Данас је субота, 28. март, 88. дан 2020. До краја године има 278 дана.
1472. - Рођен италијански сликар Бартоломео ди Паголо де Фаторино, познат као фра Бартоломео, такође и као Бачо дела Порта, један од посљедњих фирентинских ренесансних мајстора, претеча барока. Био је спретан еклектик и највише је сликао религиозне теме, при чему су га посебно занимали проблеми композиције. Привремено је напустио сликарство, отишавши 1500. године у доминикански манастир, али га је четири године касније Рафаел убиједио да настави да слика.
1749. - Рођен француски астроном, математичар и физичар Пјер Симон Лаплас, који је доказао непромјенљивост средњих удаљености планета од Сунца, изучавао поријекло великих неједнакости Јупитера и Сатурна, стабилитет Сунчевог система, облик Земље, елиптичност путања планета, плиму и осеку. Такође је доказао /Кант-Лапласова теорија/ да је Сунчев систем настао од ротирајуће усијане гасовите масе од које су се одвојили дијелови формирајући планете. Значајни су и радови у математичкој теорији диференцијалних једначина /Лапласова једначина/ и теорији грешака, алгебри, анализи. Развио је теорију вјероватноће /Лаплас-Моаврова формула/. Бавио се и политиком и кратко је био министар унутрашњих послова, затим сенатор. Дјела: "Небеска механика", "Приказ система свијета", "Аналитичка теорија вјероватноће", "Преглед историје астрономије".
1776. - У Москви основан "Бољшој театар" - велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година 18. вијека извођене оперске представе.
1800. - Ирски парламент усвојио закон о уједињењу Ирске са Енглеском.
1811. - Умро српски просвјетитељ, писац, филозоф и педагог Димитрије Обрадовић, познат по монашком имену Доситеј, први српски министар просвјете, једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. вијека. Напустивши манастир, доста је путовао као приватни учитељ, научио више страних језика, студирао на неколико европских универзитета и био најобразованији Србин свог времена. На позив вође Првог српског устанка Карађорђа дошао је у Србију 1806. и 1808. је организовао Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија /министар просвјете/ у Србији. Знање и идеје уносио је у народ да би га ослободио заосталости, просветио и упутио ка напретку. Био је присталица употребе народног језика у књижевности и писао је тим језиком, залагао се за ослобађање жена ропске потчињености, у складу с најнапреднијим идејама Европе тог времена. Отворио је Србији врата у европску културу и створио основу модерне српске књижевности. Дјела: "Живот и прикљученија", "Басне", "Христоитија", "Совјети здраваго разума", "Собраније".
1854. - Велика Британија, дан послије Француске, објавила рат Русији и стала на страну Отоманског царства у Кримском рату који је избио крајем 1853.
1862. - Рођен француски државник Аристид Бријан, 11 пута премијер, добитник Нобелове награде за мир 1926. У Првом свјетском рату се залагао за формирање Солунског фронта, а послије рата за стварање "Сједињених држава Европе" и Друштва народа.
1868. - Рођен руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки, утемељивач социјалистичког реализма. Сматрао је да књижевност репродукује стварност и визионарски дочарава будућност, увијек у тежњи ка бољем. Најчешћа и најуспјешнија тема његовог стваралаштва је тзв. руско дно у којем се крећу малограђани, побуњеници свих врста, изгубљени и презрени људи. Послије 1917. је полемисао с вођом Октобарске револуције Владимиром Лењином, критикујући поступке совјетских власти према интелигенцији и борбу за политичку доминацију. Учествовао је у духовној обнови земље и сматра се најзначајнијим културним послеником у постоктобарској епохи. Умро је 1936, у вријеме окрутних репресалија Јосифа Стаљина, под околностима које никад нису потпуно расвијетљене. Дјела: приче, приповијетке и романи "Макар Чудра", "Старица Изергиљ", "Маљва", "Коновалов", "Пјесма о соколу", "Фома Гордејев", "Мати", "Пјесма о вјеснику олује", "Љето", "Тројица", "Исповијест", "Градић Окуров", "Челкаш", "Живот Матеја Кожемјакина", "Супрузи Орлови", "Артомонови", "Живот Клима Самгина", "аутобиографска" трилогија - "Дјетињство", "Међу људима", "Моји универзитети", драме "На дну", "Малограђани", "На љетовању", "Дјеца Сунца", "Непријатељи", "Варвари", "Васа Железнова" /двије верзије/, "Јегор Буличов и остали", успомене "Лав Толстој".
1881. - Умро руски композитор Модест Петрович Мусоргски, члан композиторске групе "Велика петорица", представник руске националне музичке школе. У дјелима је снажно, оригинално и реалистички описивао народ и понирао психолошки дубоко у ликове протагониста. Дјела: опере "Борис Годунов", "Хованшчина", "Сорочински сајам", циклус соло пјесама "Дјечија соба", клавирска композиција "Слике са изложбе", оркестарска композиција "Ноћ на голом брду".
1881. - У Бечу потписана "Жељезничка конвенција" о изградњи пруге Београд - Ниш. Одлука о томе донесена је знатно раније, на интервенцију великих сила, посебно Аустро-Угарске и Њемачке, које су настојале да остваре политичку и економску добит ширењем на исток. Градња пруге дужине 243,5 километара окончана је 1884. Уз финансијску подршку страних конзорцијума до 1890. у Србији је изграђено 1.060 километара пруга које су водиле до аустроугарске, бугарске и турске границе.
1891. - Рођен мађарски писац Лајош Зилахи, веома плодан и популаран, мада скромног значаја - прилагођавао се укусу мађарског малограђанства. Живио је у емиграцији послије 1948, највише у САД, а умро је 1974. у Сремској Каменици код Новог Сада. Дјела: романи и позоришни комади "Самртно прољеће", "Арарат", "Кад душа замре", "Вода нешто носи", "Душа повратница", "Сунце сија", "Дрвени торњеви", "Сибир", "Генерал", "Разбјесњели анђели", "Пурпурни вијек", "Заробљеници".
1911. - Рођен српски књижевни и позоришни критичар јеврејског поријекла Ели Финци, учесник Народноослободилачке борбе од 1941. По ослобођењу земље био је директор "Борбе", "Југословенске књиге", "Нолита", Југословенског драмског позоришта, главни уредник часописа "Књижевност". Дјела: позоришне критике у збиркама "Више и мање од живота, 1-5", "Стварност и илузије", студија "Дени Дидро", огледи о Мирославу Крлежи, Аугусту Цесарцу, Јовану Скерлићу, Ђорђу Јовановићу, Бранимиру Ћосићу, Марину Држићу.
1930. - Два највећа турска града - Константинопољ и Ангора - преименовани у Истанбул и Анкара.
1939. - Предајом Мадрида фашистичким снагама генерала Франсиска Франка, потом дугогодишњег диктатора Шпаније, шпанска република доживјела слом. Услиједила је страховита одмазда над републиканским борцима и присталицама демократије. Убијено је око 200.000 људи, а кроз фашистичке затворе и логоре прошло је два милиона несрећника.
1939. - Њемачки вођа Адолф Хитлер поништио пакт о ненападању, који је Њемачка 1934. склопила с Пољском, што је био увод у напад на Пољску у септембру 1939, чиме је започет Други свјетски рат.
1941. - Згрожена ратом, убила се енглеска списатељица Вирџинија Вулф, која је примјењивала технику унутрашњег монолога и тока свијести у романима писаним истанчаним интелектуалним стилом. Остварила је мајсторске портрете, посебно жена из виших слојева енглеског друштва. Дјела: романи "Излет на свјетионик", "Госпођа Деловеј", "Године", "Таласи", "Орландо", есеји "Сопствена соба", "Између чинова", "Смрт мољца", "Обичан читалац".
1941. - Италијанска ескадра у Другом свјетском рату претрпјела тежак пораз од британске морнарице код рта Матапан, плативши високу цијену за покушај спречавања британског поморског саобраћаја у источном Средоземљу. Потопљено је више италијанских крстарица, а ратни брод "Виторио Венето" је тешко оштећен. Послије те битке италијанска флота није излазила на пучину, чак ни кад су изгледи на успјех били изузетно повољни.
1941. - Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини обавијестио вођу нацистичке Њемачке Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Југославију, послије чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Нијемци започели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда.
1942. - У поморској бази Сен Назар у Француској - скровишту њемачких ратних бродова и подморница који су нападали савезничке конвоје на Атлантику - изведена је најуспјешнија савезничка диверзантска акција у Другом свјетском рату. Савезници су неопажено довукли стари разарач, пун експлозива с темпираним механизмом за паљење, и у снажној експлозији уништена су сва лучка постројења и оштећен бојни брод "Адмирал Тирпиц". Лука у Сен Назару остала је неупотребљива за војне сврхе до краја рата.
1943. - Умро руски композитор, диригент и пијаниста Сергеј Васиљевич Рахмањинов, чија су дјела синтеза европског духа и руске народне осјећајности. Компоновао је опере, симфонијске композиције и друга дјела, али се најоригиналније изразио у клавирским композицијама и соло пјесмама. Из Русије је емигрирао 1918. и потом је живио у САД.
1945. - Влада САД признала владу Демократске Федеративне Југославије, девет дана послије Велике Британије, која је то прва учинила, а дан прије СССР.
1969. - Умро амерички генерал и државник Двајт Дејвид Ајзенхауер, врховни командант савезничких снага у Другом свјетском рату у Европи, предсједник САД од 1953. до 1961. Командант НАТО пакта био је од 1950. до 1952, кад је дао оставку због предсједничких избора, које је добио као кандидат Републиканске странке.
1970. - У земљотресу, који је разорио турски град Гедиз, у западној Анадолији, погинуло најмање 1.100 људи.
1973. - Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими "Оскара" за главну улогу у филму "Кум", пославши на церемонију додјеле награде индијанску глумицу Сачин Литлфедер - Сачин "Мало Перо" - да опише патње америчких Индијанаца.
1979. - У најгорем нуклеарном инциденту у САД, у електрани "Острво три миље" код Херисбурга у Пенсилванији је, послије дјелимичног топљења једног реактора, радиоактивни гас исцурио у атмосферу а становници Херисбурга су евакуисани.
1985. - Умро руски сликар јеврејског поријекла Марк Шагал, изузетан колориста и цртач, један од најоригиналнијих сликара 20. вијека. Већи дио живота провео је у Паризу, али се инспирисао руским фолклором и успоменама из дјетињства, стварајући фантастичне композиције мотивисане животом Јевреја и руских сељака. Драматичне, социјалне и религиозне елементе је спајао у ванземаљску визију, у коју је укључивао сјећања на руске иконе и младост у Русији и искуства кубизма и надреализма. Свијет његових слика је веома снажног колорита, не подлијеже законима пропорције и перспективе и натопљен је гротеском и поетичношћу. У графичким циклусима је илустровао "Мртве душе" Николаја Гогоља, "Хиљаду и једну ноћ" и "Библију". Такође је осликао зграду париске "Опере", "Синагогу" у Јерусалиму, зграду УН и урадио је витраже у катедрали у Мецу.
1989. - Проглашен Устав Социјалистичке Републике Србије којим је успостављен државно-правни суверенитет Србије на цијелој њеној територији.
1991. - Десетине хиљада Московљана демонстрирало улицама као знак подршке Борису Јељцину, највећем ривалу совјетског предсједника Михаила Горбачова, пркосећи забрани јавног окупљања.
1994. - Умро француски писац румунског поријекла Ежен Јонеско, члан Француске академије, чије су тзв. антидраме преобразиле позориште 20. вијека. Његова дјела, на граници трагедије и комедије, прожете сатиричним духом, разоткривају апсурдност западноевропске цивилизације и тој антидраматургији све је друкчије од зашећереног склада булеварског позоришта, па и класике. Дјела: драме "Ћелава пјевачица", "Жак или покорност", "Лекција", "Столице", "Жртве дужности", "Пастиров камелеон или париска импровизација", "Макбет", "Нови станар", "Носорог", "Убица без плате", "Краљ умире", "Летећи пјешак", "Спавачица", "Игра покоља", "Жеђ и глад", "Куга", "Човјек с коферима", "Црно и бијело", радио-драма "Салон аутомобила", роман "Усамљеник".
1994. - Русија потписала уговор са Казахстаном о коришћењу космодрома у Бајконуру.
1997. - Савјет безбједности УН овластио међународне снаге, предвођене италијанским трупама, да обезбиједе снабдијевање храном и осталим потрепштинама становништво Албаније, угрожено двомјесечном масовном антивладином побуном.
2000. - У Паризу завршен састанак Контакт-групе за бившу Југославију одлуком да се успоставе оквири за разговоре о аутономији Космета. Усвојен је и став да би на Косову требало одговорно и хитно припремити локалне изборе.
2002. - У 95. години умро чувени холивудски режисер и сценариста Били Вајлдер, добитник шест Оскара од 20 номинација.
2004. - Умро познати британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент Питер Јустинов /83/, који је највећи успех постигао играјући у филмовима "Кво вадис", "Ми нисмо анђели". Добитник је Оскара за епизодну улогу у Филмовима "Спартак" и "Топкапи".
2005. - У снажном земљотресу који је погодио западну обалу индонежанског острва Суматра погинуло је више од 1.000 људи.
2013. - Умро Борис Стрел, словеначки скијаш, европски јуниорски шампион у велеслалому, освајач прве југословенске медаље на свјетским првенствима у скијању.
