Данас је понедјељак, 5. април, 95. дан 2021. До краја године има 270 дана.
1242. - У бици на залеђеном Чудском језеру Руси су под командом принца Александра Невског до ногу потукли њемачке и холандске ритере, спријечивши их да окупирају сјеверозападне области Русије.
1588. - Рођен енглески филозоф Томас Хобс, настављач и систематизатор класичног енглеског емпиризма, који је разрадио теорију друштвеног уговора. Спојио је принципе механистичко-материјалистичке метафизике са сензуалистичком теоријом сазнања и апсолутистичком политичком филозофијом. Сматрао је да је човјекова природа егоистична. У "природном стању", које претходи "грађанском стању" /цивилизација/, људи су једнаки и сви имају иста права на све, па "природно стање" неизбјежно води рату свију против свих у којем је "човјек човјеку вук". Из стања свеопштег и непрекидног рата људи излазе прећутним споразумом - пристанком да је "природна права" да пренесу на "вјештачко тијело", државу, основу реда и мира, напретка и цивилизације, којој ће се сви потчињавати. Њено постојање је оправдано само ако задовољава реалне потребе и штити егоистичне грађане једне од других. На основу уговора носилац суверене власти /владар или скупштина/ заступа вољу свих и сви су дужни да се безусловно покоравају сувереној власти која одлучује о рату и миру, доноси законе, бира судије, заповједнике и чиновнике, прописује награде и казне. Дјела: "Elementa rhilosophica"/ или "О тијелу", "О човјеку", "О грађанину"/, "Левијатан", "О политичком тијелу".
1794. - Одрубљена глава француском револуционару Жоржу Жаку Дантону, вођи радикалне групе монтањара, који је у Француској револуцији 14. јула 1789. предводио побуњени народ у нападу на париску тамницу Бастиљу. Као све вође револуције, био је принципијелни противник монархије, али се противио револуционарном терору, због чега се сукобио с вођом јакобинаца Максимилијаном Робеспјером. Залагао се за споразум с крупном буржоазијом и за мир с Енглеском. Био је министар правде и организатор отпора против стране интервенције, а у критичним ситуацијама лично је водио народ у борбу, чиме је задобио велику популарност. У јеку јакобинског терора Робеспјер га је оптужио за покушај обнављања монархије и послао на гиљотину.
1818. - У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је запечаћена независност Чилеа.
1827. - Рођен енглески хирург Џозеф Листер, оснивач антисептичке медицине, који је 1867. први увео антисепсу у хирургију. Касније су примијењене усавршеније методе, али је у хирургији и сада основни његов принцип да бактерије не смију да доспију до мјеста подвргнутог операцији.
1841. - У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна народа против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. Послије борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841. Турци су у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили.
1865. - Умро српски композитор, пијаниста и хоровођа Корнелије Станковић, значајан за српску музику као оснивач националног правца, записивач и хармонизатор српског црквеног појања. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима је проучавао и биљежио до тада само усменом традицијом сачувано српско црквено појање, а потом је био хоровођа Београдског пјевачког друштва. Допринио је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Петра Чајковског /"Словенски марш"/ и Николаја Римског-Корсакова /"Фантазија на српске теме"/. Дјела: "Православно црквено појање у српскога народа", шест свезака "Српских народних песама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир или само за клавир.
1881. - Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.
1887. - Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије, претходнице Српске академије наука и умјетности. Од 1888. академици су сами бирали сталне и дописне чланове.
1900. - Рођен амерички филмски глумац Спенсер Трејси, изузетан тумач низа карактерних улога, први глумац који је двије године узастопно добио награду "Оскар" - за филмове "Храбри капетан" 1937. и "Град дјечака" 1938. Остали филмови: "Бијес", "Седми крст", "Цитадела", "Старац и море", "Нирнбершки процес", "Погоди ко долази на вечеру".
1902. - На стадиону "Ајброкс парк" у Глазгову погинуло 20 и повријеђено најмање 200 људи кад се срушила трибина током фудбалске утакмице између Шкотске и Енглеске.
1908. - Рођен аустријски диригент Херберт фон Карајан, један од највећих диригената 20. вијека, који је деценијама доминирао свјетском музичком сценом, изводећи жестоком емотивношћу, изразитом фантазијом и прецизношћу велики оперски и концертни репертоар. Врхунски ниво је постигао диригујући Берлинском филхармонијом и оркестром Бечке државне опере.
1908. - Рођена америчка филмска глумица Рут Елизабет Дејвис, позната као Бет Дејвис, која је снимила више од 80 филмова и остварила низ великих драмских улога, углавном тумачећи несрећне и зле жене. Филмови: "Опасна" /награда "Оскар"/, "Џезабел" /награда "Оскар"/, "Мале лисице", "Елизабета и Есекс", "Хуарез", "Шта се догодило са Беби Џејн", "Све о Еви", "Свадбени ручак".
1916. - Рођен амерички филмски глумац Грегори Пек, најпознатији по улози либералног јужњачког адвоката у филму "Убити птицу ругалицу", за коју је награђен "Оскаром". Остали филмови: "Двобој на сунцу", "Случај Парадин", "Џентлменски споразум", "Сњегови Килиманџара", "Празник у Риму", "Моби Дик", "Топови са Наварона", "Арабеска", "Мјесец шуњалица".
1939. - Њемачкој дјеци између десет и 13 година наређено да се учлане у нацистичку омладинску организацију "Хитлерјугенд".
1941. - Потписан југословенско-совјетски пакт о пријатељству, али то није имало практичан значај, јер СССР у том тренутку није могао да брани Југославију, која је послије пуча од 27. марта - којим је оборен регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека - ушла у британски блок, подједнако немоћан да јој притекне у помоћ.
1942. - У Москви представници СССР, Пољске, Чехословачке, Југославије и Бугарске у Другом свјетском рату одржали свесловенски конгрес, с којег је свим Словенима упућен позив да се боре против фашистичког окупатора.
1944. - Британски и амерички бомбардери трећи пут у Другом свјетском рату засули Ниш тепихом бомби, усмртивши најмање 88 српских цивила. На град је избачена вјештачка магла, а потом је током 40 минута у три наврата, почев од 15.00 часова, насумце засут с 248 бомби тежине између 100 и 500 килограма. У нападу, као ни приликом првог бомбардовања града у октобру 1943, када је погинуло више од 250 људи, и другог крајем марта 1944, када је било више од 50 жртава - англоамеричка авијација није много нашкодила њемачкој војној сили.
1951. - Амерички инжењер Џулијус Розенберг и његова супруга Етел у Њујорку осуђени на смрт због атомске шпијунаже у корист СССР.
1955. - Британски премијер Винстон Черчил поднио оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове, трајала од почетка 20. вијека. На положају премијера и шефа Конзервативне странке наслиједио га је шеф дипломатије Ентони Идн.
1958. - Умрла српска књижевница Исидора Секулић, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске академије наука и умјетности. Критичари је сматрају класиком српске књижевности, а поводом њене смрти један од њих је оцијенио да је умро "литерарно најкултурнији човјек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра". Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Њемачкој. Била је наставница и управница дјевојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду. Сарађивала је у свим бољим српским и хрватским књижевним часописима. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац, нарочито је много преводила с енглеског. Дјела: путопис "Писма из Норвешке", роман "Ђакон Богородичине цркве", приповијетке "Хроника паланачког гробља", "Сапутници", "Госпа Нола", есеји "Аналитички тренуци и теме", "Записи о моме народу", "Мир и немир", "Његошу - књига дубоке оданости", "Говор и језик - културна смотра народа".
1964. - Умро амерички генерал Даглас Макартур, у Другом свјетском рату командант америчких трупа на Далеком истоку, који је у име САД у септембру 1945. потписао капитулацију Јапана. Потом је постављен за команданта савезничких снага у Јапану, а у почетку рата у Кореји је командовао снагама УН, али је смијењен у априлу 1951. због намјере да рат пренесе на територију Кине.
1975. - Умро кинески генералисимус Чанг Кај Шек, који је уз помоћ Запада, посебно САД, 47 година диктаторски владао најприје Кином, потом Тајваном, гдје је с присталицама побјегао кад су га поразили комунисти. Послије смрти вође Куоминтанга и предсједника Кине Сун Јат Сена 1925. извршио је војни удар у Кантону у марту 1926. и започео борбу против лијевог крила Куоминтанга и Комунистичке партије Кине. Упркос огромној материјалној помоћи САД, његов режим је крахирао кад је покушао да угуши револуцију коју је предводио лидер комуниста Мао Це Тунг. У фебруару 1950. с остатком трупа је прешао на острво Формоза, сада Тајван, на којем је успоставио тзв. Републику Кину којом је владао до смрти.
1982. - Први британски ратни бродови испловили ка Фокландским острвима у Атлантском океану која су окупирале аргентинске трупе.
1989. - Умро српски љекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Југославији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности. Школовао се у Београду и у Француској, у коју је упућен пошто је прешао Албанију са српском војском у Првом свјетском рату. Организовао је прве курсеве из кардиологије за љекаре из цијеле земље и објавио је око 90 студија из кардиологије и других области интерне медицине. Од 1932. до 1934. издавао је "Медицински годишњак", а од 1948. до 1963. уређивао је "Љекарски приручник".
1989. - Пољска влада легализовала опозициони раднички синдикат "Солидарност".
1989. - Вијетнам саопштио да ће до 30. септембра 1989. повући све трупе из Камбоџе.
1995. - Тврдњу САД да Ирак настоји да развије биолошко оружје Багдад је одбацио као дио кампање Вашингтона да задржи санкције УН наметнуте Ираку.
1995. - Израел лансирао први шпијунски сателит "Офек 3".
1997. - Умро амерички писац Ален Гинзберг, који је као један од духовних предводника "битничке" генерације изразио критичан, саркастичан и бунтован став према отуђеној техничкој америчкој цивилизацији. Његова снажна реторична поезија, заснована на дубоко хуманој идеји, писана слободним стихом пуним узнемирених ритмова, израз је одбацивања модерног свјета као пакла у којем владају жене и насиље. Више пута је хапшен током антиратних демонстрација. Његова збирка поезије "Урлик и друге пјесме", објављена 1956, сматра се најзначајнијим поетским дјелом битничког покрета педесетих година 20. вијека. Остала дјела: "Кадиш", "Празно огледало", "Индијски дневници", "Сендвичи стварности", "Планетарне вијести", "Пад Америке".
1999. - Авиони НАТО с три разорне ракете погодили центар Алексинца, од којег су најближи војни циљеви били удаљени неколико километара, усмртивши најмање 17 цивила.
1999. - Триполи предао двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона "боинг 747" изнад Локербија у Шкотској када је погинуло 270 људи. Одлуци Либије претходиле су гаранције саудијског краља Фахда и јужноафричког предсједника Нелсона Манделе о поштеном суђењу и осумњичени су одведени у Холандију ради суђења.
2004. - У Хаг отпутовала шесторица бивших војних и политичких функционера Херцег-Босне, оптужена за ратне злочине: Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.
2004. - Дванаест бугарских ученика погинуло када је аутобус, којим су путовали, слетио у Лим, на магистралном путу Пријепоље - Бијело Поље.
2006. - Холандско јавно тужилаштво саопштило да је истрага о смрти бившег југословенског предсједника Слободана Милошевића у притвору у Схевенингену показала да је умро природном смрћу.
2008 - Умро је амерички глумац Чарлтон Хестон, добитник Оскара 1959. за улогу у филму "Бен Хур". Славу је стекао играјући Мојсија у Филму "Десет заповести". Tумачио је низ херојских и историјских ликова током 50-их и 60-их, а био је познат и као активиста за људска права.
2012. - Оснивач и лидер италијанске антимиграционе партије Сjеверна лига Умберто Боси поднио оставку након 30 година политичке каријере. Босијева оставка услиједила је након оптужби да је новац пореских обвезника, намијењен за партију, трошио на реновирање куће и на потребе чланова своје породице.
