Данас је сриједа, 5. јул, 186. дан 2023. До краја године има 179 дана.
1811. - Венецуела постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
1830. - Француске колонијалне трупе заузеле град Алжир у Алжиру, тада под влашћу Отоманског царства. Алжир је остао под француском управом до 1962, кад је послије ослободилачког рата изборио независност.
1833. - Умро француски хемичар Жозеф Нисефор Ниепс, пионир фотографије. Усавршавајући литографију од 1813. до 1820. први је у свијету успио да фиксира слику добијену у мрачној комори помоћу посребрене бакарне плоче, прекривене осјетљивим слојем асфалтног лака.
1857. - Рођена њемачка револуционарка Клара Цеткин, један од оснивача женског међународног радничког покрета и Комунистичке партије Њемачке, на чији је приједлог 8. март проглашен Међународним даном жена. Због активности у социјалистичком покрету морала је 1882. да емигрира из Њемачке. По повратку 1890. руководила је женским пролетерским покретом, а од 1892. до 1917. уређивала је женски социјалдемократски лист "Gleicheit". Иницијатор је Прве међународне конференције жена 1907, на којој је изабрана за секретара Међународног женског секретаријата. Међународна конференција жена у Копенхагену 1910. прихватила је њен приједлог о проглашењу 8. марта за Међународни празник жена-радница. Током Првог свјетског рата била је активна у љевичарској групи "Спартак" и због осуде империјалистичког рата 1915. је ухапшена. Била је члан Президијума Треће интернационале, руководилац Женског одјељења Коминтерне и комунистички посланик у Рајхстагу /парламент/ до доласка нациста на власт, послије чега је избјегла у Москву, гдје је умрла 1933.
1872. - Рођен француски државник Едуар Ерио, кога су Нијемци у Другом свјетском рату 1942. отјерали у заробљеништво, одакле је ослобођен 1945. пошто је Црвена армија заузела Берлин. Предводио је Радикал-социјалистичку партију од 1919. до 1955. Био је више пута премијер и члан владе између 1924. и 1936, а од 1936. до 1940. и од 1947. до 1953. предсједник парламента.
1879. - Рођен амерички тенисер и политичар Двајт Дејвис, који је 1900. основао тениско такмичење нација "Дејвис куп". У вријеме предсједника САД Келвина Кулиџа био је министар рата од 1925. до 1929.
1880. - Рођен чешки виолиниста и композитор Јан Кубелик, који је јавно почео да наступа већ у осмој години живота, стекавши углед једног од највећих виолинских виртуоза свог времена, а као композитор је показао смисао за колорит, мада није исказао знатнију инвентивност. Дјела: "Америчка симфонија у А-молу", шест концерата за виолину и оркестар, симфонијске варијације за виолину и камерни оркестар, краће композиције за виолину и клавир.
1889. - Умро српски писац Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности. Послије завршеног права радио је у родној Сент Андреји као адвокат, а у току револуције 1848. био је посланик Мајске скупштине у Сремским Карловцима и члан Главног одбора Војводине. Написао је девет романа, 17 приповиједака, књигу мемоара и велики број публицистичких и политичких чланака. У романима је описивао живот војвођанских Срба и успио да обухвати панораму епохе, сјајно запажајући унутрашње супротности друштва. Дјела: романи "Трпен-спасен", "Милан Наранџић", "Чудан свет", "Васа Решпект", "Вечити младожења", "Стари и нови мајстори", "Патница".
1887. - Рођен српски љекар Коста Тодоровић, стручњак за заразне болести, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности и Националне академије за медицину у Паризу. Написао је више од 150 радова на српском и страним језицима. Значајан је и његов рад на библиографији југословенских публикација из микробиологије, имунологије, епидемиологије и хигијене. Дјела: "Уџбеник акутних и инфективних болести", "Приручник за лијечење туберкулозног менингитиса".
1889. - Рођен француски писац, сликар и режисер Жан Кокто, члан Француске академије. Често је мијењао став и стил и опробао се као пјесник, романсијер, писац драма, критичар, сликар, режисер и филмски сценариста. Дјела: романи "Страшна дјеца", "Томас варалица", позоришни комади "Писаћа машина", "Страшни родитељи", "Орфеј", "Едип", "Антигона".
1901. - Рођен руски позоришни редитељ и глумац Сергеј Владимирович Обрасцов, један од утемељивача пародијско-сатиричног жанра минијатура и романси с луткама и оснивач Државног централног позоришта лутака, јединственог у свијету. Стваралац инвентивног духа и богате маште, режирао је више од 50 луткарских представа које се сматрају антологијским дјелима тог позоришног жанра, попут "Чаробне Аладинове лампе", "Необичног концерта", "2:0 за нас", "Ђавољег млина".
1911. - Рођен француски државник Жорж Помпиду, предсједник Француске од 1969. до 1974. Шеф државе је постао послије оставке Шарла де Гола. Са Де Голом је блиско сарађивао од 1945, у међувремену је био директор Ротшилдове банке, шеф Де Головог кабинета и члан Уставног савјета, а од 1962. до 1968. премијер.
1932. - У Португалији премијер постао Антонио де Оливеира Салазар, који је 1933. завео профашистичку диктатуру, окончану тек 1974, четири године послије његове смрти.
1941. - У Београду су у Другом свјетском рату Нијемци основали злогласни логор на Бањици, кроз који су до октобра 1944. прошле десетине хиљада људи, углавном Срба и Јевреја. Већина логораша је усмрћена на стратишту у Јајинцима близу Београда, гдје је из тог логора, логора на Старом сајмишту и осталих затвора стријељано најмање 70.000 људи.
1943. - Офанзивом њемачких снага на положаје Црвене армије из правца Орела и Харкова, у Другом свјетском рату је почела Курска битка, највећи тенковски окршај у историји ратова, у којој је учествовало око 6.000 тенкова с обје стране. Нијемци су ангажовали 50 дивизија, од којих 14 оклопних и двије моторизоване, али су претрпјели пораз од којег се нису опоравили - изгубили су пола милиона војника и 2.900 тенкова.
1943. - У борбама за ослобођење Зворника у Другом свјетском рату погинуо је политички комесар Прве пролетерске дивизије Филип Кљајић - Фића, један од организатора устанка у Србији 1941, члан Главног штаба Србије. Био је први политички комесар Прве пролетерске бригаде. Проглашен је народним херојем.
1959. - Предсједник Индонезије Ахмед Сукарно распустио је парламент и преузео диктаторска овлашћења.
1975. - Зеленортска острва добила независност послије 500 година под влашћу Португалије.
1975. - Амерички тенисер афричког поријекла Артур Еш у финалу побиједио земљака Џимија Конорса, поставши први црнац у дугој историји турнира у Вимблдону који је побиједио на најпрестижнијем свјетском тениском такмичењу.
1977. - Генерал Мохамад Зија ул Хак у Пакистану војним ударом збацио премијера Зулфикара Али Бута.
1980. - Шведски тенисер Бјорн Борг пети пут узастопно побиједио на турниру у Вимблдону, што нико до тада није успио.
1990. - Скупштина Србије усвојила Закон о престанку рада Скупштине и Извршног вијећа САП Косова и Метохије због њиховог сецесионистичког дјеловања и настојања да створе "Републику Косово".
1992. - У братуначком селу Загони припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице убили 14 Срба, а у сребреничком селу Крњићи 24 мјештанина.
1994. - Палестински вођа Јасер Арафат допутовао је на Западну обалу послије 27 година боравка у избјеглиштву, најавивши преображај територија под палестинском самоуправом у државу Палестина, с пријестоницом у Источном Јерусалиму.
2003. - Први војници из састава НАТО-а кренули из Њемачке за Кабул.
2008.- Чувени српски генетичар доктор Миодраг Стојковић успио да направи лабораторијску крв.
2017. - Око 400.000 људи евакуисано на југу Јапана због обилне кише и раста водостаја ријека.
