Данас је недјеља, 29. новембар, 334. дан 2020. До краја године има 32 дана.
1314. - Умро француски краљ Филип Четврти - Лијепи, који је 1306. протјерао из Француске све Јевреје и конфисковао им имовину. У сукобу за превласт надјачао је папу Бонифација Осмог и пренио је папску столицу у Авињон. Ради учвршћења позиције у борби против ватиканске курије, 1302. је - први пут у историји Француске - сазвао Скупштину три сталежа, чиме је грађански сталеж почео да учествује у политичком животу земље.
1516. - Умро италијански сликар Ђовани Белини, један од твораца венецијанске школе. Био је учитељ Ђорђона и Тицијана.
1543. - Умро њемачки сликар Ханс Холбајн - Млађи, кога су објективност запажања, психолошка проницљивост и виртуозност цртежа уврстиле међу највеће свјетске портретисте. Посебно мјесто заузимају портрети из енглеског аристократског друштва, рађени кредом у краљевском дворцу у Виндзору, гдје је био дворски сликар краља Хенрија Осмог.
1780. - Умрла аустријска царица, чешка и мађарска краљица Марија Терезија, која је током владавине од 1740. до смрти проводила реформе у духу просвијећеног апсолутизма, али и германизацију и насилно покатоличавање. Србима у Поморишкој крајини је укинула привилегије, чиме је подстакла њихове сеобе у Русију од 1751. до 1753. Да би осигурала оспоравани пријесто, водила је рат за аустријско насљеђе од 1740. до 1748. у којем јој је 1745. пруски краљ Фридрих Други Велики преотео Шлезију.
1854. - Умро српски писац, државник, дипломата и војсковођа прота Матеја Ненадовић, предсједник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Са стрицем Јаковом покренуо је Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији и командовао је дијелом устаничких снага 1806. у боју на Мишару, у којем су Турци потучени до ногу. Као први дипломата обновљене Србије у Петрограду је покушао да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ и играо је важну улогу у преговорима с Турцима. Послије Другог српског устанка постао је ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица с кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом Обреновићем 1840. је прогнан. Вратио се 1842. кад су Обреновићи пали с власти и постао државни савјетник. Његови "Мемоари", једно од најбољих мемоарских дјела српске књижевности, пуни су драгоцјених података о догађајима и људима у вријеме Првог српског устанка.
1864. - У Сенд Крику у америчкој држави Колорадо јединица пуковника Џона Чивингтона - у складу с прећутном политиком геноцида владе САД над Индијанцима - масакрирала најмање 400 Чејена и Арапахоса, који су се предали и била им је обећана заштита на мјесту гдје су се улогорили.
1890. - Отворено засједање првог јапанског парламента.
1895. - Рођен амерички филмски режисер и кореограф Вилијам Беркли Инос, познат као Базби Беркли, који је утемељио принципе мјузикла као филмског жанра. Користио је вожњу камере на нов начин и служио се монтажом као базичним елементом ритмичке структуре. Филмови: "Копачи злата 1933", "Холивудски хотел", "Врт на мјесечини", "Комета над Бродвејом", "Бебе у војсци", "Оснујмо оркестар", "Бебе на Бродвеју", "42. улица", "Римски скандали".
1902. - Рођен италијански писац Карло Леви, аутор романа "Христос се зауставио у Еболију", у којем је описао тежак живот италијанских сељака под фашистима. У вријеме фашистичке владавине био је интерниран у јужну Италију.
1918. - Краљ Црне Горе Никола Први Петровић свргнут с пријестола и његова краљевина се ујединила са Србијом.
1922. - Рођен српски писац Душан Радовић, јединствена медијска личност српске културе и врстан дјечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дјечјих редакција Радија и Телевизије Београд. У широј јавности је посебно упамћен по радио-емисији Студија Б "Београде, добро јутро", којом је од 1976. до смрти 1984. будио Београђане обиљем сатиричних доскочица, духовитих коментара и љупког хумора, обиљежених аутентичном мудрошћу, при чему је прекинуо с лажном дидактиком и дјецу је увијек третирао као озбиљну и зрелу публику. Кратким духовитим репликама је с пуно пажње, такта и љубави откривао врлине и слабости суграђана. Дјела: збирке пјесама "Поштована децо", "Смешне речи", "Вукова азбука", "Причам ти причу", "Понедељак", "Уторак", "Среда, "Четвртак", драмска дјела "Капетан Џон Пиплфокс", "Тужибаба", "Че" /с Матијом Бећковићем/, афоризми "Београде, добро јутро", ТВ серија "На слово, на слово".
1924. - Умро италијански композитор Ђакомо Пучини, чије се опере одликују јаким емоцијама, патетичношћу и сентименталношћу. Дјела: опере "Боеми", "Тоска", "Мадам Батерфлај", "Турандот", "Манон Леско", "Дјевојка са Запада", "Ђани Скики".
1932. - Рођен француски државник Жак Рене Ширак, премијер од 1974. до 1976. и поново од 1986, предсједник Француске од 1995.
1941. - На брду Кадињача код Ужица у Другом свјетском рату изгинуо Раднички батаљон штитећи главнину партизанских снага. Њемачке јединице су, уз подршку авијације, прешле Кадињачу тек послије погибије 180 партизана с командантом Душаном Јерковићем. Био је то крај Ужичке Републике, основане крајем септембра 1941, прве слободне територије у окупираној Европи.
1943. - У Јајцу у Другом свјетском рату Друго засједање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије конституисало АВНОЈ као врховно законодавно и извршно представничко тијело народа Југославије и установило Национални комитет ослобођења Југославије. Одлучено је и да се Југославија изгради на демократском, федеративном принципу као заједница равноправних народа, а краљевској влади у избјеглиштву је забрањен повратак у земљу.
1945. - У Југославији укинута монархија и сва права краља Петра Другог Карађорђевића. Уставотворна скупштина је усвојила декларацију о проглашењу републике, према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".
1947. - Генерална скупштина УН изгласала подјелу Палестине на јеврејски и палестински дио, с Јерусалимом под контролом свјетске организације, што је 1948. омогућило стварање државе Израел.
1973. - У току пожара у робној кући у јапанском граду Кумамото погинуло више од сто људи.
1981. - Умрла америчка филмска глумица Натали Вуд, која је постала филмска звијезда као дијете /"Чудо на 34. улици"/. Остали филмови: "Бунтовник без разлога", "Сјај у трави", "Трагачи", "Прича са западне стране".
1987. - Јужнокорејски авион са 115 путника и чланова посаде срушио се изнад Бурме. У Бахреину је потом ухапшена једна жена која је признала да је сјевернокорејски агент и да је поставила експлозив у авион према налогу њене владе да би биле онемогућене Олимпијске игре у Сеулу 1988.
1990. - Савјет безбједности УН усвојио резолуцију о употреби свих мјера ради избацивања Ирака из Кувајта уколико се ирачке трупе не повуку до 15. јануара 1991.
1993. - На иницијативу Европске уније /ЕУ/ у Женеви поново отпочели мировни преговори о претходној Југославији. Четвородневној конференцији су, уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали предсједници - Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у бившој БиХ.
2001. - Представници БиХ, СРЈ, Словеније и Хрватске потписали у Сарајеву писмо намјере о давању међународног статуса ријеци Сави.
2001. - Умро британски рок пјевач и композитор Џорџ Харисон, бивши члан "Битлса", рок групе која је обиљежила шездесете године 20. вијека.
2003. - Народна скупштина Републике Српске прогласила осам амандмана на Устав Српске, који се тичу одбране и војске, а којима се, између осталог, надлежност командовања Војском са предсједника Републике Српске преноси на Предсједништво БиХ.
2008. Умро дански архитекта Јорн Утзон, познат као творац Сиднејске опере, која је 2007. уврштена у свјетску баштину Унеска.
2009. - Више од 59 одсто Швајцараца на референдуму гласало за забрану изградње минарета на тлу Швајцарске.
2017. - Хашки трибунал правоснажно потврдио вишегодишње затворске казне шесторици функционера некадашње Херцег-Босне. Јадранко Прлић је осуђен на 25 година, Бруно Стојић и Миливој Петковић на 20, као и Слободан Праљак, који је након изрицања пресуде попио отров, те је потом преминуо у болници у Хагу, Валентин Ћорић је добио 16, а Берислав Пушић 10 година затвора.
