацила ултиматум, Аустро-Угарска јој је објавила рат и напала је, чиме је отпочео Први свјетски рат. Претходно је на Франца Фердинанда бацио бомбу Недељко Чабриновић, али је промашио. Атентатори су ухапшени и осуђени: Вељко Чубриловић и Данило Илић на смрт, а Принцип, Чабриновић и Трифко Грабеж као малољетници на 20 година робије, али су убрзо умрли у затвору у Чешкој.
1919. - У Версају на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Њемачком, чиме је и формално окончан Први свјетски рат. Њемачка је изгубила Алзас и Лорену који су припали Француској, Сар је претворен у аутономну област под управом Париза, Аустрија је сведена на њемачко говорно подручје, Белгија и Данска су добиле мање територије, а Данциг је постао слободна лука. Њемачка је изгубила седмину територије с десетином становништва, морала је да плаћа репарације, а њене колоније су подијељене или предате Друштву народа. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.
1921. - Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и насљедном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, кад га је краљ Александар Карађорђевић укинуо и завео такозвану шестојануарску диктатуру.
1935. - Предсједник Френклин Делано Рузвелт наредио изградњу трезора златних резерви САД у Форт Ноксу у Кентакију.
1940. - Совјетске трупе запосјеле румунске области Бесарабију и Буковину.
1948. - У Букурешту објављена "Резолуција о стању у КПЈ", којом је совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин, посредством Информационог бироа комунистичких партија /Иформбиро или Коминформ/, желио да подвргне Југославију свом диктату. Резолуцијом, која је обиловала клеветама на рачун југословенског руководства, позване су "здраве снаге" да збаце челнике нове Југославије. Потом се политички, економски, па и војни притисак Стаљина непрестано појачавао, али је наишао на одлучан отпор.
1950. - Сјевернокорејске трупе заузеле Сеул, а снаге Јужне Кореје одбачене су јужно од ријеке Хан.
1950. - Пуштен у саобраћај пут Београд - Загреб, дуг 400 километара, назван "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из цијеле земље.
1956. - У пољском граду Познањ угушени раднички немири у којима је било доста жртава, и то је био један од првих израза латентне кризе у источноевропским земљама послије Стаљинове смрти.
1960. - Основан Универзитет у Новом Саду.
1970. - Трупе САД почеле да се повлаче из Камбоџе.
1976. - Сејшелска острва у Индијском океану послије 160 година стекла независност од Велике Британије.
1977. - Умро српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену. Почео је са сензибилним реалистичким портретима и мртвом природом, затим у социјално ангажованој фази допирао до духовите гротеске у сликању деформисаности грађанског менталитета, у интимистичкој фази је стављао нагласак на чисту ликовност, а потом је истраживао везе науке и умјетности и изворе ликовног изражавања, при чему је имао додирне тачке с надреализмом, апстрактним сликарством и дадаизмом. У посљедњој фази је примјењивао технику колажа, стварајући луцидном маштовитом комбинаториком неочекиване надстварне визије у које је преводио поетско-филозофска размишљања о природи човјека и космоса.
1981. - Од снажне експлозије у сједишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, укључујући шефа владајуће партије, моћног предсједника Врховног суда Ирана ајатолаха Мохамеда Хосеина Бехештија, четири министра, шест замјеника министра и 20 чланова Меџлиса.
1992. - Прва генерација регрута Војске Републике Српске БиХ, на празник Војске - Видовдан, у Хан Пијеску положила свечану заклетву.
1993. - Представници Републике Српске и Хрватске Заједнице Херцег-Босне /ХЗХБ/ на преговорима у Женеви прихватили војни документ преузет из Венс-Овеновог мировног плана за бившу БиХ.
1993. - Грчка протјерала у Албанију хиљаде илегалних имиграната послије одлуке Тиране да протјера једног грчког православног свештеника.
1995. - Јапан и САД постигли споразум о трговини аутомобилима, избјегавши у посљедњем тренутку најављене америчке санкције против јапанске аутомобилске индустрије и могући трговински рат.
1996. - Руске трупе почеле повлачење из Чеченије.
1996. - Предсједник Турске Сулејман Демирел мандат за састав владе повјерио вођи исламистичке Партије благостања Неџметину Ербакану, који је послије 73 године постао први исламистички премијер Турске.
2001. - Бивши југословенски предсједник Слободан Милошевић испоручен Хашком трибуналу и пребачен у Шевенинген. Милошевић је испоручен на основу одлуке Владе Србије да се директно примјењује Статут Хашког трибунала, која је донесена након одлуке Уставног суда СРЈ да обустави извршење.
2003. - Предсједништво Савеза логораша Републике Српске донијело одлуку да Савез логораша поднесе Међународном суду правде у Хагу тужбу против Федерације БиХ и Хрватске за геноцид и етничко чишћење над српским народом, те појединачне тужбе против појединих лица из Федерације БиХ и Хрватске.
2004. - Извршена пријевремена примопредаја власти у Ираку између америчке администрације и домаћих власти, чиме је овој земљи враћен суверенитет послије 14 мјесеци окупације.
2004. - Руске снаге током вишечасовне акције заузеле већи дио региона Ингушетије на граници са Чеченијом и убиле лидера побуњеничке групе Магомеда Јевлојева.
2006. - Врховни суд Србије потврдио Милораду Улемеку Легији казну затвора од 40 година за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви, док је осталој седморици оптужених полицајаца потврђена казна у укупном трајању од 207 година затвора.
2006. - Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација.
2014. - У Вишеграду отворен Андрићград поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата и Сарајевског атентата. Андрићград је туристички, културни, административни и едукативни комплекс смјештен на полуострву између ријека Дрине и Рзава, на неких 300 метара од вишеградске ћуприје. Идејни творац Андрићграда је прослављени српски редитељ Емир Кустурица.
2015. - Кошаркашице Србије постале првакиње Европе.
