1429. - Француска национална јунакиња Јованка Орлеанка у Стогодишњем рату, на челу одреда од 800 људи, ушла у Орлеан и послије неколико дана натјерала у бјекство енглеске освајаче, који су седам мјесеци опсједали град.

1628. - Шведска и Данска су у Страслунду склопиле савез против чешког генерала у служби Хабсбурговаца, грофа Албрехта Венцела фон Валенштајна, који је у Тридесетогодишњем рату предводио римокатоличку војску против протестантских снага, чиме је и Шведска ушла у тај вјерски рат.

1769. - Рођен енглески војсковођа и државник Артур Велзли - први војвода од Велингтона који је поразио француског цара Наполеона Првог 1815. код Ватерлоа. Као вођа торијевске деснице био је премијер од 1828. до 1830.

1818. - Рођен руски цар Александар Други Николајевич Романов, који је 1861. - шест година по ступању на пријесто, ослободио сељаке феудалних обавеза. Током владавине до 1881. - кад су га убили чланови тајног терористичког удружења "Народна воља" - прогонио је носиоце напредних идеја, али је спровео буржоаске реформе, реорганизовао судство, управу и војску и освојио Киргизију, Туркменију, Узбекистан и дијелове Кавказа.

1837. - Рођен француски генерал Жорж Ернест Буланже, министар војске од 1886. до 1887, вођа утицајног политичког покрета који умало није срушио Трећу Републику. Створио је реакционарни и антипарламентарни покрет буланжиста, окупивши све непријатеље Републике, коју је тежио да уништи и да обнови монархију у Француској. Кад су га републиканци оптужили за покушај преврата, побјегао је у Белгију, гдје је 1891. извршио самоубиство.

1854. - Рођен француски математичар, физичар и филозоф Жил Анри Поенкаре, који је прије Алберта Ајнштајна засновао специјалну теорију релативитета. Објавио је више од 500 математичких радова, изучавао је аналитичку и небеску механику, хидродинамику, астрономију, геодезију, теоријску и математичку физику. Створио је теорију аутоморфних функција, један је од оснивача топологије, развио је електромагнетску теорију свјетлости, електрицитета и оптике Џејмса Максвела, математичке методе у небеској механици и астрономији, дао критичку анализу космогонијских хипотеза. У филозофији се бавио теоријом науке, теоријом сазнања и општом методологијом. Објавио је 32 књиге. Дјела: "Наука и хипотеза", "Вриједност науке", "Наука и метода", "Нове методе небеске механике 1-3".

1892. - У Београду су српски писци и научници основали Српску књижевну задругу, чији је први предсједник био Стојан Новаковић, а потпредсједник Јован Јовановић - Змај, који је израдио и њен амблем. Прва објављена књига била је "Живот и прикљученија" Доситеја Обрадовића.

1899. - Рођен српски историчар књижевности Милош Савковић, професор гимназије у Београду. Убили су га четници 1943. Дјела: "Историја југословенске књижевности" , студије о српским и хрватским писцима, огледи о француским реалистима.

1899. - Рођен амерички пијаниста, композитор и шеф оркестра - Едвард Кенеди "Дјук" Елингтон, један од најзначајнијих џез музичара. Оркестар који је основао 1926. узор је свим оркестрима џез музике. Написао је око 2.000 композиција.

1901. - Рођен јапански цар Хирохито, који је владао од 1921, кад је као регент замјењивао болесног оца. Крунисан је 1926. и био на пријестолу до смрти 1989. Послије пораза Јапана у Другом свјетском рату - током којег је подстицао освајања, не осврћући се на огромне патње покорених нација - 1946. се одрекао "божанског поријекла". Власт му је знатно ограничена уставом из 1947. и од тада је међу Јапанцима упорно ширен мит о доброћудном цару, кога је од свега највише занимала ботаника.

1907. - Рођен амерички филмски режисер аустријског поријекла Фред Цинеман, аутор филмова реалистичке опсервације и ангажованог третмана социјалних проблема и унутрашњих моралних сукоба. Филмови: "Очи у ноћи", "Седми крст", "Људи", "Тереза", "Тачно у подне", "Сват", "Одавде до вјечности" , "Оклахома!", "Шешир пун кише", "Старац и море", "Прича о калуђерици", "Човјек за сва времена" , "Операција `Шакал`".

1936. - Рођен индијски диригент и виолиниста Зубин Мехта, један од највећих диригената 20. вијека, који је каријеру професионалног диригента започео наступима у Југославији и Белгији. Његово дириговање одликује фасцинантна сугестивност, романтична топлина израза и раскошна сонорност.

1945. - Америчке трупе у Другом свјетском рату ослободиле најстарији њемачки концентрациони логор Дахау, који су нацисти основали 1933. У њему је убијено око 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена.

1945. - У Другом свјетском рату капитулирале њемачке снаге у сјеверној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој.

1951. - Умро аустријски филозоф Лудвиг Витгенштајн, заслужан што је проблематика језика, значења и смисла исказа добила посебно мјесто у филозофији. Дела: "Филозофска истраживања", "Плава и смеђа књига", "Напомене о основама математике", "Филозофске напомене".

1965. - Влада Аустралије одлучила да пошаље трупе у Вијетнам ради помоћи снагама јужновијетнамског режима и америчкој војсци у борби против армије Сјеверног Вијетнама и Вијетконга, ослободилачког покрета Јужног Вијетнама.

1975. - Американци у хаосу напустили Сајгон, неславно окончавши двије деценије интервенције САД у Вијетнаму, чиме је практично завршен Вијетнамски рат током којег је погинуло више од 58.000 америчких војника.

1980. - Умро енглески филмски режисер Алфред Хичкок, који се прославио филмовима криминалистичког жанра и страве, у којима је са својеврсним хумором сликао грађанско друштво. Био је мајстор филмске монтаже, напетости и амбијента. Филмови: "Човјек који је сувише знао", "Ребека", "Птице", "Психо", "39 степеница", "Тајни агент", "Озлоглашена", "Случај Парадин", "Конопац", "Прозор у дворишту", "Позови М. ради убиства", "Невоље са Харијем", "Марни", "Топаз", "Породична завјера", "Френезија", "Вртоглавица", "Сјевер-сјеверозапад".

1991. - У земљотресу у совјетској републици Грузији погинуло више од 140 људи.

1995. - У Шри Ланки тамилски побуњеници оборили војни авион, усмртивши 52 особе у летјелици.

1999. - С неколико пројектила испаљених из авиона НАТО срушен телекомуникациони торањ на Авали. Тај објекат, виши од 200 метара, изграђен 1965, био је један од најпрепознатљивијих симбола Београда.

2003. - Пензионисани хрватски генерал Јанко Бобетко, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима у Медачком џепу 1993. године, умро у својој кући.

2008. - Умро Алберт Хофман, швајцарски хемичар, проналазач ЛСД-а.