Данас је сриједа, 31. март, 90. дан 2021. До краја године има 275 дана.
1492. - Краљ Фернандо Пети - Католички дао рок Јеврејима од три мјесеца да пређу на римокатоличку вјеру или да напусте Шпанију.
1547. - Умро француски краљ Франсоа Први, који је Болоњским конкордатом 1516. осигурао превласт круне над римокатоличком црквом у Француској. Од доласка на пријесто 1515. настојао је да постане римско-њемачки цар, што је 1519. успио његов љути ривал Карло Пети, против когa је потом водио четири рата. У бици код Павије 1525. заробљен је, али је успио да се избави и 1536. је успоставио савез с Отоманским царством против Хабсбурговаца. Заслужан је за развој француске умјетности и науке.
1596. - Рођен француски филозоф, математичар и физичар Рене Декарт, оснивач нововјековне европске филозофије, посебно модерног рационализма, који је означио прекид са сколастиком. Према његовом учењу, у основи свега су двије различите супстанце, једна основа сваког мишљења и свијести - "рес когитанс" /мислећа ствар/, а друга сваке тјелесности - "рес екстенса" /простирућа ствар/. Вјеродостојност постојања тих супстанци постиже се само помоћу онтолошког аксиома "Когито, ерго сум" /"Мислим, дакле јесам"/. Разлог и сврху постојања те двије супстанце чини трећа апсолутна супстанца - Бог. Творац је нововјековне опште методологије и епистемологије, које су веома утицале на потоње научно мишљење. Такође је један од твораца аналитичке геометрије, а у математику је увео промјенљиву величину и функцију, односно кретање и дијалектику, што је била преломна тачка у развоју математике. Дјела: "Расправа о методи", "Правила за руковођење умом", "Медитације о првој филозофији", "Расправа о страстима душе", "Принципи филозофије", "Геометрија".
1631. - Умро енглески писац Џон Дон, највећи међу метафизичким пјесницима, вјероватно највећи љубавни пјесник који је писао на енглеском језику. Сукобе тијела и духа, индивидуалне вјере и опште разочараности, изразио је језиком лишеним каћиперства, карактеристичном за савременике. Његова лирика сједињава дух и фантазију, страст и интелект и одликује се сложеношћу идеја, исказаних снажном непосредношћу и језиком блиским конверзационом говору. Дјела: елегије, сатире, посланице, епиграми, религиозне пјесме.
1732. - Рођен аустријски композитор Франц Јозеф Хајдн, представник "бечких класичара", који је открио до тада неистражено поље народне музике, инспиришући се њемачким, аустријским, мађарским, француским, руским фолклором. Био је три деценије капелмајстор на двору мађарских грофова Естерхази, а двапут је путовао у Енглеску, гдје је стекао свјетску славу и компоновао најзрелија дјела. Написао је 104 симфоније, 83 гудачка квартета, више од 20 опера, клавирске сонате, црквену музику. Његова музика је пуна стварног живота, комуникативна је и на присан и једноставан начин универзална. Компоновао је аустријску и њемачку химну. Дјела: симфоније "Јутро", "Подне", "Вече", "Марија Терезија", "Опроштајна", "Оксфордска", "Краљица", "Часовник", "Медвјед", "Кокошка", "Војна", гудачки квартети "Сунчеви квартети", "Руски квартети", ораторијуми "Стварање свијета", "Годишња доба", опера "Апотекар".
1837. - Умро енглески сликар Џон Канстебл, један од твораца модерног пејзажа у европском сликарству. Његова платна одликује једноставност мотива, слободан потез и прозрачност атмосфере, чиме је знатно утицао на француске импресионисте.
1854. - Јапан са САД потписао први споразум о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је окончана изолација те земље.
1855. - Умрла енглеска списатељица ирског поријекла Шарлота Бронте, која се прославила већ првим романом "Џејн Ејр". С млађим сестрама Емилијом и Аном написала је збирку пјесама. Остала дјела: "Вилета", "Професор и Ема".
1876. - Рођен српски писац Борисав Станковић, сликар пролазности живота и људске трагике и дубок аналитичар политичких и психолошких процеса у српском друштву, уздрманом социјалним супротностима. Писао је о Врању и југу Србије, раслојавању и дегенерацији старих трговачких породица, таласу промјена у градском животу, моралу житеља родног града и патријархалној атмосфери, потчињености појединца свемоћном суду чаршије. Сјајан познавалац понора људске душе, нарочито је радо сликао ликове којима потпуно господаре страст и дерт, доводећи их у жесток сукоб с моралним назорима мале средине. Дјела: књиге приповиједака "Из старог јеванђеља", "Стари дани", драме "Коштана", "Ташана", роман "Нечиста крв", мемоари "Под окупацијом".
1889. - Отворена Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свијету, чија је 300 метара висока челична конструкција надвисила Париз и постала једно од његових главних знаменитости. Кулу саграђену поводом свјетске изложбе конструисао је француски инжењер Александар Гистав Ајфел.
1904. - Рођен српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и умјетности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и Народноослободилачке борбе од 1941, призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе ("Крваво злато", "За слободу", "Партизани").
1917. - САД од Данске преузеле западноиндијска острва у Карипском мору, источно од Порторика, и назвале их Дјевичанска острва, која су послије отварања Панамског канала 1914. постала стратешки важна. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен је у августу 1916. Велика Британија је држала шест већих и 25 малих острва архипелага, а Данска три већа и 50 малих.
1948. - Конгрес САД усвојио Маршалов план четворогодишње помоћи европским земљама послије Другог свјетског рата, назван тако према творцу плана, државном секретару генералу Џорџу Катлету - Маршалу. Влада САД је у оквиру тог плана додијелила 15 милијарди долара западноевропским земљама.
1948. - Умро чешки писац и новинар јеврејског поријекла Егон Ервин Киш, отац модерног новинарства. Био је мајстор репортаже, познат по надимку Летећи Репортер, како је гласио наслов једне његове књиге. Путовао је по Русији, Америци, Кини, Мексику, Њемачкој и другим западноевропским земљама. Био је и у Србији 1914. и у књизи "Запиши то, Киш" описао је војни поход Аустро-Угарске на Србију у Првом свјетском рату и херојски отпор српске армије. Његове репортаже су спој вјешто одабраних чињеница и проницљивог тумачења из перспективе ангажованог посматрача догађаја. Остала дјела: књиге репортажа "Цареви, попови, бољшевици", "Рај Америка", "Тајна Кина", "Открића у Мексику", "Сајам сензација", "Пустоловине на пет континената".
1971. - Умро српски правни филозоф и стручњак за кривично право Тома Живановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Дјела: "Основни проблеми кривичног права", "Систем синтетичке правне филозофије", "Основи кривичног права", "Основи војног кривичног права", "О иступима", "Систем расправа о систему кривичног права и примени у другим правним и ванправним наукама", "Основи кривичног права краљевине Југославије".
1971. - Амерички ратни злочинац поручник Вилијам Кели осуђен на доживотну робију /казна је потом смањена на 20 година/ због тога што је у Вијетнамском рату у марту 1968. командовао током масакра цивила у селу Ми Лај.
1979. - Испловљавањем разарача "Лондон" из луке у Валети, послије 181 године окончане војне везе Велике Британије и Малте.
1980. - Умро амерички атлетичар афричког поријекла Џеси Овенс, један од највећих спортиста 20. вијека, који је освојио четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину 1936. Побједама на 100 и 200 метара, у штафети 4 x 100 метара и скоку удаљ, избезумио је нацистичког вођу Адолфа Хитлера, који није могао да поднесе такве успјехе једног црнца над припадницима "више расе" и утекао је из почасне ложе како би избјегао да се рукује с њим.
1983. - Земљотрес разорио колумбијски град Попајан, усмртивши најмање 500 људи.
1986. - Мексички авион "боинг 727", на линији Мексико Сити-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика и несрећу није преживио нико од 166 људи у летјелици.
1991. - Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, али је опозиција побиједила у Тирани и осталим већим градовима.
1993. - Савјет безбједности УН усвојио одлуку о употреби војне силе против прекршилаца у зони забрањених летова над БиХ. Одлучено је да буде оборен сваки авион који се без одобрења нађе у том простору.
1994. - Израел и ПЛО потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама од када их је заузео у рату 1967.
1995. - Савјет безбједности УН усвојио три засебне резолуције, којима су мировне снаге у претходној Југославији подијељене на три дијела - за бившу БиХ, за Хрватску и за Бившу Југословенску Републику Македонију.
1995. - Путнички авион румунске компаније "Таром" срушио се убрзо послије полијетања из Букурешта ка Бриселу и том приликом је погинуло свих 60 путника и чланова посаде.
2003. - Мисија Европске уније, под називом "Конкордија", преузела у Скопљу дужност НАТО операције "Савезничка хармонија" у Македонији.
2004. - У Берлину одржана међународна донаторска конференција за обнову Авганистана, на којој су земље донатори обећали помоћ од око 4,5 милијарде долара у наредних годину дана.
2006. - Најмање 57 лица се утопило након што је код обала Бахреина потонуо туристички брод са више од 150 путника.
2016. - Умро Ханс Дитрих Геншер, њемачки политичар и дипломата, министар иностраних послова и вицеканцелар Њемачке, иницијатор уједињења двије Њемачке.
