На данашњи дан, 30. март

30.03.2021. 08:06
0
ИЗВОР: СРНА

Данас је уторак, 30. март, 89. дан 2021. До краја године има 276 дана.

1135. - Рођен јеврејски филозоф, љекар, математичар и астроном Мојсије бен Мајмон, познат као Мојсије Мајмонид, сљедбеник Аристотела, највећи јеврејски филозоф Средњег вијека. У најважнијем филозофском дјелу "Водич љубави" покушао је да заснује религију на рационалним основама, што је изазвало жестоку осуду ортодоксних присталица јудаизма. Написао је више астрономских и математичких расправа и 18 медицинских трактата с теоријама знатно испред времена у којем је живио.

1746. - Рођен шпански сликар Франсиско Хосе де Гоја и Лусиентес, умјетник немирног и пустоловног духа, који је мимо устаљених шема најдубље обухватио стварност Шпаније. Постао је 1786. дворски сликар и насликао је низ портрета - међу најбољима у том жанру - чланова краљевске породице, дворских угледника и познатих личности. У композицијама из историје и савременог живота испољио је изразиту склоност ка сарказму и критици друштва. Опсједнут трагичном судбином шпанског народа, створио је потресне слике-документа /"Други мај 1808", "Трећи мај 1808. - стријељање у Мадриду"/, а у позним годинама фантазмагоричне призоре /"Сатурн", "Прометеј", "Плес вјештица"/ и велике циклусе у бакропису и литографији. При крају живота, већ ослијепио, морао је да емигрира у Француску, гдје је умро 1828. Главна дјела: "Одјевена Маја", "Гола Маја", "Породица Карлоса Четвртог", "Марија-Лујза", "Сликар Франсиско Баје", графички циклуси "Капричоси", "Ужаси рата", "Пословице", "Тауромахија".

1842. - Амерички љекар Крофорд Лонг - приликом хируршке интервенције у болници у граду Џеферсон у америчкој држави Џорџија - први употријебио етар као анестетик.

1844. - Рођен француски писац Пол Верлен, боем и пустолов, чије су непосредне пјесме, пуне лиризма и музике, знатно утицале на симболичку школу. Дјела: збирке "Романсе без ријечи", "Галантне свечаности", "Елегије", "Мудрост".

1853. - Рођен холандски сликар Винсент ван Гог, један од најоригиналнијих и најтемпераментнијих у историји сликарства. Сликао је жарким бојама, а његова експресивна дјела продорне снаге, грађена на широко постављеним бојеним плохама узнемирене фактуре, која у усковитланом кретању прати облик предмета чврстих контура, непревазиђена су у непосредном изражавању психичких стања. Непризнат за живота, праћен је многим недаћама које су га бацале у дубоку депресију. У нервном растројству 1890. се убио. Његова дјела - око 850 слика и више од 900 цртежа, махом пејзажа, портрета и мртвих природа - пресудно су утицала на модерну умјетност.

1856. - У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат вођен од 1853. између Русије и Отоманског царства, којем су се прикључиле Француска, Велика Британија и Сардинска краљевина. Једном од одредаба загарантована је унутрашња самосталност Србије, али је Турцима допуштено да задрже посједе у неким већим градовима.

1867. - Сенату САД поднесен најнеобичнији уговор новијег времена - о куповини од Русије Аљаске, територије од милион и по квадратних километара, за само 7,2 милиона долара. Вриједност Аљаске се показала већ 1897. кад је откривено злато, касније богата налазишта многих руда, најзад и нафта.

1894. - Рођен руски конструктор авиона Сергеј Владимирович Иљушин, који је током три деценије конструисао више од 50 типова авиона. Посебно је познат по оклопном јуришном авиону "Ил-2" за потребе совјетског ратног ваздухопловства у Другом свјетском рату и путничким авионима конструисаним послије рата /"Ил-12", "Ил-18", "Ил-62", "Ил-86"/.

1905. - Грци на Криту подигли устанак против турске владавине. То грчко острво у Средоземном мору припало је Грчкој 1913, послије балканских ратова.

1940. - Јапан успоставио марионетску владу у окупираној Кини.

1944. - Британски и амерички бомбардери други пут у Другом свјетском рату засули Ниш тепихом бомби, усмртивши најмање 50 српских цивила. Приликом првог бомбардовања града у октобру 1943, погинуло је више од 250 људи.

1945. - Совјетска армија у Другом свјетском рату ослободила пољску балтичку луку Данциг.

1950. - Умро француски државник Леон Блум, вођа Социјалистичке странке од оснивања 1920, први социјалиста премијер Француске. Предводио је владу Народног фронта 1936. и 1937. и у прољеће 1938, а трећи пут је био премијер 1946. и 1947. У Другом свјетском рату Нијемци су га интернирали у концентрациони логор Дахау.

1967. - НАТО затворио војне штабове у Француској, пошто је предсједник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог западног војног савеза под доминацијом САД.

1973. - Посљедњи контингент трупа САД напустио Јужни Вијетнам, окончавајући директно војно уплитање Вашингтона у Вијетнамски рат, током којег је погинуло више од 58.000 америчких војника. Уз смањену помоћ покровитеља с друге стране Тихог океана, марионетски сајгонски режим је срушен 1975, послије чега су Сјеверни и Јужни Вијетнам уједињени.

1973. - Са главне жељезничке станице у Београду испраћена посљедња композиција с локомотивом на парну вучу.

1974. - Први кинески путнички авион слетио у Њујорк.

1979. - Иранци на дводневном референдуму убједљивом већином изгласали успостављање Исламске републике.

1981. - Предсједника САД Роналда Регана, у тренутку док је излазио из једног хотела у Вашингтону, лакше ранио атентатор Џон Хинкли.

1983. - Умро српски политичар и писац Родољуб Чолаковић, учесник грађанског рата у Шпанији и један од организатора устанка у Србији у Другом свјетском рату. Као припадник љевичарске терористичке организације "Црвена правда" 1921. је ухапшен и осуђен на 12 година затвора под оптужбом за умијешаност у атентат на министра унутрашњих послова Милорада Драшковића. На робији је с Мошом Пијаде превео први том "Капитала" Карла Маркса и "Биједу филозофије". Дјела: "Шпанија у пламену", "Кућа оплакана", "Записи из Народноослободилачког рата", "Утисци из Индије", "Сусрети и сјећања", "Казивање о једном покољењу".

1986. - Умро амерички филмски глумац Џејмс Кегни, умјетник несвакидашње енергије и експресивности, који је у жанру криминалистичког филма био персонификација "анђела гарава лица", фолклорног хероја епохе прохибиције и велике економске кризе. Филмови: "Државни непријатељ", "Грешников одмор", "Пролаз за пакао", "Хук гомиле", "Побједник узима све", "Анђели гарава лица", "Сан љетње ноћи", "Оклахома Кид", "Јенки Дудл Данди" /награда "Оскар"/, "Крв на сунцу", "Бијело усијање", "Цијена славе", "Човјек са хиљаду лица", "Један, два, три", "Регтајм".

1990. - Парламент Естоније прогласио СССР окупаторском силом и затражио пуну независност.

1993. - Влада у Скопљу одбацила назив "Бивша Југословенска Република Македонија", који су предложили међународни посредници ради признавања новостворене државе и њеног пријема у УН.

1997. - У бомбашком нападу током митинга у главном граду Камбоџе Пном Пену, убијено 10 и рањено више од 100 људи, укључујући водеће камбоџанске опозиционе политичаре.

1999. - У трећем нападу на чачанску фабрику "Слобода" од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, готово сасвим су уништени погони за производњу усисивача, електричних шпорета и остале бијеле технике, а штета послије ваздушних удара процијењена је на најмање 300 милиона долара.

2000. - Међународни донатори одобрили на Донаторској конференцији у Бриселу 2,4 милијарде евра за економски развој и реконструкцију на Балкану.

2006. - На бањалучкој Клиници за ортопедију и трауматологију урађена прва операција уградње вјештачког кука, према најсавременијим хируршким методама.

2013. - Умро Хавијер Лопес Пења, алиас Тиери, вођа баскијске сепаратистичке организације ЕТА.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 25. новембар На данашњи дан, 25. новембар
На данашњи дан, 24. новембар На данашњи дан, 24. новембар
На данашњи дан, 23. новембар На данашњи дан, 23. новембар
Најчитаније
  • Сарајлије „окупирале“ Источно Ново Сарајево, трговци имали пуне руке посла (ФОТО)
    15h 37m
    2
  • Повлаче се новчанице од 10,20,50 и 100 КМ: Шта требате знати
    17h 24m
    0
  • Расте цијена прасића у Српској
    22h 20m
    0
  • Соколац: Успјех средњошколаца на БЕОСЕФ фестивалу
    23h 40m
    0
  • Ловац тешко повријеђен, напао га медвјед
    2h 54m
    0