Данас је сриједа, 4. октобар, 277. дан 2023. До краја године има 88 дана.
1669. - Умро холандски сликар Харменс ван Рајн Рембрант, један од највећих у историји сликарства, чије су слике препознатљиве по драматичој игри свјетлости и сјенки, дубини колорита, психолошкој проницљивости и хуманим осјећањима. Радио је све врсте сликарства и у свим се показао једнако велики, а омиљени су му били библијски мотиви, портрети и аутопортрети. Урадио је око 650 уљаних слика, око 300 гравира и скоро 2.000 цртежа, укључујући ремек-дјела као што су "Ноћна стража", "Изгубљени син", "Час анатомије доктора Тулпа", "Христос као баштован", "Добри Самарићанин", "Ходочасници у Емаусу", "Сукнари", "Витсавеј", "Јаков благисиља унуке", "Венера и Купидон", "Вјереници", "Флора", "Данаја", "Старица", "Јеврејска невјеста", "Породичи портрет", "Предио с вјетрењачом", више од 60 аутопортрета, портрете своје жене Саскије ван Ојленбурх, сина Тита, пријатеља Јана Сикса.
1787. - Рођен француски политичар и историчар Франсоа Пјер Гијом Гизо, шеф дипломатије од 1840. до 1847. и премијер од 1847. до 1848. Оборен је с власти у Фебруарској револуцији 1848. заједно с краљем Лујем Филипом. Дјела "Историја енглеске револуције", "Историја цивилизације у Француској".
1830. - Белгија постала независна држава, одвојивши се од Холандије чији је дио била од 1815. године.
1853. - Објавом рата Русији Отоманско царство започело Кримски рат, у којем су му се 1854. придружиле Француска, Велика Британија и Сардиниска краљевина (Пијемонт) и руске снаге су поражене 1856.
1865. - Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Њемачкој, што се Француској осветило. Бизмаркова агресивна политика је 1870. изазвала рат у којем је Неполеон Трећи доживио тежак пораз, а Пруска је дјелимично и на рушевинама његовог царства успоставила уједињену њемачку империју.
1870. - Парламент Француске, три дана послије заробљавања цара Шарла Луја Наполеона Трећег у бици код Седана у француско-пруском рату, обновио републику и под притиском маса одлучио да Француска настави рат с Пруском.
1878. - Прва амбасада Кине отворена у САД кад је амбасадор Чен Лан Пин предао акредитиве америчком предсједнику Ратерфорду Бирчарду Хејсу.
1892. - Рођен аустријски државник Енгелберт Долфус, канцелар од 1932. до 1934, који се противио идеји Адолфа Хитлера да Аустрију припоји нацистичкој Њемачкој. Због упорног одупирања Хитлеровој намјери, аустријски нацисти су га убили у Бечу у јулу 1934, али је њихов пуч тада ипак окончан неуспјехом.
1892. - Рођена Аница Савић Ребац, српски књижевник и класични филолог, професор Универзитета у Београду. Дјела: "Проблеми античке естетике", "Античка демократија и социјални проблеми", "Проблеми предплатонске еротологије", коментар и превод спјева Тита Лукреција Кара "О природи ствари", мноштво превода на енглески, њемачки, француски и италијански језик.
1895. - Рођен амерички филмски глумац Џозеф Френсис, познат као Бастер Китон, који је увијек глумио усамљеног човјека, предодређеног судбином да се бори против свих. Чинио је то виртуозно, каменог лица, доводећи до савршенства јединство геста, мимике и ситуације. Појавом звучог филма публика му је окренула леђа, али је поново постао популаран кад су његови нијеми филмови озвучени. Филмови: "Генерал", "Наше гостопримство", "Навигатор", "Шерлок млађи", "Сниматељ", "Булевар сумрака", "Свјетла позорнице".
1924. - Рођен амерички глумац Чарлс Картер, познат као Чарлтон Хестон, упамћен по улогама у холивудским псеудоисторијским спектаклима и научно-фантастичним филмовима. Филмови: "Десет заповијести", "Бен Хур" (награда "Оскар"), "Оркански висови", "Јулије Цезар", "Агонија и екстаза", "Ел Сид" (награда "Оскар"), "Мајор Денди", "Планета мајмуна", "Земљотрес".
1928. - Рођен Милорад Екмечић, историчар и књижевник, професор Филозофског факултета у Сарајеву и Београду, академик, члан Сената Републике Српске. Бавио се углавном историјом српског народа у 19. и 20. вијеку, посебно историјом српског народа на територији данашње БиХ.
1944. - Уочи ослобођења Београда у Другом свјетском рату распуштен је концентрациони логор на Бањици, нацистичко мучилиште и сабирни центар за стријељање и слање на присилни рад у Њемачку, који су њемачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз логор је прошло нешто више од 23.500 мушкараца, жена и дјеце, али је на стратишту у Јајинцима, гдје су логораши одвођени на стријељање, пронађено 68.000 спаљених и 1.400 неспаљених лешева.
1957. - СССР лансирао у орбиту око Земље први вјештачки сателит "Спутњик један", тежак 83 килограма, који је летио по елиптичној путањи до висине 900 километара. Запад, посебно САД, био је запањен, јер је сателит могла да избаци само изузетно снажна ракета, много јача од сваке којом се експериментисало у САД. Убрзо је услиједило оштро совјетско-америчко надметање у свемиру.
1966. - Британска афричка колонија Басутоленд стекла независност под називом Лесото.
1970. - Пронађена мртва америчка пјевачица Џенис Џоплин, најпознатија бијела пјевачица блуза шездесетих година 20. вијека. Узрок смрти била је прекомијерна доза дроге.
1992. - Влада Мозамбика и побуњеници потписали мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.
1993. - Потпредсједник Русије Александар Руцкој и лидери парламента, распуштеног одлуком руског предсједника Бориса Јељцина 21. септембра 1993, предали су се војницима лојалним Јељцину послије десеточасовног тенковског напада на зграду парламента и погибије најмање 300 људи.
2000. - У суду на Ријеци започет истражни поступак против Тихомира Орешковића и четири Госпићана који су осумњичени за ратне злочине над српским цивилима на подручју Госпића 1991. године.
2001. - Руководство СРЈ и Републике Српске, које су предводили предсједници Војислав Коштуница и Мирко Шаровић, у Београду су формирали Вијеће за сарадњу.
2001. - Руски авион ТУ-154, који је из Тел Авива кренуо у руску луку Новоросијск, срушио се у Црно море, а свих 77 путника и чланова посаде погинуло.
2004. - Данас је Свјетски дан заштите животиња. Општом декларацијом УН о заштити животиња прокламованом 1977. затражено је поштовање "за животиње као што је поштовање човјека за човјека" и забрана свих забава у којима су животиње изложене малтретирању и убијању.
2004. - Умрла је америчка глумица Џенет Ли, позната по улози у Хичкоковом филму "Психо".
2005. - Tурска је започела преговоре са Европском унијом, 42 године након што је поднијела захтјев за чланство у тој организацији.
2010. - Британац Роберт Едвардс добио је Нобелову награду за медицину за допринос у лијечењу неплодности вјештачком оплодњом.
2011. - Министри финансија ЕУ усвојили су уредбу на основу које могу увести санкције земљама које су финансијски неодговорне.
2013. - Умро је генерал Во Нгујен Дјап, херој вијетнамског рата против Француске и САД, један од највећих војних стратега у историји, заслужан за пораз француских колонијалних снага у бици код Дијен Бијен Фуа 1954, а освајање Сајгона под његовом командом 1975. било је пресудно за крај вијетнамског рата.
2017. У Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ представљен први том Енциклопедије Републике Српске у којем је на 783 странице обрађено око 1.500 одредница у вези са процесима, догађајима и личностима који су важни за историју Републике Српске.
2021. - Руска компанија "Гаспром" саопштила да је почело упумпавање гаса у "Сјеверни ток два". Гасовод би требао да преноси 55 милијарди метара кубних гаса годишње из Русије преко Балтичког мора ка Њемачкој.
