Данас је недјеља, 31. јануар, 31. дан 2021. До краја године има 334 дана.
1747. - Прва клиника у свијету за венеричне болести отворена у лондонској болници "Лок".
1797. - Рођен аустријски композитор Франц Петер Шуберт, један од најизразитијих представника музичког романтизма. Музички га је образовао отац, који га је подучавао свирању виолине. Касније је учио пјевање, хармонику и оргуље. Живио је 31 годину, а за само 18 година рада створио је 998 музичких дјела. Његове композиције из практично свих музичких жанрова свјеже су и непосредне, искрене и блиске народној музици. Дјела: циклуси соло пјесама "Лијепа млинарица", "Зимско путовање", "Лабудова пјесма", сценска музика за "Розамунду", симфоније "Седма у це-молу", "Осма у ха-молу" /тзв. "Недовршена"/, клавирске композиције "Музички тренуци", "Импромптија", опера "Алфонсо и Естрела", оперете, камерна музика, мисе, композиције за мушке хорове.
1808. - Послије двије године окупације града-републике Француска је укинула Дубровачку републику, основану почетком 15. вијека. Послије слома француског цара Наполеона Првог Бонапарте 1814. град су запосјели Аустријанци и држали га до 1918, кад је припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и потом Југославији, а сада је у саставу Хрватске. До стварања бановине Хрватске 1939. године Дубровник никад није био под влашћу Загреба.
1841. - Рођен српски писац Лаза Костић, зачетник српске авангарде лирике, чија је поезија врхунац романтизма у српској књижевности. Гимназију је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права дипломирао у Пешти, гдје је и докторирао. Као сарадник Светозара Милетића, вође Срба у Војводини у борби за национална права, одлазио је у тајне мисије у Србију и Црну Гору. Двапут су га хапсиле мађарске власти. Снажна и оригинална лирска природа, крчилац нових путева и експериментатор, полиглота и интелектуалац изузетног образовања, обогатио је српски језик новим изразима и унио нове и смјеле пјесничке облике /јамб/. Захваљујући његовим преводима, дјела енглеског писца Виљема Шекспира постала су позната код нас. Дјела: лирске пјесме, баладе, трагедије "Максим Црнојевић", "Пера Сегединац", расправе "Критички увод у општу филозофију", "О Јовану Јовановићу - Змају, његову певању, мишљењу и писању", естетички спис "Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме".
1870. - Умро српски добротвор Никола Чупић, оснивач Књижевног фонда "Чупићева задужбина". Овом фонду је завјештао кућу у Шапцу и 16.000 динара у злату. Рођен је 1834. у Шапцу у породици Куртовић, али је узео дјевојачко презиме мајке - кћерке Стојана Чупића, који је у народним пјесмама познатог као "Змај од Ноћаја". Његов идеал било је уједињење српства, посебно ослобођење БиХ.
1882. - Рођена руска балерина Ана Павловна Павлова, највећи балетски умјетник класичног стила почетком 20. вијека. Каријеру је почела у Санкт Петербургу, гдје је играла с Вацлавом Нижинским у "Руском балету" Сергеја Ђагиљева. Потом је основала сопствену групу с којом је са огромним успјехом наступала широм свијета, посебно одушевљавајући публику игром у балетима "Лабудова смрт", "Лептири", "Шопенијана", "Лабудово језеро", "Жизела", "Рајмонда".
1917. - Њемачка у Првом свјетском рату објавила "тотални рат на мору" с намјером да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање бродова без опомене нагнало је до тада неутралне САД да зарате против Централних сила, што је допринијело њиховом ратном слому.
1918. - У Русији 31. јануар био је посљедњи дан рачунања времена према Јулијанском календару, а сљедећег дана датум је означен као 14. фебруар према Грегоријанском календару, који је од тада важио.
1929. - Један од вођа Октобарске револуције и утемељивача СССР Лав Троцки протјеран из земље према налогу совјетског комунистичког диктатора Јосифа Стаљина.
1930. - Отворена Лондонска поморска конференција Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана у узалудном покушају заустављања трке у наоружању и спречавања рата.
1937. - Рођен др Иван Клајн, лингвиста, професор Филолошког факултета у Београду, академик.
1943. - На крају Стаљинградске битке у Другом свјетском рату остаци њемачких армија обуставили отпор, а њемачки командант фелдмаршал Фридрих фон Паулус потписао безусловну капитулацију и предао се са 90.000 војника и официра. Слом Нијемаца и њихових савезника Италијана, Румуна, Мађара и Хрвата код Стаљинграда означио је почетак краја Трећег рајха. За шест мјесеци Њемачка је у тешким борбама изгубила више од милион војника, а 75 дивизија је потпуно разбијено.
1946. - Југословенска Уставотворна скупштина изгласала први Устав Федеративне Народне Републике Југославије, у којем је усвојен принцип федеративног уређења земље, одређена основна права и дужности федерације и република.
1950. - Предсједник САД Хари Труман саопштио да је наредио производњу хидрогенске бомбе.
1956. - Умро енглески писац Ален Александер Милн, аутор веома популарних романа за дјецу. Дјела: романи "Кад смо били врло млади", "Вини Пу", "Кућа на Пуовом углу", "Сад нас је шесторо".
1958. - Лансиран први амерички вјештачки сателит "Експлорер Први".
1962. - На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, из Организације америчких држава искључена Куба и донесена резолуција о забрани трговине с њом.
1962. - Умро карикатуриста Петар Пјер Крижанић, један од родоначелника југословенске карикатуре, писац и есејиста, један од оснивача "Ошишаног јежа". У Београд је дошао 1922. и запослио се у "Новом листу", а 1923. је прешао у "Политику".
1964. - Ка Мјесецу лансирана совјетска аутоматска станица "Луна 9", која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мјецеса.
1971. - Између Источног и Западног Берлина успостављен ограничени телефонски саобраћај, први пут послије 19 година.
1974. - Умро амерички филмски продуцент, поријеклом пољски Јеврејин Семјуел Голдвин, један од пионира филмске индустрије. Основао је 1923. филмску компанију "Семјуел Голдвин продакшнс", која се 1924. удружила са још двије филмске куће у компанију "Метро-Голдвин-Мајер", али је потом поново постао самостални продуцент. Филмови: "Стела Далас", "Тамни анђео", "Ћорсокак", "Западњак", "Мале лисице", "Најбоље године нашег живота", "Тајни живот Волтера Митија", "Момци и дјевојке", "Порги и Бес".
1994. - Алжирски министар одбране Лиамин Зеруал преузео дужност шефа државе.
1996. - Тамилски терориста - самоубица камионом пуним експлозива улетио у централну банку Шри Ланке у Коломбу, усмртивши око 90 и ранивши више од 1.400 људи.
1996. - Од експлозије која је уништила стамбену зграду у централној кинеској провинцији Хунан погинуло 122 људи.
1998 — Скупштина Републике Српске на засједању у Бањој Луци одлучила је да се сједиште Владе Републике Српске са Пала премјести у Бања Луку.
2000. - Харолд Шпилман, породични љекар из сјеверозападне Енглеске, осуђен за убиство смртоносном инјекцијом 15 својих махом старијих пацијената. Најгори британски серијски убица, за којег се претпоставља да је убио више од 200 пацијената, објесио се у затворској ћелији у јануару 2004. године.
2002. - Католичка црква у Ирској пристала да плати 110 милиона долара одштете људима који су дјетињство провели у црквеним сиротиштима, гдје су их свештеници сексуално злостављала. Tужбе је поднијело 3.500 људи.
2015. - Умро Рихард фон Вајцзекер, њемачки политичар и државник, градоначелник Берлина и предсједник Њемачке, хваљен због свог моралног вођства послије Другог свјетског рата. Имао је важну улогу у суочавању Њемачке са својом нацистичком прошлости, назвавши 8. мај 1945. "даном ослобођења од нехуманог система националсоцијалистичке тираније"
